vek i po laži
KREMANSKO PROROČANSTVO - NAJSRAMNIJA PREVARA u ISTORIJI SRBIJE: Izmislili ga političari, a mi smo bili u Kremni i pitali meštane šta misle o tome!
Dušan Kovačević i Branislav Lečić su lično izmislili još jedan deo proročanstva 2000. godine!
Džejms Rendi, američki mađioničar i skeptik, uputio je izazov svim prorocima, telekinetičarima, prekognističarima i drugim nosiocima misterioznih moći: dokažite da zaista možete da uradite nešto natprirodno, i platiću vam milion dolara.
Izazov je važio 50 godina - od 1964. do 2015. Mnogi su pokušali - i niko nije uspeo.
Razlog? Jednostavan: svi ljudi na ovom svetu koji tvrde da proriču sudbinu, vide budućnost, znaju šta će se desiti na osnovu tumačenja horoskopskih znakova, i svi slični njima - lažu. Jednostavno - lažu.
Da ne lažu, pojavio bi se barem neko za ovih 50 godina i uzeo bi milionče, zar ne?
A i da ne postoji taj milion, svi mi, u dubini naših srca, znamo da su priče o Tarabićima, Nostradamusima, Baba Vangama i druge - obične gluposti i, u svojoj suštini - velike prevare.
Najveća od svih srpskih prevara ove vrste je mit o prorocima iz sela Kremna podno Zlatibora - Tarabićima.
U poslednjih 35 godina, otkako su Tarabići doživeli "rivajval" u Srbiji (podudario se njihov ponovni uspon sa usponom nacionalizma, primitivizma, iracionalizma, ali i broja poginulih, na kraju krajeva), nema toga što nisu "pogodili".
Sistem je veoma jednostavan: Nešto se desi, nešto veliko, recimo raspad Sovjetskog Saveza, i par godina posle, "pojavi se" proročanstvo Tarabića, koji su pre vek i po predvideli da će baš to da se desi.
Iako "površinsko" i površno, verovanje u proroke Tarabiće je stvarno, postojeće, kod Srba. Kao "strašna tajna", kao kec u rukavu u kafanama, na slavama, Tarabići i njihovo proročanstvo se koriste kao ključni argument u raspravi o... pa, o bilo čemu.
Jedan od razumu najokrenutijih Srba, čovek koji je pre 34 godine napravio prvi kućni računar u ovom delu sveta, čuvenu "Galaksiju", Voja Antonić, bio je toliko iznerviran činjenicom da Srbi, i pored svih dokaza da je reč o budalaštini, veruju u "Kremansko proročanstvo", da je napisao knjigu u kojoj dekonstruiše ovu izmišljotinu.
Voja je posvetio mnogo truda i mnogo vremena zadatku razotkrivanja velike prevare Tarabića. Želeo je da pokaže kako je ovaj mit nastao, korak po korak i da, kopanjem po arhivima, dokumentuje tvrdnju da je reč o laži, tako da više niko nikad neće tu tvrdnju da dovede u pitanje.
Voja je u tome uspeo: ko pročita njegovu knjigu o Kremanskom proročanstvu, a razuman je čovek i poštuje silu argumenata, biće mu jasno da su Tarabići samo jedna bajka, ne stvarnija od bajke o Mačku u čizmama.
Voja je, međutim, jednu stvar pogrešno proračunao: u Srbiji (ali i u ostatku sveta) danas vlada ne-razum. Živimo u svetu u kojem vlada argument sile, a ne sila argumenta. Stentor uvek pobeđuje Sokrata, a mač pero.
Mada je nepobitno dokazano da su bullshit, Tarabići i dalje žive među Srbima. Što se ne bi moglo reći za Vojinu knjigu. Jer legenda o Tarabićima sadrži Nadu - beg od realnosti, okrenutost ka onostranom, koje nije toliko banalno i bezvezno kao ovo ovde. Vojina knjiga, na drugoj strani, sadrži samo dosadnu, o dosadnu - istinu.
A šta je sa svim onim proročanstvima Tarabića koja su se "ostvarila"?
Antonić ih je podelio na tri grupe.
Prvu, najbrojniju, čine proricanja prošlosti - navodna proročanstva koja su se pojavila tek posle događaja, u kojima nas uveravaju da ih je neko blagovremeno izrekao, ali o tome nema nikakvih pisanih tragova. Sva proročanstva iz ove grupe ispričana su sa mnogo uverljivih detalja, vrlo jasnim i preciznim jezikom, bez nedorečenosti i dvosmislica i sva su nepogrešivo „ispunjena", piše Antonić. Dobar primer za ovo je je proročanstvo o „čoveku plavijeh očiju na bijelom konju, sa zvijezdom na čelu, koji će vladati Užicem ravno 73 dana, te će poslije otići preko Drine, Uvca i Lima", koje se po prvi put pojavljuje tek dve godine posle Titove smrti.
U drugoj grupi su takozvana "džoker-proročanstva", neodređena i nedefinisana, te zato univerzalno primenljiva na skoro svaki događaj. Ova proročanstva razotkrivaju strahove i nadanja cele nacije. Mnoga proročanstva iz ove grupe, mada se pripisuju Tarabićima, zapravo uopšte nisu njihova, jer ih je narod u prošlosti pripisivao drugim, tada aktuelnim prorocima.
U kremanskom proročanstvu, recimo, pominje se i priča kojom se najavljuje da će doći tako teško vreme, u kome će živi, prolazeći pored groblja, zavideti mrtvima, a da će kasnije nastati tako miran i srećan život, da će isti ti ljudi govoriti „Ustanite, mrtvi, da vidite kako se sada živi!"
U istoriji svakog naroda smenjuju se srećni i nesrećni periodi, pa se ovo "proročanstvo" mora jednom ispuniti.
Treću grupu čine nedatirana proročanstva, koja se odnose na budućnost, a za koja nije ni okvirno navedeno kada će se dogoditi.
I za ovo proročanstvo uvek ostaje mogućnost "da se ispuni", jer nije vremenski određeno.
A stvaranje mita o Kremanskim prorocima počelo je kad je kralj Milan Obrenović hteo da se razvede od kraljice Natalije. Tada je srpski političar Čedomilj Mijatović bukvalno izmislio sve u vezi sa ovim proročanstvom, i od tog sudbonosnog dana Srbi bez pogovora veruju u sve ovo.
Savetnici su uveravali kralja da ne sme da se razvede, jer to ne bi bilo dobro za Srbiju, pa je Milan morao da smisli neki "viši" razlog. I smislio ga je, uz pomoć političara Čedomilja Mijatovića: izmišljeno je da su proroci Tarabići iz sela Kremne najavili njegov razvog još pre 20 godina, da je to "sudbina", i da se protiv sudbine ne može.
- G. Mijatović uze izlagati i kazivati redom šta je sve od kralja čuo, pa na jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku: Ama, molim vas, šta to znači, što mi je Njegovo Veličanstvo Kralj kad sam ga odvraćao od parničenja i razvoda braka u 2-3 maha uzviknuo: "To se mora svršiti!... Tako je suđeno!... Tako je još pre 20 godina prorečeno!... To je sudbina!..." Jes, tako mi je u 2-3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upitah šta to treba da znači da je to prorečeno još pre 20 godina, i ko je to prorekao - kralj mi onda reče: Pitajte vašega gospodina ministra predsednika, on će vam to objasniti - pisano je tad u "Malim novinama", svojevrsnom tabloidu 19. veka, čiji urednik Pera Todorović je bio jedan od saučesnika u stvaranju mita o Tarabićima.
Todorović je, kao umešan tabloidni urednik, iz broja u broj forsirao priču o Kremanskom proročanstvu, i Srbima se to jako svidelo. Priča o Tarabićima, koji znaju sve o svemu, u prošlosti i budućnosti, doživela je 300 nastavaka!
Evo kako je to išlo: U Malim novinama započeto je objavljivanje feljtona u četiri nastavka iz pera Čedomilja Mijatovića - čitaocima je obećano da će dobiti poverljive informacije o starom proročanstvu, direktno iz fascikle uzete iz arhive Ministarstva unutrašnjih poslova.
Zatim je pompezno najavljivano "jedno proročanstvo", koje je odlagano, i odlagano, i odlagano, sve dok nije obustavljeno njegovo objavljivanje, kad su, tri dana pre objavljivanja, Aleksandar Obrenović i Draga Mašin ubijeni u atentatu.
Pogađate, posle ubistva izlazi novo "proročanstvo" Tarabića, odnosno tekst u kojem se čitaoci uveravaju da su Tarabići "znali sve" o zloj sudbini dinastije Obrenović...
Naravno, o ovoj "zloj sudbini" ni slova nije bilo, od Tarabića ili ne, pre atentata.
Još jedna priča iz "Ogledala", još jednog časopisa Pere Todorovića, govori, 35 godina posle događaja, o tome kako je "prorok Mateja iz Kremne" "video" ubistvo kneza Mihaila u Topčideru.
Od 1904. pa sve do 1915. godine, u domaćoj štampi nije se govorilo o kremanskom proročanstvu. Pre početka Prvog svetskog rata u novinskim tekstovima o Tarabićima ne pominje se, naravno, nikakav rat koji bi ličio na svetski.
U aprilu 1915. godine dr Radovan Kazimirović je boravio u blizini Kremne. Tom prilikom posetio je protu Zaharija Zaharića, venčanog kuma pokojnih Miloša i Mitra Tarabića. Na osnovu razgovora sa protom Zaharijem, dr Kazimirović je napisao opširnu seriju tekstova koji su 1915. godine, objavljeni u Niškom glasniku pod naslovom „Kremansko proročanstvo".
Tokom 1915. godine započeo je progon srpske vojske. Sledeće godine u Solunu pokrenut je list za vojnike u izbeglištvu, pod nazivom „Velika Srbija". U 14. broju, od 23. aprila 1916. godine, objavljen je, kako je rečeno, "original kremanskog proročanstva".
Svrha ovog teksta bila da se podigne poljuljani moral vojske, i ovo "proročanstvo" je poslužilo cilju. U njemu se najpre nabrajaju savršeno ispunjena proricanja ranijih događaja, a onda se obećava dobar rasplet situacije, pobeda srpske vojske i poniženje neprijatelja.
Da li su Tarabići najavili godinu završetka Prvog svetskog rata? U kasnijim tekstovima naći će se podatak da jesu, ali se ta "najava" prvi put pojavljuje 1928. godine.
Uz šta ide, 12 godina pre 2. svetskog rata, i proročanstvo Tarabića da "velikih ratova više neće biti".
Godine 1939. objavljeno je prvo izdanje knjige "Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko proročanstvo", autora Radovana Kazimirovića.
Broj proročanstava je u ovoj knjizi uvećan, mnoga su prepisana iz 1928. godine, a trebalo je i "proreći" ono što se ui međuvremenu desilo.
Trebalo se i "izvući" iz neugodne situacije stvorene proročanstvom o tome da se više neće ratovati, jer je knjiga objavljena kada je rat već započeo, pa su Tarabići odjednom "prorekli" nekakav "opšti rat".
Pisci Golubović i Malenković su 1982. godine sve ovo doteralli u svojoj knjizi "Kremansko proročanstvo - šta je bilo, šta nas čeka" i od Tarabića učinili proroke koji su sve pogodili o "Prvom velikom" i "Drugom velikačkom" ratu.
Oni u mit uvode i niz proročanstava kojima se najavljuje Drugi svetski rat, o kojima pre toga nigde nije bilo pomena.
Dragoljub Golubović i Dejan Malenković, pišući o proricanju vlasti Josipa Broza, udvorički su konstruisali "proročanstva Tarabića", tako da je Tito dobio najbolju moguću ulogu. Kad je Tito, sa usponom nacionalizma, postao neko koga je problematično voleti, autori su se "snašli" i odmah je dopisano čitavo poglavlje pod naslovom "Ko je čovek na bijelom konju", u kome se govori o tome da neki neimenovani analitičari smatraju da ovde nije reč o Titu nego o nekom "čoveku budućnosti, a ne prošlosti".
Dakle, kako bi se spasili od etikete da su udvorice, autori su izmislili da će nekad u budućnosti Srbijom vladati plavooki doživotni predsednik sa zvezdom na čelu, koji će „vladati Užicem ravno 73 dana", potom će nas osloboditi od „krivog nekrsta" pa će „prekinuti ljubav sa našom braćom Rusima" i na kraju će ,,od gubitka noge i umreti, a ne od starosti svoje".
Inače, proročanstvo koje se bavilo "vremenom mira i izobilja, koje će trajati dugo", i koje se nalazilo u knjizi, piše: "Rodiće se mlogo koljena koja će živjeti i umrijeti u miru, a da za rat budu doznavali samo preko mudrijeh knjiga, riječi i raznijeh prikaza... Naša carevina će ojačati i đe se god budne čulo ime naše, svi će nas cijeniti i voljeti."
Ovo proročanstvo (zajedno sa celim poglavljem) bez objašnjenja je iščezlo iz svih kasnijih izdanja knjige, u vreme ratova na Balkanu.
Tek što je započeto bombardovanje gradova od strane NATO pakta, u zagrebačkom "Jutarnjem listu" pojavio se sledeći "citat":
- Dva nepismena srpska seljaka, Miloš i Mitar Tarabić, još sredinom 19. stoljeća previdjeli su udare NATO-a na Jugoslaviju: Srbi će se naći na granici, ali neće znati stati. Cijeli svemir će ih moliti da se smire i čuju glas dobrote u svojim srcima, ali neće otvoriti ogledala svoje duše. Neće poslušati zakon životnog smisla. Mržnja će se pretvoriti u besmisao, izbit će rat. Sile koje će ratovati imat će veliko znanje (...), borit će se i na zemlji i u zraku i na vodi. Iznad ove zemlje (Srbije) vodit će se rat u zraku."
Postoji i čuvena "vizija Tarabića" o tome da će "Srba ostati koliko za pod jednu šljivu". Zanimljivo, ono se zapravo ne pojavljuje ni u jednoj knjizi ili pisanom novinskom tekstu koji govori o kremanskom proročanstvu.
Izgleda da je njegovo poreklo ipak u hrvatskim medijima, za vreme ratova devedesetih!
Ovu navodnu viziju ne pominju ni Golubović i Malenković, ali su smislili kako da u jednom od kasnijih izdanja knjige nepoznatom autoru ovog "proročanstva" zadaju protivudarac: Šljivu su preimenovali u barjak i jednim potezom od pesimističke legende napravili optimističku, pri čemu su je ponovo pripisali Milošu i Mitru Tarabiću: "Doći će dan kada će svi Srbi opet stati pod jedan barjak!"
A šta tek reći o poslednjem i najvećem "dopisivanju" ovog proročanstva, koje su napravili dramski pisac Dušan Kovačević i glumac Branislav Lekić, pred izbore 2000. godine, kada je Koštunica trebalo da pobedi Miloševića?
Naime, uoči septembarskih izbora 2000, tokom kampanje DOS, oni su napisali na lecima da će “Srbija trista čuda pretrpeti, ali će zatim doći čovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela odakle je”.
Tako je rođeno još jedno "proročanstvo Tarabića", a dve godine posle toga je već počelo da se priča da su "Tarabići ponovo pogodili"!
A šta u Kremni kažu o "proročanstvu Tarabića"?
- Miloš Tarabić je bio prorok, nije se ženio, živeo je samo 45 godina. On je znao da će toliko živeti. Rekao je da će se nakon smrti, javiti nekom od svoje porodice što se desilo sa sinovcem Mitrom. On je govorio nezamislive stvari i svi su se pitali kako je on to sve znao. Na njihova pitanja, Mitar je samo govorio, "tako mi je kazano", kaže J.R. (50), meštanin sela Kremna.
- Prota Zaharija je bio kum Tarabićima, retko pismen čovek koji je beležio njihove poruke. Najpoznatije su da će reka Drina poteći uzvodno uz Staru planinu, mislivši na jezero Zaovine koje je tek izgrađeno kasnije, da će nestati novac, a da će se pojaviti nešto što liči na riblju krljušt, mislivši na platne kartice, da će se pojaviti "sokoćala" (televizor, tehnika), priča M.N. (68).
Ipak, neki meštani smatraju da je sada sve postalo politika.
- Sve se vrti oko politike. Problem je bio od nastanka, kad je nastalo proročanstvo na vlasti su bili Obrenovići, a predviđeno je ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage, tako da je traženo da se proročanstvo uništi. Prota je sakrio rukopise u temelje kuće svešteničke porodice u Užicu, ali to niko nije pronašao, ispričala nam je A.R. (50).
- Danas je Kremansko proročanstvo deo naše tradicije, nije bitno da li je tačno ili ne. Ima tu i dodatog i oduzetog jer se prenosi sa koleno na koleno. Poruke se uglavnom prilagode političkoj situaciji i to je umanjilo vrednost proročanstva, ispričao nam Z. J. (60).
Bonus video:
NOVINARKA ESPRESA PREKREČILA KUKASTI KRST U CENTRU BEOGRADA: Nacisti, upozoravamo vas, ZA VAS U SRBIJI NEMA MESTA! (VIDEO)
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!