PROZIVALI SU ME ŠTO ZIMUJEM U DUBAIJU, GOVORILI DA STAKLO I PESAK NEMAJU DUŠU! E pa dragi moji, OVO JE MOJ ODGOVOR SVIMA! (FOTO)

- Da li je moguće da ideš u Dubai? Ma daj, bruko, ne pričam više sa tobom!

Ovo je bio samo jedan od komentara kada sam prijateljima i kolegama rekla lokaciju svog zimskog odmora, i to jedinog u poslednjih 10 meseci - jer jedina na more nisam otišla.

Sve kolege sam prošle godine ispratila na more, dočekala ih preplanule čameći u redakciji. Punih 10 meseci sam tavorila dok nije stiglo mojih pet minuta, i tada sam naišla na - osudu.

Razlog tome, kao i mnogih drugih stvari u Srbiji naravno su - stereotipi.

Dubai, jedan od najbogatijih gradova snova lokacija je koju Srbi sebi teško da mogu da priušte. Verovatno ni sama nikad ne bih otišla na ovu egzotičnu destinaciju da tamo nemamo rođaka. Tako je novac za basnoslovno skup smeštaj otišao na - uživanciju.

Pri samom dolasku na aerodrom, pomislila sam "Da, čoveče, šta ću ja tamo, smoriću se kao ništa. Grad stakla i bez duše...hm, ovaj odmor mi nimalo ne obećava, kad malo bolje razmislim..."

Međutim, već posle dva dana demantovala sam samu sebe.

Ispostavilo se da je modernizovani "grad bez duše" itekako odlično mesto za odmor, ali aktivan. Svakodnevno smo prelazili 10 do 15 kilometara u šetnjama i razgledanjima, a iako je umor dolazio na naplatu u ranim večernjim satima, barem je mozak "bio na ispaši".

Najbolji provod ubedljivo je Safari tura, koja je prava avantura.

Prvo stajalište sa pauzom nudi vožnju kvodom po pustinji, koja se nikako ne sme propustiti.

Sledeća je vožnja u ogromnim džipovima, kojima obavezno upravljaju Arapi, takođe po pustinjskim dinama. Njihovi vozači kao da se trude da svakome zaigra želudac, jer je ova vožnja veeeomaaa luda.

Nezaboravno iskustvo je i jahanje kamila po pustinji, jer - kad biste to mogli negde na Balkanu?

U okviru tog izleta nudi se raznovrsna hrana, arapski roštilj i njihova tradicionalna kuhinja. Dok vas zabavljaju plesači i trbušne plesačice, dame tamo dobijaju i crtež kanom na rukama, koji vam daje poseban duh njihove zemlje.

Naravno, kad sam se već zatekla na 5.000 kilometara od voljene Srbije, usred Emirata, glupo bi bilo ne iskoristiti priliku i ne otići do Abu Dabija, prestonice UAE.

"Ferari world" se takođe potrudio da mi drugi put pripadne muka, jer je upravo on mesto za najluđe rolerkostere na svetu. Ovo je takođe mesto na kom se možete provozati ferarijem, pa ko voli nek' izvoli!

Ono što mi je posebno opčinjavajuće jeste Džamija šeika Zayeda bin Sultan Al Nahyana poznatija kao Velika džamija.

Na ulasku u ovaj gigant, iako sam poštovala kodeks oblačenja i kulturu ove zemlje sa sobom noseći ešarpu da bih pokrila glavu, to nije bilo dovoljno. Kako sam bila u pantalonama, na ulasku u džamiju zamolili su me da obučem njihovu haljinu do zemlje. Možda na fotografijama koje su mi prelepa uspomena nemam omiljene farmerice, i ne izgledam "totalno moderno", ali je ova džamija nešto što bih svakome preporučila da poseti!

Naravno, odlazak u Dubai ne bi bilo to to da se nismo popeli na vrh Burž kalife, i s njenog vrha videli ceo grad - kao na dlanu.

Iako je za mene prava magija pogled sa naše Avale, ovo je iskustvo koje bih svakome preporučila jer na 163. sprat liftom stižete za neverovatnih 70 sekundi! Za ne poverovati, zar ne?

Kad vam dosade tržni centri i staklo, nije zgoreg obići i periferiju Dubaija. Tržni centri i pijace na otvorenom, poput onih u Turskoj dočekaće vas možda i previše srdačno za moj ukus.

Na svakom ćošku nalaze se Arapi koji vam nude kopije satova, ili vas pak uvlače u svoje radnje da za sebe pronađete neku maramu.

Daleko od stakla, nekih pet kilometara od sveg stakla, sjaja i luksuza ova oaza na kaldrmi poput naše Skadarlije pokazaće vam pravi duh Dubaija.

Ipak, trenutak kad sam se u Dubaiju bukvalno "resetovala" jeste - kampovanje.

Na granici sa Omanom, na kraju pustinje sa crvenim peskom su obronci planine.

Kada smo raširili šator i pripremili sve za logorsku vatru, videli smo neshvakidašnji prizor, barem za mene. Krdo kamila, čije su noge uvezane jer se njihov vlasnik nalazi verovatno u blizini - prošetalo je pored nas.

Nisam se odmakla daleko pentrajući se sa psom po planini kad sam sa stena videla krdo divljih magaraca, koji potpuno slobodno šetaju.

Magični prizori životinja, ali i jezera vode koje se stvaraju među pustinjskim kraterima uspavali su me i izmorili, pa sam u šatoru pored logorske vatre "zakucala" već u 11 uveče, i spavala kao komirana.

Ono što se ne sme nikako zaboraviti jeste prelepo Arapsko more. Peščana plaža i očaravajući pogled na ostrva sasvim su drugačiji od obala Grčke na koje smo navikli.

I sama sam, kao što sam već pomenula na početku teksta, poverovala u brojne stereotipe.

Mislila sam da ću na svakom ćošku čuti srpski, da je grad pun hodajućih snobova koji nipodaštavaju sve one koji ne nose Luj Viton, i da je ovo grad na kom ću na svakom ćošku naći jednu prodavačicu ljubavi, sisatu silkonku, mahom iz Srbije.

Ništa od toga, nit' sam videla nit' sam čula!

Mislila sam da je grad koji posećujem bez duše, i da se tamo sem zgrada i stakla nema šta videti. Ipak, za devet dana u Emiratima, saznala sam mnogo interesantnih stvari o njihovoj kulturi, videla prelepe predele i nimalo se nisam pokajala.

Štaviše, ovo je putovanje koje ću sigurno pamtiti do kraja života!

Dubai ima dušu, i te kako, samo je pitanje da li ćete je pronaći!

Bonus video:

TITO NIJE JEDINI IMAO SVOG PSA REKSA ! Ima ga i bračni par iz Kenije!