MILICA JE BILA PROBLEMATIČNA KLINKA I PRETILA SAMOUBISTVOM! Sad se mesto u kome su joj pomogli i promenili ZATVARA!

- U osnovnoj školi je bila odličan đak. Kada je krenula u srednju nastali su problemi. Psihički. Počela je da izostaje sa časova, da uopšte ne dolazi u školu. Njeno ponašanje se promenilo. To više nije bilo moje dete. Bila je agresivna i pretila smaoubistvom - ovako započinje priču majka sada osmanestogodišnje devojčice Milice, koja je pre susreta sa narkoticima, bežanja od kuće i iz škole bila uspešan sportista i primeran učenik.

Jedini dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju pred zatvaranjem je, uprkos tome što su se Milica i ostala deca poput nje, izvukli iz problema uz pomoć IAN programa. Dnevni boravak za decu i mlade s problemima u ponašanju, koji funkcioniše kao deo Udruženja građana IAN, staviće "kjluč u bravu" zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Majka ove devojke u razgovoru za Espreso.co.rs otkrila je sa kakvim nedaćama i izazovima su se obe suočile dok Milica nije počela ponovo da živi i bude ona stara. Za to je prema rečima majke, koja nije odsutala od borbe, zaslužan IAN.

- Povela sam dete u Institut za mentalno zdravlje. Odmah su me pitali da li koristi narkotike i izostaje iz škole. To je bio početak, i iako je ona odrično odgovarala, znala sam da se nešto dešava. Doktorka je rekla da to nije ništa strašno, i da nije "alarmantno". Ubrzo nakon toga, Milica beži od kuće. Znate istina je da dosta toga ide iz porodice. Miličin otac je bio strog, vršio je pritisak na nju da trenira i mnogo je zahtevao od nje. Nije mogla to da izdrži i jednostavno nije bilo šta dete želi, već šta tata hoće. To je je uzrokovalo bežanje od kuće. Ubrzo je pronađena i odmah je bio uključen Centar za socijalni rad i policija. Razmatralo se da li da Milicu vrate kući ili u prihvatni centar Vasa Stajić. Ona nije htela da se vrati kući, već je odabrala centar - kaže ona i nastavlja:

- Moja ćerka je dva meseca tamo boravila. Morala sam da joj pomognem, da je prigrlim. Ali, nakon ta dva meseca, kreću ozbiljni problemi. Već je probala razne narkotike, nije dolazila kući, nije želela da mi se javlja, tukla se, govorila da krade. Bila je uništena... Centar za socijalni rad je bio svestan toga, ja nisam. Ni na šta nisam mislila, sem da spasim svoje dete. Da je sklonim sa stranputice.

- Bila je u velikim dugovima, ko zna gde se i sa kim kretala. Često se vraćala u prihvatilište, a pored njega postoji dom gde su maloletni delikventi. Oni se međusobno druže i ona je tamo probala neke narkotike prvi put. Prihvatilište je napola upropastilo moje dete.

Korišćenje dnevnog boravka je potpuno besplatno, a ova organizacija do sada je finansirana uz pomoć uglavnom stranih donacija. Oni su dostupni i roditeljima i deci, svih staleža i obrazovanja u Beogradu.

Naša sagovornica dalje navodi da je Centar za socijalni rad preporučio IAN i Ljiljanu Marković, specijalnog pedagoga međunarodne mreže IAN.

- U najkritičnijom momentima najviše nam je pomaogao IAN. Ovaj dnevni boravak potrebe dece i njihovih roditelja stavlja na prvo mesto. Radni dan, neradni, vikend, praznik, uvek su nam bili dostupni, bar telefonski. Moja Milica je lutala, drogirala se, nisam znala gde je danima. Bila je histerična, nije želela da razgovara, plašila sam se da mi ne oduzmu dete - objašnjava naša sagovrnica.

Kao majka, ova žena se borila, grizla, grebala, činila sve da spasi svoje dete.

- Pokušavala sam da dođem do nje preko njenih prijatelja koji nisu imali takve probleme. Nekada je izbegavala i sa njim da priča. Upoznala sam mnogo dece slične Milici, od kojih su roditelji odustali. Jednostavno, pustili su ih da odu... Ja sam naučila da se ne sme odustajati. Potrebno je mnogo strpljenja, razumevanja, tolerancije, prihvatanja.

Prema njenim rečima, Milica je bila osetljiva, povodljiva, bez energije i potpuno izgubljena.

- Milica je nekada išla u boravak, nekada ne, ali ti ljudi nisu odustali od moje ćerke. Pomogli su mi da je vratim. Neizmerno sam ih zahvalna. Kada nije htela da razgovara sa mnom, kada nisam znala gde je, ljudi iz dnevnog boravka nisu posustajali dok je ne dobiju, pronađu. Do dan danas mi je ostalo divljenje i misterija, na koji način su su upeli da dopru do nje, do njenog mozga, da je smire, da joj kažu "idi kući", i da ona dođe.

Sve ovo dešavalo se pre tri godine. Milica je bežala od kuće, bila je agresivna, upala je u loše društvo. Sada, od maloletnika na pogrešnom putu, ona je postala uspešna maturantkinja.

- Sa njom ponovo može da se razgovara, na njenom licu je ponovo osmeh.

Mnogi roditelji nisu smogli snage da se upustu u grčevitu borbu za izbavljenje svoje dece. Neretko se dešava da roditelji žive u stanu, kao da se ništa ne dešava, a deca su im u domu.

- Moja Milica je bila na korak od propasti. Da nije bilo IAN Telecentar i Dnevnog boravaka za decu i mlade s problemima u ponašanju, ja sam videla svoju ćerku u domu. Ako se zatvori ovakva ustanova, sve više dece će ići stranputicom, neće imati ko da ih spase - završava naša sagovrnica.

Ovo je jedini boravak ove vrste u Beogradu, a u njegovim programima do sada je učestvovalo preko 500 dece i članova njihovih porodica. Više od 90% njih doživelo je pozitivnu transformaciju i sada su uzorni članovi društva.

Kvalitet i uspešnost rada ovog boravka, prepoznali su Centar za socijalni rad i Odeljenje za maloletnike Višeg suda u Beogradu koji su im uputili najveći broj dece koja su od 2012. prošla kroz Dnevni boravak.

Iako je od 2014. godine ispunio propisane standarde i postao socijalna usluga licencirana od strane Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Dnevni boravak ugasiće se krajem aprila ukoliko do tada ne bude nađeno makar privremeno rešenje za nastavak funkcionisanja ove važne usluge.

Svedoci smo da se sve češće u medijima može čuti da se maloletnici bave dilovanjem narkotika, da kradu, izazivaju incidente, tuku starije ljude, beskućnike... Onda se zapitamo, da li takva budućnost čeka i naredne generacije? Da li dozvoljavamo deci da srljaju u propast? Da li nadležne institucije pridaju važnost problemu maloletne delikvencije koji zahvata sve više dece?

Ljiljana Marković, specijalni pedagog međunarodne mreže IAN, istakla je da je preventivni rad s decom ono u šta država mora da ulaže više. Ona navodi da se Dnevni boravak do sada finansirao isključivo projektno, ali da je njihov cilj, kada su osnovali tu uslugu, bio da se on uključi u sistem kao deo sistema socijalne zaštite.

Dnevni boravak u Beogradu obuhvata korisnike od 7 do 22 godine i u skladu s tim postoji više vrsta programa, koji se prilagođavaju broju i uzrastu dece. Program boravka podrazumeva rad s celom porodicom, svakodnevno, a usluge prilagođavaju njihovim problemima.

Prema rečima specijalne pedagoškinje i koordinatorke dnevnog boravka, intenzivni tretman bavljenja jednim detetom je ključan za njegovu resocijalizaciju. Ona dodaje i da roditelji moraju da se bave svojom decom i da pre svega razumeju njihove potrebe.

Marković ističe da su se obraćali Ministarstvu rada, Ministarstvu pravde, kao i gradskom Sekretarijatu za socijalnu zaštitu u Beogradu, ali da nisu pronašli rešenje.

- Dnevni boravak na godišnjem nivou košta između sedam do devet miliona dinara. Ali mi ne možemo više bez pomoći Gradske uprave. Ukoliko bismo prestali sa radom deca i roditelji bi ostali bez dragocene podrške i jedinog specijalizovanog dnevnog boravka za rad sa ovom grupom dece. Oni su pre svega deca koja su napravila pogrešne izbore, uglavnom zato im odrasli nisu pružili adekvatnu pomoć. Više od četiri petine naših korisnika kod nas dođe po uputu Suda i Centra za socijalni rad, i zato smatramo da ovakva usluga ne sme da zavisi od dobre volje bilo kojih donatora, već da Beograd zaslužuje da ima kao deo sistema socijalne zaštite. Mi ne možemo da budemo projektno finansirani, jer nam je potrebna kontinuirana podrška - rekla je Marković.

Na konferenciji koja je danas održana, izneti su poražavajući podaci. Naime,

prema rečima Ljubinke Marković, savetnice za poslove maloletničke delikvencije Višeg suda u Beogradu, svaki peti učenik uzrasta od 12 do 19 godina nosi neko oružje, 21 odsto je učestvovalo u grupnim tučama, svaki šesti je izjavio da je izvršio običnu krađu i blizu jedne četvrtine je konzumiralo drogu (rezulat međunarodnog istraživanja koje je sprovedeno u Beogradu i Novom Sadu).

- U toku godine realizuje se od 600 do 700 vaspitnih mera. Više od 90 procenata u otvorenoj zaštiti. Primena vaspitnih naloga bez IAN biće veoma teška - tvrdi ona.

Priča o dečaku koji je živeo bez osnovnih uslova, a uz podršku IAN postao uspešan student veb dizajna, slikovito objašnjava na koji način Dnevni boravak pomaže ovoj deci i vraća ih na pravi put.

- Dečak iz romskog naselja koji je bio veoma siromašan i živeo u nepovoljnim uslovima, obratio nam se za pomoć. Kroz rad sa njim prepoznali smo talenat i zahvaljujući našoj podršci i njegovom trudu on je sada dobio stipendiju za veb dizajn - rekla je Marković.

Da li ćemo okrenuti glavu na probleme ove dece ili im pružiti šansu da naprave pozitivnu promenu u svom ponašanju i životu? Pitanje na svima nama, a najviše na državnim organima.

BONUS VIDEO:

Pitali smo Beograđane da li je Milan Jevđić, student medicine, koji je rekao da nema šta da jede, prevarant ili ne!

(Milica Božinović)