MILOŠ SE U 17-OJ GODINI OKLIZNUO NA LEDU I PAO! Od te noći ne hoda, ali je danas PONOS SRBIJE! (FOTO)

Volja ne poznaje granice.

Dokaz da je to živa istina je Užičanin Miloš Mitić (30), srpski atletičar i paraolimpijac.

Srebrnu medalju na paraolimpijadi u Riju osvojio je, i ponosno u Srbiju doneo srpski atletičar i paraolimpijac Miloš Mitić 2016. godine.

Danas je Miloš korisnik Doma za odrasla invalidna lica na Bežanijskoj kosi, a ovde dane provodi sa drugim stanarima doma i na treninzima.

O Milošu su mediji pisali mnogi mediji kad je u Srbiju doneo srebro. Ipak, njegova životna priča koju je podelio sa nama zaista je burna. Otkrio nam je kako se povredio, ali i kako mu sport svakog dana daje podstrek da nastavi dalje.

- Od svoje četvrte godine se bavim nekim sportom. On je način života. Trenirao sam košarku, skijanje i ostale sportove u kojima sam bio kraće pa nisu toliko vredni pomena. I onda kad nisam trenirao, išao u teretanu i trčanje - priča Miloš.

Povreda je za ovog momka došla kao grom iz vedra neba. Jedno naočigled bezazleno veče sa društvom zauvek mu je promenilo život.

- Okliznuo sam se na led, verovali ili ne... Bio sam sa drugarima na rođendanu, takmičili se ko će da skoči dalje u sneg. Pošto je bio dubok sneg, ispod je bilo leda koji nisam video. Noga mi je u jednom trenutku izletela napred, a ja sam pozadi udario glavom o led. Tada sam bio visok 1.90cm i sa tom visinom pao sam tačno na glavu. Ne znam kako se to desilo, ni dan danas...

Polomio sam vrat, a to je rezultiralo kvadriplegijom.

Kako Miloš kaže, najteži su bili meseci posle nesreće a koji su sa sobom nosili saznanje da ima tešku dijagnozu.

- Ranije sam bio u mnogo opasnijim situacijama, pa mi se nije desilo ništa, ipak ova nezgoda me je potpuno promenila - dodaje on, a potom opisuje mesece koji su bili pred ovim sportistom, kad se polako približavao punoletstvu u invalidskim kolicima.

- Prvih godinu dana kuća bila kao autobuska stanica, i to mi je mnogo pomoglo. U tim momentima, kad si mlad i tek shvataš šta ti se zapravo desilo i kakvu si povredu imao, tu su prijatelji koji ti pomognu da sve te činjenice lakše svariš.

- Društvo sa kojim sam se povredio me je prvi put bukvalno izvuklo u grad. U tim trenucima, znaš... nisi sam sa sobom. Potreban ti je neko da ti daje podstrek čak i za najbanalnije stvari, pa tako i izlazak u grad.

Sport se u njegov život vratio 2011. godine, i to na, kako se kasnije ispostavilo - velika vrata.

- Godine 2007. sam upisao fakultet, a kako je vreme odmicalo shvatio sam da se time neću baviti. Upisao sam softversko inženjerstvo, ali danas ne mogu da zamislim da osam sati dnevno kucam programe.

U moj život je 2011. godine ponovo ušao sport. Godinu dana sam pokušavao da izbalansiram to dvoje, da idem na fakultet i da treniram. Zbog sporta nisam dao ni jedan ispit i shvatio sam da je vreme da presečem. Tako sam se okrenuo sportu. Svi su rekli da nisam normalan, ali sam ja gurao svoju priču. U toj dispciplini nisam imao nikakve rezultate ali sam verovao u sebe, znao sam da mogu mnogo. Prvi rezultati došli su tek posle tri godine - priča on.

Miloš, koji je član atletskog kluba "Pogledi" je 2016. godine pokazao svima da su jednostavno trebalo da veruju u njega, onako kako je verovao on sam.

Nagrada za trud napokon je došla.

- Na poslednjoj paraolimpijadi, 2016. godine u Riju osvojio sam srebro u disciplini bacanje čunja. To je olimpijska disciplina za paraplegiju, odnosno za ljude koji nemaju osećaj u rukama i pokretima prstiju šake i samim tim ne mogu da bacaju kuglu.

- Ova disciplina je napravljena sa čunjevima jer je čunj prilagođena sprava, dole je širok ima uzak vrat i kuglu na vrhu i njega je moguće uhvatiti i baciti da padne pre vremena. Takođe koristimo i lepkove za lopte koji poboljšavaju pad. Medalja koju sam dobio bio je moja nagrada, sreća ali i podstrek za dalji trud - kaže on.

Govoreći o nesreći, Miloš kaže da se sa njom pomirio, kao i da svoj život nastavlja dalje.

- Ja sam to ostavio iza sebe i idem dalje. Nemam potrebu da razmišljam šta bi bilo da se to nije desilo, i da se tešim. Idemo dalje, u nove pobede - rekao nam je momak sa kojim je bilo prilično teško zakazati intervju jer je zbog njegovih treninga svakodnevnica prebukirana.

O rodnoj Srbiji mladić koji nas je predstavljao u svetu, a po svemu sudeći i ponovo će, ima samo reči hvale. Kako kaže, za paraolimijce naša zemlja ima odlične uslove, možda najbolje u regionu.

- Srbija je po tom pitanju svetla tačka. Od svih zemalja u regionu a možda i evropi jednaki sa redovnim sportom. Stipendije, nacionalna priznanja nagrade, aspolutno sve. Uslovi za nas su dobri, i od toga mogu reći može pristojno da se živi - kaže Mitić.

Bonus video:

PRUŽI RUKU: HTELI SMO DA IM PRUŽIMO RUKU I BUDEMO FINI, ali su nam oni očitali lekciju!