živeli su i umrli u beogradu
5 RUSA KOJIMA SRBIJA DUGUJE ŽIVOT: Ono što su oni uradili za nas NIJE NIKO, a da li znate ko su?
Poslednji komadant Bele garde, arhitekta Doma Narodne Skupštine..
Za vreme krvavog građanskog rata u Rusiji, veliki deo ruske intelektualne elite je izbegao u Srbiju.
U našu zemlju je stiglo između 50.000 i 100.000 Rusa, koji su ostvaili svoj trag u istoriji naše zemlje. Ovo su petorica velikana koji su svoje kosti ostavili upravo u Srbiji:
Nikolaj Krasnov, arhitekta, projektant najznačajnijih zgrada u Srbiji
Dom Narodne Skupštine, jedna od najveličanstvenijih zgrada u Beogradu, delo je ovog ruskog arhitekte. On je zaslužan i za druga građevinska remek-dela, poput zgrade sedišta Vlade Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, Državnog arhiva kao i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Krasinov je projetkovao i dva istorijska spomenika značajna za Srbiju - obnovu Njegoševe kapele na Lovćenu i spomen kosturnicu na ostrvu Vidu.
U Rusiji, njegovo najpoznatije delo je dvor Livadija, koji je bio letnjikovac carske porodice na Krimu. Umro je 1939, i sahranjen je u Beogradu gde ima svoju ulicu i spomenik.
Baron Petar Vrangel, poslednji komandant Bele armije
Vragel je nakon Oktobarske revolucije imao buran život. Prvo je pobegao u Japan, gde je uhapšen 1917. Međutim, uspeva ponovo da pobegne u Kijev, gde je sarađivao sa Pavlom Skoropadskim, koji je tada pokušavao da formira nezavisnu Ukrajinu. Zatim odlazi na jug Rusije, gde nastavlja da služi Belog gardi, u upravo uz njegovo ime se vezuju naveće pobede belih protiv Boljševika.
Vrangel međutim brzo dolazi u sukob sa komandujućim generalom Denjikinom. Denjikin je hteo da povede bele u napad na Moskvu, verujući u pobedu. Vrangel je smatrao da to nije dobra ideja, i bio je u pravu. On je nakon sukoba otišao u Istanbul, a zatim došao u Srbiju.
U Srbiji je on okupljao belu rusku emigraciju, i živeo je nekoliko godina u zaštiti kralja Aleksandra. Zatim se seli u Brusel, gde i umire, a sahranjen je u Srbiji, po sopstvenoj želji. U ruskoj crkvi u Beogradu počiva danas najznačajnija ličnost ruske bele emigracije.
Nina Kirsanova, primabalerina
Nakon revolucije, ova velika umetnica pobegla je u Poljsku, a zatim došla u Srbiju. Bila je veoma zapažena na beogradskoj pozornici, pa se ubrzo priključuje jednoj trupi iz Pariza i nastupa svuda po svetu.
Posle nekoliko godina se vratila u Beograd i postala šef, reditelj i koreograf baleta u Narodnom pozorištu. Umrla je 1989.godine i sahranjena je u Aleji zaslužnih građana, a jedna ulica na Zvezdari nosi njeno ime.
Feodor Taranovski, akademik, profesor univerziteta
Teodor Taranovski je dao veliki doprinos našim humanističkim naukama. On je radio u Varšavi, a nakon revolucije došao je u Beograd. Izučavao je pravo u srednjovekovnoj srpskoj državi i o tome objavio knjigu. Postao je član Srpske akademija nauka i umetnosti 1932.
Umro je u Beogradu 1939. Srpsku prestonicu je kasnije posetila i njegova ćerka Vida Taranovski, koja predaje film i držala je predavanje o radu Tarkovskog.
Stepan Kolesnikov, slikar
Kolesnikov je bio već afirmisani slikar, koji je bio poznat po svojim likovnim ekspedicijama u Centralnu Aziju i Persiju. Rat ga je sprečio da ode u Indiju, i zato je došao u Beograd.
Na početku je teško živeo, ali uspeo je da se probije i postao jedan od najznačajnih realista u Srbiji. Slikao je pejzaže i obične ljude. Umro 1955. godine, a njegov kraj života ispratile su porodične tragedije i Parkinsonova bolest koja ga je sprečila da slika.
(Espreso.co.rs/ Opanak.net)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!