Kad unosite slamu sa badnjakom u kuću, i ne slutite SIMBOLIKU koju ona krije

Simbol Hristovog rođenja je slama, pošto se veruje da je Hristos rođen u štali na slami. Iz tog razloga narod je uveo običaj da uoči Božića u svoj dom unosi slamu. Slama se unosi odmah iza badnjaka. Domaćin ili neki drugi odrasli muškarac iz kuće unosi u kuću veliki naramak slame koji je tog jutra načupan iz stoga, zavezan užetom i odložen u nekom delu dvorišta da sačeka veče.

Ponegde se slama unosi u velikom džaku spremljenom za tu svrhu, a poslese preko tog džaka postavlja badnjačka večera.

Slama se unosi po istom obredu kao i badnjak.

Onaj ko unosi slamu pozdravlja ukućane rečima: “Srećno vam Badnje veče”, a ovi mu odgovaraju: “Bog ti dobro dao i sreće imao”. Domaćica ga zasipa žitom iz sita, a zatim onaj koji je uneo slamu spušta je na tlo i imitira kvocanje kvočke: “kvo, kvo, kvo”. Deca čupkaju slamu i imitiraju piliće: “piju, piju, piju”… Ovaj običaj upražnjava se da bi živina bila u svemu napredna. Slama se zatim rastura po celoj kući, posebno tamo gde će se spavati. Ponegde postoji običaj da preko slame prostru zatirače i pa svi ukućani te veče spavaju zajedno na slami.

Postoji i jedna legenda o Hristovom rođenju koja svedoči o simbolici slame.

Tamo gde slamu unose u džaku, ne rasturaju je po kući, jer je obično nema mnogo. Takva slama se najčešće stavlja pod sto i u jedan kraj kuće.

U nekim krajevima, pre nego što se slama unese u kuću, domaćin sa njom prođe triput oko kuće.

Posle unošenja badnjaka i slame u kuću, domaćin sa nekim čobaninom odlazi u štalu i tor i stoku posipa žitom i vinom.

Za običaj unošenja slame vezuje se i ova legenda:

U štali gde se Hristos rodio bili su vo, konj i mazga. I dok su vo i konj bili zadovoljni žitom koje im je Bogorodica bacila, mazga je prišla i počela da grize slamu. Bogorodica je tada proklela mazgu, pa je od tada mazga neplodna.

Slama pod stolom ima i svoju pagansku simboliku koju su u mnogim krajevima naše zemlje uvrstili među hrišćanske običaje:

Običaj je u mnogim krajevima da se o Bađoj večeri jede sa poda odn. slame koja je po podu rasuta. Badnja večera je u stvari gozba umrlim precima tj. prinošenje sakramentalne žrtve. Pokojni preci se na taj način pozivaju u kuću, u očekivanju da će pomoći. Veruje se da njihove duše borave u toj slami, kao i u uglovima kućnim, u koje se bacaju orasi. Zato im se prilazi bliže, zato im se hrana ne nudi na stolu, već dole na slami, bliže njihovom domašaju. Dok se jede treba da vlada mir, tihi glasovi i mistična atmosfera.

BONUS VIDEO:

Espreso intervju, Vesna Rakić Vodinelić

(Espreso/opanak)