PRED OVIM SRBINOM DRHTALI SU PATRIJARSI, A OTKRIO JE OGROMNU TAJNU ČOVEČANSTVA: Evo zašto je Bog stvorio svet i OVAKVE ljude!

Justin Popović se rodio u Vranju 1894. godine, u svešteničkoj porodici, a po krštenju je dobio ime Blagoje. Studirao je devet godina teologiju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, sa vojskom se iz Peći povlačio preko Albanije, a zamonašio se u Skadru 1. januara 1916. godine. Tada je uzeo ime Justin.

Godinu dana se usavršavao u Rusiji, a potom na Oksfordu. U Engleskoj je ostao sve do 1926. godine, ali njegovu doktorsku tezu naslovljenu "Religija i filosofija Dostojevskog" nisu prihvatili; navodno zbog radikalne kritike zapadnog humanizma, racionalizma, rimokatoličanstva i antropocentrizma.

Zatim je otišao u Atinu gde je postao doktor teologije na tamošnjem Bogoslovskom fakultetu na tezi "Problem ličnosti i poznanja po Svetom Makariju Egipatskom".

Nakon kraćeg boravka u Prizrenu i epizode u Čehoslovačkoj, postaje profesor Bitoljske bogoslovije, a onda 1934. profesor Bogoslovskog fakultetu u Beogradu. Njegova predavanja privlače ogroman broj slušalaca, ali zbog svog antikomunizma (neki kažu i prećutne podrške kvislinškim režimima Nedića i Ljotića, konačno i podrške četnicima) postaje nepoželjan element potkraj Drugog svetskog rata. Uhapšen je, ali je pušten iz pritvora. Nema naznaka da je bio maltretiran.

1948. godine stiže u ženski manastir Ćelije gde postaje arhimandrit i gde ostaje narednu 31 godinu — do kraja svog života koji je došao 1979. Za sve to vreme, komunisti su ga navodno držali pod prismotrom i zabranjivali mu javne nastupe van manastira ali nikakva druga ograničenja nije po svemu sudeći imao. Primao je koga je hteo, ljudi su i sami dolazili, a imao je i kontakte sa kim je god hteo.

Neverovatan je njegov uticaj na pravoslavni svet u celini tokom tih poslednjih decenija života: može se uslovno reći da je imao poslednju reč u svim najvažnijim pitanjima i da su pred njim drhtali svi patrijarsi i episkopi Pravoslavne katoličanske crkve. Bio je u stanju da stopira sve ono što je video kao ekumenizam. Rečju — bio je gromada teološke i eklisioške misli, pa su ga ondašnji Grci zvali "visokovrhim hrastom Pravoslavlja" i "savešćuSrpske pravoslavne crkve" tokom vlasti Saveza komunista.

Njegova "Dogmatika Pravoslavne Crkve" od velikog je značaja za čitavu Pravoslavnu crkvu, ne samo za našu pomesnu. Evo jednog citata iz tog dela, pitanja na koje odgovara Sveti ava Justin Ćelijski:

"Šta Bog hoće sa ovim svetom? Kakav je cilj Božji u njemu? Šta Bog hoće sa rodom ljudskim? Sa čovekom? Zašto je Bog stvorio ovakav svet i ovakvog čoveka u njemu? To ne zna, i ne može znati nikakva ljudska mudrost, nikakav ljudski razum. To može znati, i stvarno zna jedino Hristovom blagodaću oblagodaćena mudrost, i Hristovom blagodaću oblagodaćeni razum. 'Bogatstvo blagodati' Svoje Trosunčani Gospod je izlio na nas 'objavivši nam tajnu volje Svoje' u ličnosti Gospoda Hrista i Njegovom bogočovečanskom podvigu spasenja: tajnu volje Svoje o našem zemaljskom svetu, i o svima svetovima, o čoveku, i o svima ljudskim bićima.

Nema sumnje, tajna svih svetova je u tajni volje Božje. Da nam je nije objavio, mi ljudi nikada ne bi saznali i otkrili tu tajnu, a samim tim ni tajnu naše ljudske volje: radi čega nam je volja data, i čemu treba da služi, i kako da se upravlja. Po predvečnom blagovoljenju Svom Bog nam je otkrio tu tajnu koju je imao u Sebi o svetu i svetovima, i o čoveku u njima. A to blagovoljenje vascelim bićem svojim izvire iz bezgranične ljubavi Božje, kojom Bog i određuje od večnosti sav Svoj odnos prema rodu ljudskom.

Do dolaska Gospoda Hrista u naš zemaljski svet, rod ljudski bio je puki siromašak, jer nije znao 'tajnu volje Božje', nije znao šta Bog hoće sa nama ljudima, sa anđelima, sa zvezdama, sa životinjama, sa biljkama, sa vasionama. A sve to saznao je sa pojavom Bogočoveka Hrista na zemlji. U čemu je 'tajna volje Božje'? U tome: 'da se pod glavom Hristom sjedini sve što je na nebesima i na zemlji'".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ Izvor: svetosavlje.org)