HITLER GA JE ZVAO CRVENI GENERAL I TRAŽIO NJEGOVU GLAVU OD GESTAPOA: Istina o HEROJU Žarku Zrenjaninu, kome hoće da UZMU NJEGOV GRAD!

Zrenjanin je pokrenuo inicijativu da se naziv grada promeni u Petrovgrad.

Aktuelna vlasti je zatražila je mišljenje nadležnog ministarstva o zvaničnoj promeni imena.

- Očekujemo odgovor, očekujemo da vidimo koje su to procedure, ne žurimo s tim – možda jeste ova 2018. godina baš ta godina kada se i navršava 100 godina od oslobođenja našeg grada i sjedinjenja sa maticom Srbijom ta godina kada treba da vratimo to ime našem gradu - kaže gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.

Da grad podržava inicijativu za preimenovanje moglo se nagovestiti kad je na tablama za ulaz u Zrenjanin dodat naziv Petrovgrad, ali i nešto ranije, kada je spomenik kralju Petru vraćen na centralni trg.

Međutim, da li promenu podržavaju i Zrenjaninci? - Pa nekako, navika je Zrenjanin i to je to.

- Podržavam. Zbog čega? Pa, staro ime.

- Nema potrebe, nije sve ovo vreme promenjeno, što bi sad?

- Neka bude srpski naziv. A Žarko Zrenjanin – mi ne znamo ko je.

Ovo kažu anketirani građani na ulici. Ipak, neki smatraju i da je reč o istorijskom revizionizmu.

- Radi se o klasičnoj pojavi anti-antifašizma. Desničarski krugovi u Srbiji i u gradu Zrenjaninu nastoje da potisnu vrednosti koje su karakterisale jugoslovenski antifašizam. Taj naziv Zrenjanin je deo našeg identiteta - mi smo Zrenjaninci i Zrenjaninke, a ne Petrovgrađani - smatra Miroslav Samardžić, Zrenjaninski socijalni forum.

Udruženje antifašista Zrenjanina takođe se oštro usprotivilo ideji o promeni naziva tog grada u Petrograd, koja je od strane lokalne samouprave kao inicijativa prosledjena Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Srbije.

Zrenjaninski antifašisti su saopštili da je u pitanju "nedopustivo poigravanje s tekovinama antifašističke borbe" i da predstavlja "revizionizam i pokušaj poništavanja herojskih dela".

Udruženje je dodalo da je Zrenjanin nekada bio jedan od tri najrazvijenija grada, a da danas "ekonomski posrće", te da promena imena ne bi trebalo da bude glavna tema.

- Okupimo se oko ideje napretka, a ne ideje podela. Snažno kažemo ne promeni imena grada Zrenjanina - piše u njihovom saopštenju.

Ovu inicijativu osudio je i Nenad Čanak, koji je ukazao na to da je naziv Petovgrad kratko potrajao u istoriji grada.

Nasuprot njima, inicijator ideje za promenu imena je lokalni preduzetnik, koji kaže – vraćanje naziva Petrovgrad značilo bi raskid sa komunističkom tradicijom i poštovanje činjenice da su Srbi u Zrenjaninu većinski narod.

- Ne postoji nijedan grad u bivšoj Jugoslaviji, da ne pričamo o Srbiji, pa čak ni u Sovjetskom Savezu i istočnoj Evropi, koji je zadržao komunistički naziv. Da li mislite da Zrenjanin po tom pitanju treba da bude izuzetak? Ja zaista ne vidim nijedan razlog - smatra Budimir Jovanović iz udruženja "Petrovgrad" .

Međutim, postavlja se pitanje da li stanovnici Zrenjanina, a onda i Srbije, znaju ko je zapravo bio Žarko Zrenjanin, po kojem je grad i dobio ime?

Žarko Zrenjanin je bio jedan od najvećih heroja Jugoslavije, neustrašivi revolucionar koji je poveo ustanak u Vojvodini.

Rođen je u seljačkoj porodici 1902. godine, završio je Učiteljsku školu. Već tada je došao u sukob sa sa predstavnicima vlasti zbog svojih shvatanja. Zbog socijalističkih ideja, uskoro je završio i u zatvoru.

Naime, u svojoj kući u Izbištu organizovao je malu ilegalnu partijsku štampariju, u kojoj je, februara 1933. godine štampan prvi broj „Lenjinista“. Zrenjanin je sam napisao i uvod i većinu tekstova.

Osuđen je na tri godine robije, ali njegov duh se nije slomio ni u pritvoru. Uz Mošu Pijade, Ivana Milutinovića i druge istaknute komuniste, Zrenjanin se borio za prava političkih osuđenika, učestvujući u štrajkovima glađu i drugim akcijama komunista.

Kada je izašao iz zatvora 1936. godine, nije oklevao već je nastavio politički rad. Postao je istaknuta ličnost Komunističke partije, jer su se njegovoj istrajnosti svi divili. Do rata 1941. hapšen je pet puta i mučen u policijskim zatvorima u Petrovgradu, beogradskoj Glavnjači i na Adi Ciganliji.

Uprkos nedaćama, progonima i zabranama, Zrenjanin je želeo da narodu približi plemenite ideje u koje je verovao.

Bio je član Inicijativnog odbora Stranke radnog naroda Vojvodine, jedan od autora „Platforme“ u kojoj je istaknuto da će Vojvodina, u budućem uređenju Jugoslavije, biti „autonomna jedinica, s obzirom na svoju posebnu, ekonomsku, socijalnu i nacionalnu strukturu“.

Njegove progresivne ideje opet mu stvaraju velike probleme, pa je uskoro ponovo uhapšen i mučen u zatvoru u Petrovgradu, iz koga je izišao tek 3. oktobra 1940. godine.

Ali, partija je ostala uz njega. Iako se nalazio na robiji, na Šestoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu, početkom septembra 1940, izabran je za sekretara PK i delegata za Petu zemaljsku konferenciju KPJ, na kojoj je izabran za člana Centralnog komiteta KPJ.

Zrenjanin opet oduševljava svojom tvrdoglavošću, pa opet po izlasku iz zatvora pokreće i uređuje ilegalni partijski list „Istina“, organ KPJ za Vojvodinu, u kome piše mnoge tekstove, a u januaru 1941. pokreće list „Trudbenik“, odnosno, na mađarskom jeziku „A dolgozó“ (Radnik).

A onda se nad Evropom nadvila mračna senka nacizma - Hitler je preuzimao svet. Zrenjanin je prvo učestvovao na demonstracijama u Pančevu i Vršcu, zatim organizovao pripreme za oslobodilačku borbu u Vojvodini.

Zrenjanin neumorno radi u Banatu i inicira stvaranje partizanskih odreda i njihovih oružanih akcija u julu 1941. godine.

Međutim, borba je bila surova i odnosila je živote. Ali, duh inata, bunta i ideja koje su napajale Zrenjanina nije zamro. Posle teških udaraca koje su organizacije KPJ u Banatu i Bačkoj pretrpele u leto i jesen 1941, radi na obnavljanju i konsolidaciji Partije, razrađujući taktiku borbe u skladu tamošnjim uslovima.

Kada je Hitler konačno počeo da gubi rat, Zrenjanin je smatrao da je moskovska protivofanziva znak da KPJ bude spremna za događaje koji bi mogli nastati porazom nacista. PK KPJ za Vojvodinu upozorava 1. februara 1942. organizacije Bačke i Baranje da se pripremaju za preuzimanje vlasti, što je u to vreme jedinstven slučaj u Jugoslaviji.

Istaknutog borca Nemci su hteli mrtvog. Znali su da će pad takvog čoveka slomiti duh naroda. Gestapo je činio velike napore i organizovao brojne snage da uhvati „crvenog generala“, kako su Zrenjanina nazivali.

Međutim, Zrenjanina je bilo teško uhvatiti. Nizao je blistave uspehe, a novembra 1942. godine, Tito ga je pozvao da dođe na slobodnu teritoriju zapadne Bosne i prisustvuje Prvom zasedanju AVNOJ-a.

Ali, tada se dogodilo ono što nije očekivao. Nije mu palo na pamet da ga neko do njegovih drugova može izdati. Ali upravo to se dogodilo. Usred priprema za odlazak u Srem, i dalje u zapadnu Bosnu, Zrenjanin je prokazan Gestapu i ubijen je 4. novembra 1942. u selu Pavlišu, kod Vršca.

Zbog svojih ratnih zasluga, ogromne hrabosti i svega što je učinio za trijumf ideje o nekom plemenitijem društvu, Zrenjanin je 5. decembra 1944, proglašen narodnim herojem.

Od 2. oktobra 1946. godine grad Petrovgrad nosi ime ovog revolucionara – Zrenjanin. Spomenik u istom gradu mu je otkriven 11. maja 1952, a preko 60 naseljenih mesta u Srbiji, uglavnom Vojvodina, imaju ulicu sa imenom Žarka Zrenjanina.

Žarko Zrenjanin je i te kako zaslužio da ima svoj grad, koji je sačuvao od agresora i kome je rado darovao i svoj život. Samo ostaje jedno pitanje - da li će taj grad sada uspeti da sačuva sećanje na svog heroja?

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / N1.com )