UDRUŽENJE LJUBITELJA REKE SAVE ZELENI RAJ: Ovo je njihova istina o stanju na Savskom nasipu i medijskoj hajci

Priča o (ne)legalnoj gradnji na Savskom nasipu uzburkala je javnost u Srbiji.

Udruženje ljubitelja reke Save "Zeleni raj", izdalo je saopštenje u kome navode da žele da istaknu istinito informisanje o temi "Savski nasip".

Saopštenje vam prenosimo u cesloti:

Kampanja kojom je leva obala Save od bloka 45 do Ostružničkog mosta označena kao mesto izuzetne ekološke i bezbednosne ugroženosti započela je 2013. godine. Tada su aktivisti okupljeni oko neformalne grupe građana “Savski nasip” “saznali” za postojanje svega na tom potezu.

Iako tvrde da je sve započelo 2008. godine istina je da su prve dozvole izdate još 1999. godine od strane tada nadležnog Gradskog zelenila.

Čak i da su u pravu, postavlja se pitanje šta su čekali pet godina kako bi počeli nadležne da bombarduju prijavama.

Očigledna je koincidencija da do njihovog prosvetljavanja dolazi godinu dana posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije. To objašnjava i njihov selektivan pristup samo ovoj lokacii ignorišući identična mesta koja su i mnogo više “ugrožena”.

Inspirisana pre svega antagonizmom prema izabranom predsedniku započinje satanizacija svega što se dešava na ovom potezu radi diskreditacije političkog neistomišljenika.

Medijska hajka, koja se vodi, ima puno elemenata govora mržnje i stvaranja atmosfere linča u kojoj se utrkuju NGO aktivisti, pripadnici nekih političkih opcija, pojedini mediji a od nedavno i “eminentni” AINS akademici prepoznajući u tome “laku metu”.

U jeku sveopšte hajke 22.05.2016. godine osnovano je Udruženje ljubitelja reke Save “Zeleni raj”, objedinjavanjem niza manjih udruženja radi ostvarivanje i afirmacije pre svega ekoloških aspekata i problematike legalizacije boravka na levoj obali Save. Ciljevi su definisani u statutu udruženja i članovi su upoznati sa njima. Prihvatajući ciljeve članovi preuzimaju i obavezu da se svoj boravak na ovoj lokaciji usklade sa njima. Udruženje je 26.05.2016. godine registrovane kod APR-a.

Za predsednika udruženja izabran je prof.dr Ivan Matić kao neko ko je ceo život proveo pored reke. Pre dolaska na ovu lokaciju profesor Matić je proveo 20-tak godina na Adi Međici a onda poželeo da nešto slično, uz pomoć prijatelja i istomišljenika, napravi i na ovoj lokaciji.

Nasip je zaštita od plavljenja Savski nasip počinje od Ušća, i pruža se skroz uz Savu do granice sa Republikom Hrvatskom.

Nasip celom svojom dužinom štiti kako Novi Beograd tako i ceo plato koji je na nižoj koti od gornje kote nasipa. Ako bi nasip, koji slučajem bio probijeni kod Boljevaca ili Progara voda bi stigla i do novobeogradskih blokova.

Neke političke stranke i NVO aktivisti pokušavaju da uplaše javnost pričom o razmekšavanju nasipa tokom trajanja visokih voda ne objašnjavajući kakve to veze ima sa sojenicama i splavovima. Nijedan objekat nije u nedozvoljenoj zoni od 10 metara od nožice nasipa kako to Zakon o vodama propisuje.

Objekti u ovm delu nebranjene zone su u najvećem broju ispod nivoa redovne kote odbrane od poplava koja iznosi 5 metara. Nasip se nalazi na koti od nešto preko 9 metara.

Najveći vodostaj Save je zabeležen 2006 i tada je do vrha nasipa pri vodostaju od 738 cm ostalo preko 2 metra.

U vreme rekordnih vodostaja 2006, 2010 i 2014 godine na ovom delu nasipa nisu preduzimane nikakve posebne mere dodatne odbrane jer takve opasnosti nije ni bilo i pored postojanja svih objekata o kojima se toliko piše i govori.

Odakle informacija da je savski nasip već sada nedovoljno obezbeđen i po visini i po gabaritu? Na osnovu koje činjenice ili ispitivanja su naši oponenti to konstatovali. Jesu li gledali samo slike neformalne grupe savski nasip ili su izlazili na lice mesta? Za jedno tako ozbiljnu konstataciju morali bi da imaju i relevantne dokaze. Koje to planirane radove za ojačanje nasipa predviđaju kao jedini način odbrane od poplave i čime to ometaju objekti u nebranjenoj zoni koji su odmaknuti od nožice nasipa 30 metara i više u zavisnosti od širine forlanda. Nijedan objekat nije u nedozvoljenoj zoni od 10 metara od nožice nasipa kako to Zakon o vodama propisuje. Zašto niko ne predlaži redovno bagerisanje reke Save, naročito posle ovoliko čestih poplava gde je Sava nanela ogromnu količinu mulja i time smanjila profil korita reke Save? Zar će uklanjanjem sojenica biti rešen problem od poplava kojim uznemiravaju javnost?

Nosivost nasipa

Što se tiče nosivosti nasipa bilo je logično da se kaže za kolika opterećenja je nasip projektovan, da li ga i kakva vozila ugrožavaju. Za pomenuti deo nasipa postoji tehnička dokumentacija i građen je po važećim propisima.

Odlukom Gradskog sekretarijata za saobraćaj ukinuta je zabrana saobraćaja na nasipu, u ovom delu, a sam nasip odlukom Skupštine grada od 14.02.2001. godine u članu 4. ima status nekategorisanog puta.

Do 26.09.2016. godine bio je zabranjen saobraćaj kada je odlukom Sekretarijata za saobraćaj ova zabrana ukinuta. Do tada je vožnja i motornih vozila i bickla nasipom bila saobraćajni prekršaj ali ne i krivično delo.

Kruna nasipa je asfaltirana. Poznato je da se asfalt ne polaže na zemlju već da se najpre nasipaju i valjaju slojevi koji obezbeđuju trajnost asfaltne podloge. Ovako utvrđen nasip se pokazao daleko bezbedniji i otporniji na visoke vode kao što je to bio slučaj i 2014. godine kada su posebne mere i dodatna odbrana preduzimane kod Šapca i Sremske Mitrovice.

Nasip je bio probijen u Hrvatskoj kada se voda “ne poštujući” državne granice prelila u Srbiju. Kako to da je nasip probijen u zemlji članici EU koja je morala svoju odbranu od poplava da prilagodi direktivama EU.

Član 133. Zakona o vodama kaže:

Član 133. Radi očuvanja i održavanja vodnih tela površinskih i podzemnih voda i zaštitnih i drugih vodnih objekata, sprečavanja pogoršanja vodnog režima, obezbeđenja prolaza velikih voda i sprovođenja odbrane od poplava, kao i zaštite životne sredine, zabranjeno je:

1. na nasipima i drugim vodnim objektima kopati i odlagati materijal, napasati krupnu stoku, vući posečeno drveće, prelaziti i voziti motorno vozilo, osim na mestima na kojima je to dozvoljeno i obavljati druge radnje kojima se može ugroziti stabilnost tih objekata;

1. na vodnom zemljištu:

2. graditi objekte kojima se smanjuje propusna moć korita, 3. odlagati čvrsti otpad i opasan i štetan materijal, 4. skladištiti drvo i drugi čvrst materijal na način kojim se remete uslovi prolaska velikih voda, 5. vađenje rečnog nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti; 6. prati vozila i druge mašine, 7. vršiti druge radnje, osim u slucaju:

(1) sprovođenja mera ocuvanja, unapređenja i prezentacije prirodnih vrednosti, (2) preduzimanja radnji radi zaštite ljudi, životinja i imovine;

3. u poplavnom području graditi objekte na način kojim se ometa proticanje vode i leda ili suprotno propisima za gradnju u poplavnom području;

4. saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, a u branjenoj zoni suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti;

5. kopati bunare, rovove i kanale pored nasipa u pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, odnosno do 50 m prema branjenom području, osim ako je njihova funkcija zaštita od štetnog dejstva voda ili je tehničkom dokumentacijom, urađenom u skladu sa ovim zakonom, dokazano da nije ugrožena stabilnost nasipa;

6. menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskorišćavati te vode u obimu kojim se ugrožava snabdevanje pitkom ili tehnološkom vodom, ugrožavaju mineralna i termalna izvorišta, stabilnost tla i objekata;

7. menjati pravac i jačinu toka površinske vode koja prirodno protiče ili otiče sa vodnog zemljišta koje je u privatnoj svojini;

8. graditi objekte, saditi drveće, orati i kopati zemlju i obavljati druge radnje kojima se remeti funkcija ili ugrožava stabilnost melioracionih kanala za odvodnjavanje i u obostranom pojasu širine od najmanje 5 m od tih kanala preduzimati radnje kojima se ometa redovno održavanje ovih kanala;

9. odlagati čvrsti otpad i druge materijale u vodotoke, akumulacije, retenzije, melioracione i druge kanale, upuštati zagađene vode ili druge materije i vršiti radnje, kojima se može oštetiti korito i obala vodotoka, uticati na promenu njegove trase, nivoe vode, količinu i kvalitet vode, ugroziti stabilnost zaštitnih i drugih vodnih objekata ili otežati održavanje vodnog sistema;

10. vršiti, bez odgovarajućih vodnih akata, intervencije u koritu (osiguranje obala, pregrađivanje korita, proširenje i produbljenje korita i drugo);

11. izvoditi radove koji bi mogli ugroziti stabilnost brane ili njenu namenu, kao i menjati prirodne uslove u okolini akumulacionih i retenzionih basena na način kojim bi se prouzrokovalo klizanja terena, pojave erozije ili nastajanje vododerina i bujica;

12. izvoditi druge radove koji bi mogli da ugroze stabilnost i otežaju održavanje regulacionih, zaštitnih i drugih vodnih objekata.

Zabrana vršenja radnji iz stava 1. ovog člana može se proširiti i izvan granica vodnog zemljišta, ako bi se tim radnjama ugrozio vodni režim ili vodni objekti.

Iz ovoga bi trebalo svakom jasno da je saobraćaj moguć ako za to postoje uslovi i da nije zabranjena svaka gradnja već samo ona koja je u suprotnosti sa propisima za gradnju u poplavnom području. Zaključak da je zabranjena svaka gradnja u nebranjenoj zoni nije tačna.

Vodosnabdevanje Beograda

Reni bunari su izgrađeni duž 55km toka reke Save. Počinju od Ušća i protežu se levom obalom uzvodno do Ostružničkog mosta i posle kod Boljevaca i Progara. Na desnoj obali pored makiške “fabrike“ vode takođe postoje i cevasti i reni bunari. Zašto ih naši kritičari prećutkuju nije jasno. Na Adi Ciganliji postoji 20 reni bunara a na desnoj obali jezera i dalje prema Ostružnici ima još 19. Za naše oponente i rušilački raspoložene stranke reni bunari na desnoj obali nisu interesantni pa ih i ne pominju.

Zašto su baš ovi na potezu od bloka 45 pa do Ostružničkog mosta predmet njihovog interesovanja. Briga ili skuplajanje jeftinih političkih poena? Identični objekti u vidu sojenica i splavova se nalaze i duž delova desne obale pa je potpuno nejasno zašto prećutkuju tu činjenicu. Možda zbog toga što je tradicija splavova i sojenica znatno duža na Adi Međici, Adi Ciganliji, na desnoj obali gde nisu pronašli svoje političke protivnike.

Izgleda im ipak samo smeta što su na levoj obali sojenice sinova Tomislava Nikolića. Drenovi (vodoprijemni delovi) Reni bunara se nalaze 30-tak metara ispod površine terena i korita Save, u vodonosnom sloju. Iznad vodonosnog sloja je paket 10-15 metara vodonepropusnih glina, tako da objekti na površini nemaju, niti mogu imati, bilo kakav negativni uticaj na kvalitet podzemnih voda. Septičkim jamama svakako nije mesto u zoni vodoizvorišta ali bi to trebalo da se odnosi i na mesta kao što je Staro sajmište na levoj obali i naselje uz jezero na desnoj, kao i naselje na donjem delu Ade, gde nema kanalizacije, a ti delovi su takođe u zoni vodoizvorišta. Među 400 napisnih prijava nema ni jedne sanitarnoj inspekciji za postojanje septičkih jama. Zašto se konačno ne utvrdi da li postoje i koliko ih je?

Kao ekološke bombe na levoj obali stručnjaci su prepoznali toplanu, brodogradilište i industijsko-privredna preduzeća na potezu od Gazele ka novobeogradskim blokovima.

Na desnoj obali je situacija daleko gora sa depoom-pretakalištem NIS-a, deponijama, ranžirnom stanicom, kamionskim parkinzima, šljunkarama, Brodotehnikom, industrijskim postrojenjima itd.

Gradske otpadne vode se bez ikakve hemijske i biološke prerade izlivaju u Savu i Dunav. Oko 200.000.000 m3 otpadnih voda se ispusti bez bilo kakvog tretmana u Savu i Dunav.

Po čemu su onda “naše” otpadne vode opasnije?

Dovođenje u vezu našeg bravka u blizini reni bunara sa njihovom redovnom regeneracijom je potpuno neosnovano. Regeneracija reni bunara kao i ispiranje drenova su procesi koji se sprovode periodično i apsolutno nema nikakve povezanosti sa našim boravkom. Samo zlonamerne i neuke osobe mogu konstruisati takvu tvrdnju u cilju uzbunjivanja javnosti.3

Opravdano bi bilo postaviti pitanje zašto tehnčka operativa JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” nije više u stanju da taj posao obavlja samostalno već se on poverava partneru iz Mađarske.

Seča šuma

Priča o seči zaštićene šume je prepuna laži i prevara. Ta “zaštićena šuma” se u delovima gde je forland nešto širi sadi na razdaljini od 10m od nožice nasipa ka koritu Save. U toj zoni nema nikakvih objekata. Objekti najbliži nasipu su na užim delovma forlanda i to ne manje od 30 m od nožice nasipa sa nebranjene strane.

Sečeno je samo trulo drveće sklono padu i drveće koje je ugrožavalo bezbednost. Da li neko normanlan može da poveruje da je bilo ko neovlašćeno posekao 10 hektara šume a da nisu preduzete odgovarajuće zakonske mere od strane nadležnih. Umesto posečenih stabala od strane JP “Srbijašume” posađene su mladice topole i na tim delovima obale nema objekata.

Dobili smo prijavu kada su članovi Udruženja ljubitelja reke Save “Zeleni raj” zakrpili rupe u asfaltu na kruni nasipa. Od strane nadležne inspekcije dobili su odgovor da time nije ugrožena bezbednost i da nema potrebe vraćati asfalt u pređašnje stanje. Tvrdi se da je ovaj potez obale sa njenom netaknutom prirodom, do pre petnaestak godina korišćen kao izletište građana. Obali se moglo prići samo sa vode ali ne i iz pravca nasipa.

Ovakve tvrdnje su laži ispunjena patetikom ne bi li se izazvala reakcija čitalaca. Na ovaj potez su devedesetih godina a i ranije dolazili uglavnom sadašnji vlasnici objekata koji su poželeli da malo kultivišu podivljalu prirodu dajući joj novu upotrebnu vrednost.

Višegodišnja stabla topola bila su obavijena lijanama koje su ih godinama gušile i mnoga stable su se na taj način osušila. Sada kada su oslobođene tih lijana ova stabla normalno rastu. Za ovaj izgled zaslužan je svakodnevni rad vlasnika sojenica i splavova. Da nije ovih sojenica, koje eto izazivaju radoznalost, niko ovim nasipom ne bi ni išao. Sad je to postalo interesantno mesto i za pešake, bicikliste i rekreativce.

Niko tada nije verovao da će time izazvati tolike izlive mržnje, zlobe i besa. Zaboravlja se činjenica da smo rešenja za korišćenje vodnog zemljišta dobili na osnovu tada važećeg Zakona o vodama član 154. stav 1. tačka 2. a da je visina naknade utvrđena na osnovu Uredbe o visini naknade za vode, član 4. tačka 4. To što je visina naknade u određenom iznosu je zato što se utvrđuje prema zauzetoj površini po tarifi koja važi za teritoriju cele Republike. Novim zakonom je regulativa izmenjena ali je predviđena mogućnost da i fizička lica uzimaju u zakup vodno zemljište na period i do 50 godina. Ovakva rešenja su izdavana upravo u vreme vladavine političkih opcija koje se sada zalažu za naše rušenje.

Svi koji se zalažu za selektivan pristup i rušenje objekata samo na ovoj lokaciji igraju na kartu mržnje prema onima koje su identifikovali na ovoj lokaciji. Kakava je razlika između leve i desne obale, između Save i Dunava oni ne objašnjavaju jer racionalnog objašnjenja nema. Razlika je samo u imenima nekih od vlasnika. Mržnja je njihov najjači adut. Da ruši može svako a samo sposobni mogu da grade.

Naše udruženje pokušava ovom problrmu da pristupi na racionalan način. Mislimo da je moguće problem rešiti tako da niko ne bude ni ugrožen ni oštećen. Zakon o vodama i prateća zakonska regučativa dozvoljava mogućnost postojanja ovakvih objekata. Potrebno je jasnije definisati tehničke uslove za objekte i primeniti ih tako da nikog ne ugrožavaju.

Najracionalnije rešenje bi bilo da se po Zakonu o vodam sve tretira kao vodno zemljište u zakupu, te da se odredi adekvatna taksa prema zauzetoj površini i da se odredi porez prema vrednosti objekta. Rešenje slično ovom je već primenjeno u Crnoj Gori.

Ovakvo rešenje bi trebalo primeniti na sve ovakve objekte ma gde se nalazili i ma ko bio njihov vlasnik.

Udruženja ljubitelja reke Save “Zeleni raj” će i dalje biti otvoreno za svaki konstruktivan i argumentovan razgovor.

UO Udruženja ljubitelja reke Save “ZELENI RAJ”

Bonus Video:

(Espreso.co.rs)