UBIĆU I TEBE I NJU: Beograđanki i njenom detetu bivši muž je pretio mesecima! A šta su radile službe za to vreme?

Nisu znali. Nisu bili upućeni. Nisu bili nadležni. Nisu mogli da reaguju.

A bilo je i prebijenih. Bilo je ubijenih. A oni su sedeli skrštenih ruku, jer, Bože, ništa nisu mogli da urade!

Mnoga ubistva i samoubistva koja su u godinama iza nas stavila su akcenat na pravo pitanje - koja je zapravo uloga Centara za socijalni rad i da li oni rade baš sve što je u njihovoj moći.

Čitateljka Espresa obratila se našem portalu u želji da svoje iskustvo s jednim beogradskim Centrom za socijalni rad, koji je, kako kaže, nije zaštitio od nasilnika, već je nju i dete gurao direktno u njegove ruke.

Prenosimo pismo u celosti:

- Sve je počelo kad je ćerka imala deset godina. Nikada nas nije tukao, ali su godine alkoholizma uzele danak, popustio je sa živcima, a psihička tortura bila je svakodnevna.

- Dok je lomio sve po kući, kroz prozor sobe u kojoj smo bile zaključane smo pobegle iz porodičnog doma. U pratnji policije pokupile smo stvari i otišle. Pakao je, međutim, nastao kada je pokrenut proces razvoda - piše čitateljka Espresa.

- Odbijao je da potpiše razvod, govorio je da ne može da živi bez nas. U afektu je govorio da će nas ubiti oboje, iako je dete bilo razlog zbog kog smo oboje živeli, i njoj smo posvetili ceo život. Jednom nas je pratio jer je želeo da zna gde živimo, kako bi nastavio svoju psihičku torturu. Preko telefona mi je rekao: "ako mi ne kažeš gde ste, naći ću vas i ubiti i tebe i nju!".

Izgovarao je to dok sam iz autobusa gledala bivšeg supruga koji je po pljusku stajao na autobuskoj stanici naselja u kom smo tada živele. Teško je objasniti jednom detetu zbog čega ne sme da se okrene, zbog čega ne sme da nas primeti, a to je njen tata... Počeo je sa pretnjama, a sve se menjalo kada se otrezni.

- Centar za socijalni rad, gde smo redovno išle na razgovore, ni u jednom trenutku nije reagovao na dešavanja. Štaviše, iako upoznati s tim da je otac dugogodišnji alkoholičar koji je sklon verbalnom i psihičkom maltretiranju, savetnici su predlagali poboljšanje odnosa unutar tada već bivše zajednice.

- Više puta su me pitali da li sam sigurna da je razlaz dobro rešenje za dete, a iako je dete uplakano dolazilo u centar. Ipak, oni su forsirali to da otac ima pravo da viđa dete jednom nedeljno. kada bih se eventualno žalila, smanjivali su viđenja. Proređivali su ih na jednom u dve nedelje, svesni toga da je reč o psihički nestabilnoj osobi i bezuspešno lečenom alkoholičaru, koji je čak odbijao da plaća minimalnu alimentaciju.

- Godine su prošle, dete naviknuto na situaciju, ali iz ljubavi prema oca, odlazilo je u posete. Nikad joj nije naudio jer je bila mezimica, a u nekoj žutoj minuti je možda i mogao. Tada bi, kao u mnogim slučajevima do sada, Centar za socijalni rad bio direktno odgovoran. Ne samo što su skrštenih ruku sedeli i posmatralli slučaj, nego su dete i suprugu direktno gurali u ruke jednog beznadežnog slučaja - zaključuje ona u pismu našoj redakciji i zaključuje da je imala sreću da se njen bivši supružnik posle nekog vremena smirio, i pretnje su prestale.

Bonus video:

SRCE MALO PREPUKLO MU OD TUGE ZA TATOM: Deda neutešan... Mališan (9) koji se obesio nije mogao da izdrži bol zbog gubitka oca

(Espreso.co.rs)