U AMERICI SAM BIO MAŠINA, U SRBIJI SAM ČOVEK: Filip Metoks traži srpski pasoš, obožava Srbiju a otkrio je i KAKO SE RODILA TA LJUBAV!

Filip Metoks iz Južne Karoline svoju ljubav prema prema Srbiji ne krije. Mladi humanitarac naklonost prema našoj državi dokazao je više puta do sad. Filip dolazi iz Južne Karoline, a u Srbiji živi tri godine.

Javnost ga je upoznala još 2014. kada je tokom majskih poplava prikupio 1,5 miliona dolara pomoći za žrtve iz poplavljenih područja. Iako je od stravičnih poplava u Srbiji prošlo skoro četiri godine, Filip je odlučio da svoje istraživanje Balkana nastavi, a strast prema Srbiji postala je još veća.

Filip je bio gost naše redakcije i tom prilikom razgovarali smo o njegovim planovima, prisetili se niza događaja koji su usledili pre i nakon njegovog konačnog dolaska u Srbiju, ali i ogromnoj želji koju sada ima. Naime, ovaj Amerikaca više od svega želi da postane Srbin! Ali, kako i sam kaže, "pravi Srbin, sa srpskim papirima".

Njegovo okruženje bilo je iznenađeno činjenicom da želi da napusti sve i dođe u Srbiju, ali on nije mario za priče. Kada je saznao za katastrofalne poplave i Obrenovac koji je najviše bio pogođen, odlučio je da na sve moguće načine pomogne našem narodu.

- Kada sam video šta se dešava i čuo od svojih srpskih prijatelja kakva je situacija, shvatio sam da moram da se uključim i pomognem. Povezao sam se sa nekoliko humanitarnih organizacija, a onda i sa udruženjem srpske dijaspore u Čikagu. Zajedno smo prikupili 1,5 miliona dolara pomoći u pelenama, odeći, opremi - priča Metoks.

Filip objašnjava da je njegovo interesovanje za našu zemlju počelo još kada je devedesetih na vestima video rat i dešavanja u staroj Jugoslaviji.

- Shvatio sam tad da nije baš sve kao što pričaju i da Srbija nije tako loša kao što je predstavljaju.

Filip Metoks je studirao je sociologiju i ekonomiju na Univerzitetu u Južnoj Karolini. Tokom studija upoznao je dosta Srba i počeo da se povezuje s njima.

U Srbiji se i zaljubio

Filip je neko vreme bio u vezi sa devojkom iz Srbije koju je upozno u Americi. Više nisu zajedno, ali su ostali dobri prijatelji. Zbog nje je ipak, kako i sam kaže, oduševljen srpskim devojkama, a voleo bi da ovde zasnuje i porodicu.

- Srpske žene su prelepe. Postoji samo jedan problem. Sve ove godine mog rada i truda da pomognem Srbiji i pokažem koliko volim ovu zemlju, nisu mi ostavile mnogo vremena da tražim devojku. Ono što najviše volim kod Srbije je njena strast i iskrenost ljudi odavde. Toliko kultura se ovde susreće, i sve se poštuju. Veoma ste strastveni, obožavam to, a hrana je najbolja na svetu. Najviše volim Karađorđevu šniclu sa šopskom salatom. Tu je i sarma, tokom zime sarma mi je najdrža. Čak ponekad i sam kuvam srpske obroke, eksperimentišem - objašnjava on i dodaje da želi da izlazi samo sa devojkama iz Srbije.

Pre svega, Filpu je bitna briga o društvenim i socijalnim pitanjima Srbije.

- Vodim računa o političkoj, ekonomskoj i socijalnoj prošlosti Srbije, sadašnjoj i budućoj državi, kako je ja vidim. A vidim je kao prelepu zemlju u kojoj želim da zasnujem porodicu i provodem ostatak života - objašnjava naš sagovornik.

- Želim da nastavim da pomažem Srbiji - ekonomski, politički i društveno, to je moj cilj. Ima mnogo načina za to. Na svom Univerzitetu sam predstavljao značaj ulaganja u ovu državu, jer je nezaposlenost glavni problem. Turizam, investicije... Učestvovao sam na različitim konferencijama. Ovde sam imao privilegiju da se sastanem i budem u organizacijama koje direktno utiču na takve odluke u Srbiji, i mogu vam reći da oni iskreno brinu o budućnosti Srbije.

Filip objašnjava da je 2014. napustio svoj posao radnika američkog elektronskog lanca knjižara "Amazon", i odlučio da dođe u Srbiju. Kako kaže, više nije želeo da bude "kao mašina".

- U Americi postajete mašina, robot. U Srbiji, vi ste čovek. Rekao sam sebi - ok, imaš novca, kreni. Trebao sam da nastavim sa studijama ekonomije u Pragu. Otišao sam u Prag, živeo sam tamo, putovao sam, posetio sam neke prijatelje u Parizu. Kad sam već bio u Evropi, rešio sam da dođem u Srbiju i posetim neke prijatelje ovde. 2012. upoznao sam čoveka po imenu Aleksandar. On i njegova porodica su iz Obrenovca, postali smo dobri prijatelji, skoro svaki dan smo se čuli preko Fejsbuku. Pričao mi je o Srbiji, njenoj tradiciji, istoriji, kultturi, a ja njemu o Americi. Dve godine smo se dopisivali, i onda sam u maju diplomirao, baš istog dana kada su krenule poplave. Čuo sam se sa Aleksandrom, rekao mi je da je izgubio kuću, da je sve uništeno.. Bio je moj prijatelj i želeo sam da mu pomognem. Tako su počele moje prezentacije o Srbiji - objašnjava Filip.

Kompanija iz Srbije videla je njegove članke i prezentacije, i pozvala ga da dođe u Srbiju na jedan mesec i podučava engleski. Dobio je ugovor na meseca dana, u to vreme pomagao je i migrantima u Srbiji... Tri meseca je pomagao migrantima, a tokom boravka je radio u hostelu kako bi otplatio svoj boravak.

Na predlog prijateljice iz Srbije rešio je da pokuša da pronađe posao kao profesor u školi u Srbiji. Tako je i bilo. Sada je zaposlen u Internacionalnoj školi na Dedinju skoro tri godine.

- Nikada nisam mislio da ću biti nastavnik, ali sada jesam. Predajem engleski, istoriju, matematiku, nauku... Nastavnik za sve - kaže Filip kroz osmeh.

Filip je Srbiji pomogao mnogo, a nikada nije tražio ništa zauzvrat. On danas ima samo jednu želju - da postane srpski državljanin. Trenutno ima privremenu boravišnu dozvolu i radnu vizu. Da bi dobio srpske papire, Filip u našoj zemlji mora da bude pet godina. Prošle su tri, a njegova želja sve više raste...

Filip uči srpski jezik i želi da ga jednog dana tečno govori. Ima nastavnicu i daje sve od sebe da srpski savlada što bolje.

- Radim i živim u Srbiji, prelepoj zemlji koju obožavam. Voleo bih da nađem devojku ovde i malo više otvorim svoj život. Pratim i politiku ali na osnovnom nivou, možda sam upućeniji u ono što se dešava na lokalu. Zaista želim da postanem državljanin vaše zemlje i činim sve da se to ostvari što pre. Znam da moj trud, ljubav i opsesija Srbijom neće biti uzaludni. Jednostavno, volim Srbiju - završava naš sagovornik.

BONUS VIDEO:

Aleksandar je za 365 dana pročitao 300 knjiga

(Espreso.co.rs)