OVIH 15 SRPSKIH FUNKCIONERA NIJE PRIJAVILO IMOVINU: Krivične prijave protiv sudija, predsednika opština...

Ranko Vujović je jedan od 15 funkcionera protiv kojih je Agencija za borbu protiv korupcije u decembru 2017. podnela krivičnu prijavu zbog neprijavljivanja imovine. Agencija je Vujovića prijavila za period dok je bio član Skupštine privrednog društva Dipos, državnog preduzeća za izdavanje nekretnina, a sada je i član Skupštine društva Slavija hoteli.

Vujović kaže da nije ni znao da treba da prijavi imovinu koju ima u Crnoj Gori: „Nisam prijavio sada, niti mi je ona (Agencija) rekla mora da prijavite svuda gde imate”.

Dodaje da nije bio upoznat sa Zakonom o Agenciji jer se doselio u Beograd tek 2010. godine i nije to pratio.

Tokom 2015. i 2016. godine, Agencija je Vujoviću izrekla najblažu meru - meru upozorenja - zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja o imovini i prihodima, a izveštaje je podnela Poreskoj upravi i Tužilaštvu za organizovani kriminal. Poreska uprava je beogradskom Prekršajnom sudu podnela zahtev za pokretanje postupka, dok je Tužilaštvo za organizovani kriminal izveštaj prosledilo Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu.

“Sve neka podnesu, ne mogu iz ove kože. Ja nisam ništa tajio, niti sam ukrao, ni ništa. Ja sam to fino njima dostavio sve. Što nisam znao, to je moj jedini greh”, kaže Vujović za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Svih 15 krivičnih prijava iz 2017. godine Agencija je podnela zbog neprijavljivanja imovine. Pet prijava odnosi se na sadašnje ili bivše predsednike opština, a ostale su podnešene protiv sudija, direktora javnih preduzeća i ustanova i drugih funkcionera.

Agencija krivične prijave podnosi protiv funkcionera koji nisu prijavili svu imovinu ili protiv onih za koje sumnja da su namerno dali lažne podatke kako bi prikrili imovinu. Najoštrija moguća kazna je zatvor od šest meseci do pet godina, uz zabranu vršenja funkcije na deset godina, ali to se do sada nije događalo.

Od početka 2010. godine do kraja 2017. godine Agencija je podnela 77 krivičnih prijava protiv funkcionera. Od 47 okončanih slučajeva, tužilaštva su odbacila 31 prijavu, a prema trenutno dostupnim informacijama nije poznato da li su svi pravosnažno okončani. Odluke tužilaštava pokazale su da to što funkcioner nije prijavio svu imovinu ne znači nužno da je imao nameru da imovinu sakrije, zbog čega tužioci nisu imali osnova za krivično gonjenje.

Samo dve prijave završene su kućnom zatvorskom kaznom, uz elektronski nadzor.

Ponavljači đaci

Iako najstroža, krivična prijava nije jedina mera Agencije. Ona protiv funkcionera može podneti i prekršajnu prijavu, izreći im preporuku za razrešenje, doneti meru javnog objavljivanja da je zakon prekršen ili meru upozorenja.

Čak osmoro od 15 funkcionera s krivičnom prijavom iz decembra 2017. i ranije su se oglušili o Zakon o Agenciji, neki i više puta.

Osim Ranka Vujovića, među njima je i Zoran Lazarević, bivši vršilac dužnosti pomoćnika ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U maju prošle godine dobio je meru upozorenja, a u oktobru meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona.

Lazarević za CINS navodi da je prvi problem bio što je prijavljen na majčinoj adresi i kad mu tamo stigne dopis, ne dobija ga na vreme.

“Nisam ja to uradio iz neke namere da nešto prikrijem, nema šta ja ni da krijem (…) Nemam reči. Nisam baš zadovoljan sa tim što rade, to prema nekim ljudima prema kojima mogu da rade - rade. Ne rade prema svima sigurno”, kaže Lazarević.

Lazarević navodi i da nije bio upoznat sa Zakonom o Agenciji, pa tako nije ni znao da treba da prijavi imovinu pri stupanju i odlasku sa funkcije na kojoj je proveo šest meseci: “Smatrao sam, ako već nisam prijavio za tih šest meseci, a nisam više na funkciji, da ne treba ni da prijavljujem”.

Istim redosledom kao kod Lazarevića, mere su pre podnošenja krivične prijave izrečene i Dragutinu Brčinu, nekadašnjem članu Nadzornog odbora Štamparija Borba, kao i Radetu Basti, bivšem zameniku pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Sead Ljajić, direktor Ekonomsko-trgovinske škole u Novom Pazaru, se tokom 2017. našao na spisku za vanrednu kontrolu imovine i prihoda, a Agencija je protiv njega krajem te godine podnela krivičnu prijavu. Ljajić navodi da ne zna razlog za krivičnu prijavu, niti je bio upoznat sa vanrednom kontrolom: „Ništa nisam sakrio. Sve što su mi tražili ja sam im dao. I sigurno znajte da se uopšte ne osećam ni najmanje krivim“. Ljajićevu smenu sa funkcije direktora Agencija je zatražila još 2016. godine, kada je i donela preporuku za njegovo razrešenje, jer je zaposlio decu članice Školskog odbora. Prema njegovim rečima, Školski odbor je raspravljao o preporuci za razrešenje i nije želeo da je prihvati. Izrečene mere vidi kao kampanju protiv njega, posebno pošto mu se približava reizbor. CINS je i ranije pisao o tome kako institucije ne poštuju preporuke za razrešenja, pa funkcioneri koji zapošljavaju rodbinu, novcem građana plaćaju svoje ili firme članova porodice i zauzimaju više funkcija odjednom, često ne odgovaraju zbog svojih postupaka.

Za krivične prijave saznali od CINS-a

Ana Aničić, direktorka Doma zdravlja Batočina, je u periodu od marta 2013. do aprila 2014. godine pored svoje sadašnje funkcije bila i zamenica predsednika Opštine Batočina. Zbog toga što je učestvovala u usvajanju odluka o Domu zdravlja,

Aničićeva je tada objasnila da greška nije njena, jer je Skupštini opštine Batočine podnela ostavku na vreme i nije obavljala funkciju zamenice, ali Skupština je kasno imenovala novu osobu na tu poziciju. Takođe navodi da su sve odluke u vezi sa Domom zdravlja usvojene jednoglasno, pa odsustvo njenog glasa ne bi imalo uticaj.

Tokom prošle i početkom ove godine ona se ponovo našla u prepisci sa Agencijom, ali ovog puta zbog problema sa prijavom imovine i prihoda. Kako je objasnila novinarki CINS-a, poslednji put je Agenciji pisala 17. januara 2018. godine, nakon što joj je ovo antikorupciono telo tražilo izjašnjenje o nejasnim detaljima u prijavi imovine njenog supruga.

Već pre toga, krajem decembra 2017, Agencija je protiv nje podnela krivičnu prijavu, za šta je Aničićeva saznala upravo od novinarke CINS-a.

“Nisu rekli ’imate krivičnu prijavu’, oni su rekli ’izjasnite se’“, kaže Aničić. „Zaista mislim da tu nikakvog valjanog osnova nema. Ja sam promašila to što nisam prijavila, ali prosto – ko radi taj i greši. Svi smo ljudi. Pa nije nama Agencija za borbu protiv korupcije jedina obaveza u životu. (…) Zaista se ni ne osećam krivom, ni u kom pogledu.”

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs / Cins.rs)