nikad nije kasno!
Ljubiša piše roman u 92-oj godini: Živi na Goliji, pročitao je na hiljade knjiga, a tema njegove je NAJVAŽNIJA za sve Srbe!
Ovaj devedesetogidišnjak počeo je da piše svoj prvi roman pre dve godine i dokazao da za prave stvari nikad nije kasno.
Devedesetdvogodišnji Ljubiša Živković iz Kosurića, sa obronaka Golije, bio je stolar, pintor, kovač, potkivač, zidar, a uspeo je i da, uz brojne obaveze u seoskom domaćinstvu, pročita više od tri hiljade knjiga. Stekao je, kako kaže, dovoljno iskustva i znanja da napiše i svoj prvi roman.
U golijskoj samoći i tišini Ljubiši Živkoviću su, i u desetoj deceniji života, knjige najverniji prijatelj i najdraži dar. I ko zna dokle bi stigao, kako kaže, da po volji oca nije prerano prekinuo školovanje.
“Pošao sam u školu 1934. godine, prvi razred išao sam svaki dan, drugi razred jedan dan u školu, jedan kod kuće, imalo se posla, a u treći sam išao malo s jeseni”, sa setom priča Ljubiša.
U pauzi od napornih poljoprivrednih radova, kasnije i zanatskih, naročito u dugim zimskim noćima, ovaj istinski zaljubljenik u knjigu čitao je sve što mu je došlo u ruke, najpre novine i tadašnje časopise do kojih je dolazio na razne načine – Zadrugu, Dobro jutro, Poljoprivrednik, Reviju koje su, kako tvrdi, bile poučne za poljoprivredu.
Vremenom, knjige su sve više privlačile njegovu znatiželju i ljubav i kroz nekoliko decenija pročitao je na hiljade naslova iz studeničke i ušćanske biblioteke, a mnoge je sam kupio ili dobio na poklon od rodbine i prijatelja.
Voli Žila Verna, čitao je njegove romane Put oko sveta za osamdeset dana, Dve hiljade milja pod morem, Pet nedelja u balonu, Mihail Strogov i Kožni Napoleon. Andrića, kaže, obožava.
Pre dve godine Ljubiša je počeo da piše roman o svom selu koje se svelo na tri domaćinstva i jedanaest meštana, kao i o beloj kugi koja hara Srbijom. Zabrinut je što se malo vodi računa o natalitetu i budućnosti Srbije koja je sve malobrojnija.
I pored bolnih porodičnih gubitaka, bremena godina i samoće, krepki starac sa Golije pun je optimizma i planova. Želja mu je da završi započeti roman i ostavi ga brojnim potomcima u nasleđe.
Od pet kćerki ima devetoro unučadi i sedamnaestoro praunučadi i to mu je najveće bogatstvo. Voleo bi takođe da doživi da do njegovih Kosurića stigne bolji put zbog kojeg su se, kako tvrdi, mnogi odselili zauvek.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/ opanak.net)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!