ISPOVEST MIRE MARKOVIĆ KOJA SE NEĆE SVIDETI SOCIJALISTIMA: Oni samo koriste Slobino ime, SPS je pod lipom

Mira Marković, supruga nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije, u nastavku ekskluzivne ispovesti za Kurir govori o stranci koju je do smrti vodio Slobodan Milošević, a komentariše i trenutne prilike na ovdašnjoj političkoj sceni.

Govoreći o dve stranke koje su devedesetih držale najveći deo vlasti u državi - Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i Jugoslovenskoj levici (JUL), Markovićeva ocenjuje da su od prve danas ostali samo ime i simbol, dok je druga bila moderna levica kakva je trenutno u svetu teško moguća.

Šta mislite o današnjoj Socijalističkoj partiji Srbije, koju je godinama vodio vaš suprug Slobodan?

- SPS je sasvim druga partija od nekadašnjeg SPS. Ostali su samo ime i simbol. SPS je pod lipom (Milošević je sahranjen ispod lipe u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, prim. nov.). Članstvo treba da zna da se nalazi u novoj partiji i da svoje političko i lično ponašanje uskladi sa tom činjenicom. Što se orijentacije tiče, ona je slična jednoj prilično pohabanoj socijaldemokratiji, kakva je sada većina takozvanih socijalističkih i levičarskih partija u Evropi. Ta promena je SPS apsolutno udaljila od partije kakva je bila deset godina, od 1990. do 2000. Pritom, to nije samo moje mišljenje, to rukovodstvo sadašnjeg SPS i samo ističe.

Dakle, današnji SPS nema dodira s nekadašnjom strankom?

- Kopču s nekadašnjim SPS uspostavljaju samo u vreme izbornih kampanja da bi tako dobili podršku od dela javnosti za koji smatraju da je još naklonjen Miloševiću lično i njegovoj politici. U te svrhe se koriste mediji i neke javne manifestacije. Posle izbora vraćaju se novom liberalizmu i anemičnom patriotizmu.

Da li je SPS pogrešio kad je ušao u koaliciju s Demokratskom strankom (DS) 2008. godine?

- Već tada je orijentacija SPS bila radikalno drugačija u odnosu na devedesete godine i spremna na još veće i dalje promene. Ta orijentacija je dovela do političke saglasnosti sa orijentacijom DS. Koalicija s DS je bila zasnovana na programskoj bliskosti, i na ličnoj takođe, i zato je odlično funkcionisala. Rezultat toga je i dokument o pomirenju. Njegov sadržaj je zasnovan na principima platforme DS, koji je SPS bez ustručavanja podržao. Iako je DS bio najzaslužniji za puč protiv vlasti čiji je nosilac bio ondašnji SPS. I najzaslužniji za nasilje i progon kome su mnogi iz rukovodstva i članstva SPS bili izloženi.

Da li je tačno da su vas u egzilu, od svih u SPS, najviše razočarali Ivica Dačić i Milutin Mrkonjić, koji su, kako ste otkrili, obećavali pomoć vama i vašoj deci, ali zapravo ništa nisu uradili?

- Nisu me razočarali.

Jeste li danas u kontaktu s nekim iz rukovodstva SPS?

- Ne, ne... Ni sa kim.

Stranka koju ste vi vodili - JUL - više ne postoji. Da li Srbiji nedostaju takve partije?

- Ne, nije vreme za modernu levicu. JUL je to bio, nameravao je da to bude. Moderna, savremena levica, levica za 21. vek treba da se zasniva na novoj teoriji, da ima drugačiju organizaciju i odgovarajuće „kadrove“. U Evropi, valjda i u svetu, ništa ne ide u prilog toj drugačijoj levici. To naravno ne znači da se ona neće dogoditi. Naprotiv. Ali, pre toga, svet, a pogotovo Evropa treba da se suoči s ružnom istinom da svetom vlada uglavnom jednopartijski sistem. Da se desnica socijalno hospitalizovala, postala liberalnija. Da je levica odustala od velikih ideala, od novog društva, da samo nastoji da reformiše postojeće društvo. Približile su se te dve strane jedna drugoj, zastupajući samo svoju poziciju na stranačkom tržištu. Milioni siromašnih i obespravljenih, ali i svi drugi ljudi izvan tog tržišta su nezastupljeni. Postojeća levica drži skute starom svetu, oni zbog kojih je svojevremeno formirana sasvim su izvan njenog interesovanja. Nova levica stoji pred vratima našeg doba - otvoriće ih novi, drugačiji ljudi - obrazovani, hrabri i pošteni. U svemu drugačiji od sadašnjih skromno obrazovanih kolaboracionista.

Vaša stranka je bila vezana za ideju jugoslovenstva. Da li ste i dalje „srpska Jugoslovenka“?

- Da li je ta figura „srpska Jugoslovenka“ vaša ili moja?

Vaša.

- U svakom slučaju, nije loša. Naravno da sam Srpkinja, naravno da sam Jugoslovenka, naravno da sam Evropljanka i naravno da sam mondijalista. Ta opredeljenja su celina iz koje se sastojim. Jugoslovenstvo je moje trajno opredeljenje, jer sam uverena da su Južni Sloveni u periodu od Drugog svetskog rata do osamdesetih godina jedini put u svojoj istoriji živeli kao dostojanstveni i slobodni narodi i ljudi. Za jugoslovenstvo su bili opredeljeni mnogi napredni ljudi među Južnim Slovenima još od 19. veka. Posle Prvog svetskog rata, kad je formirana Jugoslavija, ona je bila siromašna poljoprivredna zemlja na Balkanu upućena na sukcesivnu zavisnost od jedne od dve velike carevine tog doba - Austrougarsku i Rusiju. A posle Drugog svetskog rata bila je veoma inspirativno društvo za ceo svet. Kao višenacionalna zajednica mogla je da bude anticipacija buduće Evrope kao zajednice različitih naroda. A zatim i kao moderno socijalističko društvo koje su na kapitalističkom Zapadu nazivali „salon socijalizam“, a na socijalističkom Istoku doživljavali je kao model koji je prevazilazio nedostatke realnog socijalizma.

Kako pamtite tu Jugoslaviju?

- Zemlja je bila slobodna, nezavisna, sa bruto proizvodom koji je imao Japan, nezaposlenost je bila mala, obrazovanje i zdravstvo su bili besplatni, socijalna i lična sigurnost visoka, Jugoslovenska narodna armija je bila četvrta vojna sila u Evropi, bila je rodno mesto politike nesvrstanosti, kojoj su pripadale sve zemlje koje se nisu nalazile u okviru istočnog ili zapadnog bloka. Posle takve Jugoslavije počela je nesreća za koju smo mislili da se događa samo drugima - raspad zemlje i stavljanje svih novoformiranih malih država, izuzev Srbije, pod kontrolu evroatlantskih vlada. Srbija je tome odolevala dugo, kao Troja nekada, punih deset godina, da bi se 2000. i sama našla pod istom kontrolom. Ne vidim, dakle, da je život u sadašnjem „regionu“ bolje rešenje nego što je bio život u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Zašto je uništena Jugoslavija?

- Zato što je imperijalni pohod na svet, s namerom da od planete napravi globalni gulag, u Jugoslaviji naišao na nekoliko prepreka koje nije imao na drugim mestima. Taj pohod je skoro naučno planiran. U svakoj zemlji koja je stavljena pod kontrolu u te svrhe su poslužile specifičnosti te zemlje.

A u Jugoslaviji te specifičnosti su...?

- Nacionalni sastav. Ako bi se podstakli nacionalizmi i izazvala netrpeljivost među jugoslovenskim narodima, raspala bi se Jugoslavija. I to se i desilo. Samo se nacionalizmi nisu manifestovali kao netrpeljivost, već kao luda mržnja okončana ratom. Jugoslovenski narodi su se teško rastajali. Kao u onoj makedonskoj pesmi „Teška beše našata razdelba“. Mada imperijalne namere nisu bile rat u zemlji, samo raspad zemlje. Ali mi se, izgleda, nismo mogli rastati bez rata. Jugoslavija je bila poligon za isprobavanje psihološkog, medijskog, tehnološkog oružja za druge, veće i važnije zemlje. Jugosloveni, da su bili mudriji i složniji, možda su mogli da izbegnu ne samo rat već i raspad zemlje.

Da li redovno pratite politička zbivanja u Srbiji i, ukoliko ste u toku, kako vidite trenutno stanje?

- Vlast je veoma stabilna iako se u njoj nalaze predstavnici, bar po formalnom izjašnjavanju, različitih političkih orijentacija. Harmonična stabilnost te navedene razlike čini manjim ili nepostojećim. Vladu, u političkom i ekonomskom pogledu, personifikuje nova predsednica Vlade i da bi ta vlada imala uspeha u reformskom kursu za koji se opredelila, treba u celini da izražava taj trend. U tom smislu su neophodna odgovarajuća personalna rešenja - poznavaoci i tumači tog novog kursa. Na odgovarajućim funkcijama u Srbiji nema razloga, dakle, da se nalaze socijalistički kadrovi iz osamdesetih i devedesetih godina, ne iz moralnih razloga - mada oni nisu za potcenjivanje - već iz sasvim pragmatičnih. Oni nemaju stvarnu kopču s novim, liberalnim, reformskim svetom, bez obzira na političku i moralnu elastičnost koju pokazuju.

A opozicija?

- Opozicija ne postoji. Nešto prilično kritičnog oglašavanja u svojstvu opozicije nedovoljno je ozbiljno i sasvim je benigno. Pre svega, jer ta opozicija nema finansijsku, političku i medijsku podršku izvan zemlje kao što je u enormnim razmerama tu podršku imala opozicija u Srbiji između 1990. i 2000. Tada je opozicija u Srbiji bila ispostava imperijalne politike prema Srbiji. A, zatim, te grupice nezadovoljnih članova bivše dve demokratske partije koje su se raspale, a koji sebe smatraju opozicijom, nisu predstavile temeljni opozicioni program. A i većina ličnosti koje ih predstavljaju uglavnom ne raspolažu potrebnim sposobnostima za bavljenje politikom. Izuzimam izuzetke.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs / Kurir.rs)