DELE DECU NA NASILNIKE I ŽRTVE I OD SVEGA PRAVE PROFIT! Pismo ove majke o VRŠNJAČKOM NASILJU gađa pravo u metu!

Jedna zabrinuta Beograđanka, majka devojčice školskog uzrasta, napisala je tekst o vršnjačkom nasilju, u kom iznosi zanimljivo gledište na ovaj problem, koji prenosimo u celosti:

"Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas, kazao je Duško Radović.

Da li i ovaj citat aludira na nasilje, gde se podvlači granica između uobičajne svađe, borbe za "alfa" prevlast, netrpeljivost i onoga, što je danas dobilo ime, "vršnjačkog nasilja"?

Nasilje među vršnjacima ne jenjava, štaviše stopa raste iz dana u dan.

Nasilje među vršnjacima se definiše kao konstantno i neprestano uznemiravanje, bilo verbalno ili fizičko.

Ako pogledate šta propagiraju nevladine organizacije, videćete malo radikalniju definiciju nasilnika, te se nameće pitanje da li je ono postojalo oduvek, a onda se našao neko da ubira profit?

Nasilnik je definisan kao socijalno nepodobna, neadaptirana osoba koja se ističe agresivnim ponašanjem, a za žrtvu neretko bira inferijornijeg - bilo u fizičkom ili mentalnom kapacitetu.

Pomenuta organizacija nije naišla na način prevencije ovog modela ponašanja, osim propagiranja plakata, pamfleta, medijskog eksponiranja, ali obično tek kada su posledice uočljive.

Uvezeni "proizvod" sa Zapada gurnut u zemlju balkanskog tradicionalizma ne podleže efikasnosti, već funkcioniše po principu pozajmljenih cipela neadekvatnog kalupa.

Estraditacija psihologije, medija, kriminologije i prosvete ima za epilog veliki marketinški rijaliti stvarajući iluziju napretka.

Deca nemaju u ranom uzrastu svest o posledicama koje mogu da izazovu njihovi postupci. Zato je neophodno da u sredini u kojoj odrastaju stiču vremenom formu ponašanja i razvoja empatije kao i pravih vrednosti.

Sledeći korak pri suzbijanju ove pojave nasilja kojom je čitavo društvo inficirano kao gangrenom, jeste andekvatan rad i procena službi za socijalni rad o podobnosti roditelja tj. staratelja.

Škola je dužna da reaguje na ekstremne pojave ne zataškavajući slučaj braneći lične pozicije i statuse, dok mediji ne smeju pribegavati senzacionalizmu, posebno kada je u pitanju ovako osetljiva tema - budući naraštaj koji čini jednu naciju.

Zatim, državni aparat mora biti funkcionalan u svakom segmentu, a ne da primenjuje retromodernizam u pojedinim sferama uključujući i propagandu zapadnjačkih kriterijuma.

Činjenično stanje nalaže da je ekonomska nestabilnost jedan od izvora problema, jer roditelji u sve većem broju zapostavljaju potrebe dece i sami pod pritiskom neretke pojave mobinga na radnim mestima, nedovoljnih sredstava za egzistenciju. U ovome je iskonski izvor problema.

Ne živimo li svi u strahu?

Kazna je metod kojim se pojedinac ili grupa sankcionišu, ali kaznu treba najpre snositi roditelj, staratelj koji svojim statusom daje model ponašanja te snosi dužnost da primeti neprimereno ponašanje sopstvenog deteta.

Kazna za školsku ustanovu u kojoj se nasilje izvršilo u vidu ostavke rukovodećeg kadra, ali i novčano kao i nadoknađivanje štete naneseno žrtvi u kome treba da funkcioniše pravosuđe.

Postoje razni modeli po kojima bi na čelu s državom ovakvim nedelima bilo moguće stati na put.

Ipak, evidentno je da je putanja skretanja sa suštine problema sveprisutna i da će mladi naraštaj u budućnosti imati strogu podelu na nasilnike i žrtve.

Rešenje leži u tome da se pojedinac na funkciji ili organizacija ne fokusira isključivo na lični profit i rejting, već da društvo kao celina solidarno deluje. To je formula za konstruisanje jedne zdrav nacije u kojoj sve više, nažalost, vlada individualizam, u kojoj se pojavljuje nova grana medicine – SMS poruke, u kojoj se psihologija, pedagogija, pa i psihijatrija svode na motivacione poruke i guru kurseve svedene na pozitivizam u pesimističkom svetu…

Dok čitamo, pišemo i razmišljamo o ovom tekstu, negde se već dešava nasilje, a mnogi će roditelji zažmuriti.

Šta je vaše dete: nasilnik ili žrtva?"

Bonus video:

POTRESNA ISPOVEST BEOGRAĐANKE MIRJANE KOJA JE HTELA DA SE BACI S TERASE: Izbacuju me na ulicu iz stana koji je moj! MORAM DA SE PENJEM, NEMA KO DA ME ZAŠTITI!

(Espreso.co.rs)