TEŠKE NOGE, ŽIVE RANE NA TELU I ŽIVOT OD SOCIJALNE POMOĆI OD 18.000! Za Biljaninu bolest nema leka, a 12 godina je živela sasvim normalno

Biljana Stojanović je do svoje 12 godine živela normalan život. Ubrzo nakon toga krenula je njena borba. Borba s opakom bolešću za koju nažalost, nema leka. Imala je tu nesreću da oboli od bolesti "teških nogu". Do 2007. godine lekri nisu znali od čega boluje. Tek tada je uspostavljena dijagnoza - lipedema hereditarijum. Urođena bolest koja je neizlečiva.

Biljana je očajna. Otežano se kreće, a njena najveća želja je da ponovo bude sposbna za normalan život i brigu o svojim ćerkama.

- U 12 godini su krenuli problemi. Prvi simptomi su bili oticanje nogu. Niko nije znao zbog čega je to tako. 2007. sam na u bolnici na Zvezdari ležala mesec dana i tada su slučajno otkrili šta je u pitanju. Nakon svih ispitivanja ustanovili su od čega bolujem - priča Biljana.

Kako i sama kaže, doktori su joj reki da je bolest urođena, teška i neizlečiva...

- Pomirila sam se sa tim da je moja bolest doživotna. Nema leka, nema pomoći. Do pre par dana sam bila u bolnici, jer sam bukvalno bila nepokretna. Ruke, noge, stomak, sve mi je bilo natečeno. Često ne mogu da se krećem, da savijam noge, ništa... U bolnici sam primala ljudske albumine.

Da bi Biljana vodila koliko toliko normalan život potrebno je da mesečno izdvoji oko 100.000 dinara na lekove i posebne namirnice kojima se hrani.

- Primam socijalnu pomoć od 18.000 dinara. Samo za lekove mi mesečno treba sto. Posebna ulja na kojima spremam hranu, ulje semenki od grožđa, magnezijum, kalcijum, vitamin D3, lek za izbacivanje vode... Ni sama više ne znam koje sve lekove moram da pijem.

Biljana često po telu ima otvorene rane. Otoci koji pucaju veoma su tanki, pa često dolazi i do infekcije.

- Ne mogu da se predam, a opet sam na izmaku snaga. Živimo od socijalne pomoći. Imam trajnu radnu nesposobnost, a suprug radi povremeno kad pronađe neki posao. Trudim se da se držim psihički. Još uvek nisam posetila psihijatra.

Biljana ima poseban režim ishrane, dijetu kojoj je stalno podvrgnuta. Hrana mora biti bez masti, proteinska. Kada joj oteknu noge, ne može da obuče ništa. Stvari mora da cepa sa sebe. Sve više su počele da joj otiču ruke. Širi se po celom telu, pa se i lice napuni vodom, stomak, grudi...

Rane na njenom telu pucaju pri samo jednom dodiru. Oboljenje tankog creva koje je u Biljaninom slučaju uzelo maha, često je prikuje za krevet.

Ipak, ona ne odustaje. Bori se sa oapkom bolešću soro čitav život. Odgajila je ćerke i ne planira da se preda!

BONUS VIDEO:

Tri pitanja za Đilasa, Šapića i Šutanovca