OTELI SU IH, VEZALI ŽICOM I ONDA LIKVIDIRALI: Danas se navršava 25 godina od zločina u u kojem je ubijeno 19 ljudi!

U vozu smrti 27. februara 1993. godine, druge bosanske ratne godine ubijeno je 19. ljudi. Otmica u Štrpcima je naziv za zločin kada su pre 25 godina na današnji dan pripadnici srpskih paravojnih jedinica pod komandom Milana Lukića, oteli grupu putnika iz voza 671 na relaciji Beograd–Bar.

Tada su u voz ušli, ne znajući da idu u smrt svi oni: Esad Kapetanović (19 godina), zaposlen u preduzeću Rad iz Beograda; Ilijaz Ličina (43), zaposlen u firmi “Ratko Mitrović” iz Beograda, Fehim Bakija (43), zaposlen u Planumu iz Beograda; Šećo Softić (48), zaposlen u ŽTP-u Beograd; Rifet Husović (26), zaposlen u Bijelom Polju; Ismet Babačić (30), zaposlen u preduzeću Wall Street u Podgorici; Hail Zupčević (49), izbeglica iz Trebinja, Adem Alomerović (59), zaposlen u Raketi iz Prijepolja; Rasim Ćorić (40), zaposlen u Limci iz Prijepolja; Fikret Memetović (40), zaposlen u ŽTP-u Beograd; Favzija Zeković (54), vlasnik radnje u Kraljevu; Nijazim Kajević (30), zaposlen u pribojskoj pošti; Muhedin Hanić (27), zaposlen u Zmaju iz Beograda; Safet Preljević (22), zaposlen u privatnoj radnji u Beogradu; Džafer Topuzović (55), zaposlen u Planumu iz Prijepolja, Jusuf Rastoder (45), zaposlen u Beogradu; Zvezdan Zuličić (23), student, izbeglica iz Sarajeva; Tomo Buzov, vojni penzioner iz Beograda. Među njima je bio i učenik, šesnaestogodišnji Sead Đečević, najmlađa žrtva, rođen u Baru. Nije identifikovan jedan ubijeni, sumnja se da je reč o Afrikancu, ali nikog sličnog nije tražila nijedna država.

Među otetima, a potom i likvidiranima je 18 Bošnjaka i jedan Hrvat.

Posmrtni ostaci 16 putnika ni danas nisu pronađeni.

Posmrtni ostaci Ćorić Rasima i Rastoder Jusufa pronađeni u jezeru Peruċa, gde su pronađeni i nekompletni ostaci trećeg putnika Zubčević Halila. Među izvedenima iz voza je bio i jedan crnac čija je sudbina nepoznata.

Svedočenja putnika ukazuju da je između vojnika koji su bili u vozu i onih koji su voz zaustavili u Štrpcima postojala saradnja. Kidnapovani civili su odvezeni u selo Prelovo kod Višegrada, gde su ih u fiskulturnoj sali osnovne škole postrojili, prilikom pretresanja oduzeli novac, nakit i druge vredne stvari, a zatim tukli. Posle toga, oteti putnici iz voza su vezani žicom, ubačeni u kamion, potom odvedeni u pravcu Višegrada i likvidirani u jednom selu nedaleko od Drine.

O tome da nisu bili svesni užasa koji ih čeka, govori i ispovest jednog od očevidaca:

- Sve je bilo kao na filmu. Voz je stao zbog crvenog signala na samom ulazu u tunel. Otmičari su bili uredno uniformisani, osim jednog koji je imao bradu i crnu šubaru sa kokardom. Kada su zatražili lične karte, sve je ličilo na rutinski postupak i dok nijesu počeli da odvode ljude izgledalo je da nekog konkretno traže. Bilo je komentara da traže njihove bjegunce, po nekome je bilo jasno da su cilj Muslimani. Iz bifea je u majici kratkih rukava, iskočio na snijeg jedan od putnika vičući: 'Koljite balije'. Najjezivije je bilo to što, u stvari, nije bilo nikakvog otimanja. Niko se nije bunio, sve se odvijalo u zlokobnoj tišini. Sve to nije trajalo mnogo duže od pola sata. Začudo, voz je nastavio put kao da se ništa nije desilo.“

Svedočenja putnika ukazuju da je između vojnika koji su bili u vozu i onih koji su voz zaustavili u Štrpcima postojala saradnja.

Glavni akter otmice i likvidacije građana Srbije, koji je osuđen na doživotni zatvor za zverstva i u Višegradu, bio je Milan Lukić, zapovednik jedinice Višegradske brigade Osvetnici, zločinačke postrojbe čiji je glavni logistički punkt bio u centru Beograda.

Haški sudija za njegova izvršena dela je rekao: "Ti strašni zločini, izdvajaju se po bezobzirnosti, okrutnosti, brutalnosti i umišljaju u dugoj istoriji nehumanog postupanja čoveka prema čoveku").

Zbog učešća u ovom zločinu, Viši sud u Bijelom Polju je 9. septembra 2002. godine osudio Nebojšu Ranisavljevića na 15 godina zatvora, a Vrhovni sud Crne Gore je dve godine kasnije potvrdio tu presudu.

Bonus video:

Branko Ružić, Espreso intervju nedelje