CEO ŽIVOT, OTKAKO ZNAM ZA SEBE, RADIM AMA BAŠ SVAKI DRŽAVNI PRAZNIK: Ovo je moj lični pakao!

Svanuo je još jedan (ne)radni dan u Srbiji.

Oni koji su imali sreću ili nesreću da kroz grad prođu jutros, primetili su da gužvi - nema. Beograd je preko noći postao grad duhova, a razlog tome je još jedan državni praznik.

Ipak, čak i kad se u Srbiji praznuje (a to je prililčno često), uvek ima i onih mučenika koji rade, baš poput nas novinara, iliti "bagre novinarske" kako nas često zovu. Jer - "bagra" nema prava na odmor.

Lagano gazim ka četvrtoj godini u novinarstvu, i sve češće se pitam - zašto sam bila tako glupa?

U dnevnim novinama se još i "zakine" neki slobodan dan, kad se objavljuje dvobroj, i to za velike praznike. Na portalima pak, to nije slučaj.

Jer, čime bi se srećnici koji su danas slobodni, i koji ljuljuškaju svoje zadnjice u foteljama odmarajući kao što to i inače rade na svom državnom poslu, zanimali?

I tako, nema tog Sretenja, Nove godine, Vaskrsa i sličnih praznika koji bi mogli da nas zaraduju, eventualno jednim slobodnim danom...

Do odmora ili bolovanja - ništa!

Pitala sam se tako često, zašto nisam odabrala pravi fakultet i uvalila se u neku poštu, školu ili bilo koju državnu instituciju? Oni brate praznuju sve što se praznovati može, a tu su i raspusti....

Milina, bato!

A onda... osvrnem se malo unazad i shvatim da me i pre ovog novinarskog posla koji sam upisala zbog, jel'te, ljubavi prema peru, "život takođe nije mazio".

Kao promoterka, od studentskih pa do novinarskih dana, šljakala sam punom parom. Tridesetprvi decembar, drugi januar, Badnji dan, Dan državnosti... gde god da su radili marketi, radila sam i ja. Opet, sve iznova i iznova, i kad svi rade - i onda kad ne radi niko!

Jer - kad narod, a pod tim oni misle sirotinja, ne radi - tad se ide u kupovinu! Tad je idealna prilika za trošenje novca, pa tako oni koji rade u trgovini na bilo koji način nemaju odmora - ni taj jedan dan!

Ipak, nije sve tako crno. Iako i GSP praznuje pa autobusi idu jednom u nikad - barem su prazni!

Idemo sve Jovo nanovo, do nekog novog praznika, kad ćemo mi opet sedeti i kuckati... A vama neka je sa srećom praznovanje!

Bonus video:

Aleksandar je za 365 dana pročitao 300 knjiga