pa im vi kličite...
NA OVOM MESTU SU DECU GUŠILI DO SMRTI: A danas u mom Beogradu slave Nedića, koji je odgovoran za to! (FOTO)
Upravo je on dozvoljavao da beogradskim ulicama špartaju dušegupke...
Nacističko pozdravljanje na skupu povodom godišnjice smrti kvislinškog predsednika Vlade okupirane Srbije tokom Drugog svetskog rata Milana Nedića dokaz je da je nacizam u Srbiji i te kako prisutan.
Raspirivanje rasne, verske i nacionalne mržnje koje se poslednjih dana odigravalo u Srbiji još jednom nas priseća na ono što su nam Nemci za vreme holokausta radili.
Poznata je priča o dušegupki, gasnom vozilu koje je imalo za cilj da omogući dalje širenje metoda ubijanja otrovnim gasom koje su Nemci već primenjivali na humane eutanazije), od jeseni 1939. u ustanovama za eutanaziju primenom boce s ugljen-monoksidom.
Taj gas puštan je u heremetički izolovane kabine u kojima je trebalo ugušiti ljude. Kako ne bi izavali paniku kod budućih žrtava, kabine su kamuflirane kao tuš-kabine ili prostorije za inhalaciju.
Specijalni kamion zvani „dušegupka“, odvozio bi žene i decu na takozvano „mesto za rad van Beograda, nepoznate lokacije“.
Nemci su, da bi ih namamili da uđu u kamion smrti, deci davali bombone. Čim bi prešao most, ovaj kamion bi se zaustavio, sa 100 žena i dece unutra.
Mislili su da se samo sele... Andorfer ih je posavetovao da sa sobom ponesu samo najvrednije stvari... uz obrazloženje da će biti odvedeni na rad u drugi, bolji logor, gde će snabdevanje biti dobro.
Nadajući se preseljenju i spasu, tiskale su se u kamionu žene i deca.
Najtužnija činjenica o dušegupki je ta da je više od 1.800 ubijene dece je bilo mlađe od 13 godina.
Cev za dovod gasa tada je već povezivana sa unutrašnošću kamiona. Ovako je ubijeno 7.000 jevrejskih žena i dece, u Beogradu, u centru grada, negde kod Terazija.
Nekoliko kilometara, dok je kamion prolazio kroz naš lepi Beograd, oni su se gušili. Umirali su u najvećim mukama.
Koliko ljudi u Srbiji zna ovo?
Koliko ljudi zna da su jevrejske žene i deca ovako umirali na ulicama koje danas volimo? Na Terazijama, na Slaviji...
Znaju li to oni koji danas kliču Nediću? Znaju li to oni koji usred srpske prestonice koja je tolike gubitke imala od strane nacista kliču baš dželatima hiljada ljudi? Znaju li da je baš u srcu našeg glavnog grada usmrćeno 6.320 Jevreja, a zatim i više od 10.000 žrtava drugih nacija među kojima su najbrojniji bili Srbi?
Znaju li oni da je bezobzirnost okupatora bila tolika da su koncentracione logore u Evropi pravili daleko od očiju javnosti, dok su u Beogradu to uradili u srcu grada?
Znaju li da je upravo Nedić omogućio ubijanje srpskih Jevreja i Roma, davajući Nemcima spiskove?
Jer upravo je on dozvoljavao da beogradskim ulicama špartaju dušegupke...
Bonus video:
Miljan Damjanović, Espreso intervju
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!