U HAGU SMO ISPAŠTALI ZBOG MILOŠEVIĆA! Prvi intervju srpskog generala po povratku iz Haga!

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, ministar odbrane i haški osuđenik general Dragoljub Ojdanić u svom prvom intervjuu od povratka iz Haga ekskluzivno za „Alo!“ govori o svim temama o kojima je do sada ćutao.

Svoj boravak u Haškom sudu naziva mučilište i otkriva nam kako se družio sa hrvatskim generalom Praljkom, kao i šta misli o Ratku Mladiću, Slobodanu Miloševiću, Aleksandru Vulinu...

- Moram vam pre svega reći da sam se pre više od četri godine, po izlasku na slobodu, čvrsto odlučio da se distanciram od svih vrsta medija. Toga sam se i držao. Prvi put sam popustio vama – kaže uz osmeh odmah s vrata general Ojdanić.

Hag se konačno zatvara, kako sada, posle toliko godina, gledate na taj sud?

- Posle dva tragična događaja, neshvatljive presude, legendi srpskog otpora, general Ratku Mladiću i samoubistva hrvatskog generala Slobodana Praljka, koji mi je bio prvi komšija u Hagu, sve o tom sudu je i više nego jasno. S druge strane, svakog patriotu ranije izricanje oslobađajućih presuda dokazanim zločincima o kojima se sve zna maksimalno iritira i vređa njegovo ljudsko dostojanstvo. Zaista je deplasirano posle svega bilo šta reći o toj lakrdiji međunarodne pravde. Isto se odnosi i na Tužilaštvo.

Šta mislite o optužnici protiv kosovske grupe?

- Tema je isuviše široka da bi se ukratko dao odgovor na nju. No, pokušaću ipak nešto da vam objasnim. Nažalost, po pitanju optužnice koja se podigla, tadašnja vlast, stručni i naučni krugovi u Srbiji su uglavnom ćutali. Nikakve finasijske pomoći države za odbranu optuženih nije bilo, za razliku od onog što je Hrvatska radila. Optužnica podignuta protiv kosovske grupe samo dva meseca od početka sramne agresije ničim se ne može objasniti. Ona vrvi lažima i neistinama. I laiku je jasno da je cilj optužnice, između ostalog, bio da branioce svoje zemlje proglasi zločincima, a agresora žrtvom.

Kosovsku grupu su teretili za progon Albanaca?

- Svi događaji za koje se tereti kosovska grupa, sem Račka, desili su se za vreme agresije NATO na SRJ. Neshvatljivo zvuči tvrdnja Tužilaštva da je „humanitarna katastrofa“ nastala u „planiranoj i usaglašenoj kampanji, granatiranja gradova i sela, paljenju domova seoskih domaćinstava i poslovnih objekata, deportaciji, preseljavanju i progonu na stotine hiljada kosovskih Albanaca”. Ispada da se VJ ničim drugim nije bavila nego progonom Albanaca, a zna se da je vojska morala da čuva granice i svakodnevno sprečava upade terorista s teritorije Albanije i zapadnog dela Makedonije, često vodeći teške borbe. Onda se jasno može videti da je VJ, i da je htela i da je postojao takav plan, nije mogla biti angažovana, kako optužnica tvrdi, u „progonu Albanaca“.

Kako komentarišete prvostepenu presudu Ratku Mladiću?

- Sud naroda je rekao svoje, a to je išlo u prilog slavnom generalu srpskog naroda i njegove vojske, koji će, bez obzira na presudu, ući u istoriju srpskog naroda. Nesporno je da je njegov doprinos u stvaranju Republike Srpske nemerljiv.

Da li je bilo dokaza za proterivanje Albanaca?

- U optužnici, što je najžalosnije, nema nijedne reči o stvarnim uzrocima izlaska albanskog stanovništva van KiM, što je, prema mojoj oceni, zahtevalo potrebu da se odbrana optuženih u sudskom procesu pojavi s ekspertizom na tu temu, do čega, nažalost, nije došlo. Optužnica odiše stavom da su oni koji su u skladu s Ustavom, kao najvišim pravnim aktom u svakoj zemlji, pa i u našoj, maltene iz avanturističkih pobuda vodili borbu s teroristima i branili zemlju.

Zašto su u Kumanovu tražili ubrzan odlazak vojske sa KiM?

- Predstavnici NATO su u toku pregovora u Kumanovu (jun 1999.) zahtevali ubrzani odlazak jugoslovenskih snaga s KiM, dajući garancije da neće doći do bezbednosnog vakuuma, a došlo je. Ovo ukazuje na njihovu nameru da indirektno omoguće šiptarskim teroristima da etnički očiste KiM. O tome u optužnici takođe nema ni reči.

Kako komentarišete priče o lažiranim iskazima svedoka?

- Reći ću samo jednu, na prvi pogled bizarnu stvar. Sve 503 izjave Albanaca su međusobno slične kao jaje jajetu. Sve slede isti redosled, svi svedoci su na isti način videli i opisali neki događaj, svi su na isti način ubijeni, dejstvom otpozadi, gađajući ih u potiljak. Svi govore istim rečnikom, bez obzira na to da li su radnici, seljaci, intelektualci i slično. Svi do jednog su tvrdili da oni nisu videli i doživeli dejstvo NATO, što nam mnogo govori o validnosti pomenutih izjava. Izjave stranih svedoka takođe je diktiralo Tužilaštvo.

Kako ste podneli to haško mučilište?

- Dobro ste rekli, haško mučilište. Sve se odvijalo strogo po regulisanom kućnom redu u pritvorskoj jedinici. Od svega u toku 24 časa, onda kad nismo bili u sudnici, imali smo dve šetnje, jednu pre podne u trajanju do jednog sata i drugu po podne u trajanju od pola sata do 40 minuta. Jednom do dva puta nedeljno planiran je termin za sportske aktivnosti u trajanju najviše do jednog časa za one koji pokazuju interes za iste. Oni koji iz raznih razloga ne odu u šetnju ili na sport ostaju u ćeliji zaključani i rade prema vlastitom planu. Nema sumnje, to je bilo preveliko intelektualno i psihičko psihičko opterećenje, što je polako, ali sigurno razaralo svakog pojedinca, a svi smo praktično bili u poodmaklim godinama i kad smo ostvarili penzije i miran život, mi smo ni krivi ni dužni zaglavili u pritvor, po prvostepenoj presudi, bez ikakvih dokaza, osuđeni drakonskim kaznama.

S kim ste se najviše družili u Hagu?

- Iz opravdanih razloga, najviše sam se družio s onima koji su, u različitim periodima, bili sa mnom na spratu. Nije bilo druženja samo na nacionalnoj osnovi. Naprotiv, ispada suprotno. Najduže sam bio na spratu zajedno sa grupom Hrvata, hercegovačkih generala, kojoj je pripadao i sad pokojni general Praljak. Za te ljude imam samo reči hvale. Inače, na spratu sam se najviše družio sa Šainovićem, s kojim sam imao susednu ćeliju i s divnim čovekom Stojanom Župljaninom. Dok nisu otišli na izdržavanje izrečene kazne, najviše sam se družio i s Momčilom Krajišnikom i Milanom Martićem. To su retko dobri, ali istovremeno i specifični ljudi.

Kako komentarišete činjenicu da su skoro svi istaknuti srpski generali, Lazarević, Pavković, Perišić i vi završili u Hagu?

- Odgovor je dala Nensi Peterson, autor optužnice protiv Slobodana Miloševića i ostalih. Ona je rekla: “Tad se mislilo da kada se ti generali budu suočili sa težinom optužbi, pokazaće prstom na Miloševića”. Svaki dalji komentar je suvišan. I pripadnici VJ i građani Srbije vrlo dobro znaju o kakvim se ljudima i generalima radi. Da je sreće, ta imena već danas treba ispisivati, bez dvoumljenja, zlatnim slovima.

Kako ste doživeli reakcije povodom ideje angažovanja generala Lazarevića?

- Obrazloženje koje opozicija ovim povodom daje besmislena su i uvredljiva. Kome smeta jedan takav čovek i general koji je u toku 1998. i 1999. godine, zajedno sa svojim nižim komandatima, komandirima i svojim pretpostavljenim, generalom Pavkovićem, uložio zadnji atom snage i umeća kako bi suzbio zahuktali terorizam na KiM. Laza je čovek koji treba biti ponos generalske elite, njene vojske, ove države i naroda. Žalosno je da je trebalo da prođe toliko godina da se pojavi ministar odbrane Aleksandar Vulin koji je na pravi način spoznao položaj optuženih i osuđenih. Dajem sebi za pravo da mu čestitam na svim revolucionarnim, patriotskim i časnim idejama koje je vrlo brzo pokrenuo. Uveren sam da će istrajati u njihovom ostvarenju. Ima punu podršku od boračkog i komandnog kadra VJ iz perioda sramne agesije na SRJ i samog naroda.

Kako to da Hag nije zanimalo proterivanje Srba i nealbanaca sa KiM?

- O humanitarnoj katastrofi te progonu Srba i drugog nealbanskog stanovništva po završetku agresije na SRJ, nakon povlačenja naših snaga sa KiM, u optužnici Haškog tribunala nema ni reči. Ovo treba da boli svakog poštenog čoveka na planeti.

(Espreso.co.rs / Alo)