UPOZNALA SAM ITALIJANSKE VOJNIKE KFOR KOJI ČUVAJU DEČANE: Par rečenica sa njima i pitala sam se samo jednu stvar! (FOTO)

Uski seoski put. Nigde ničega. Tek poneka kuća proviruje na čistini. Zora se tek zabelela, dovoljno tek toliko da se vide pokriveni snegom vrhovi Prokletija.

MONAHINJA MARIJA ODRŽALA LEKCIJU SVIM SRPSKIM POLITIČARIMA: U jednoj rečenici objasnila sve o Kosovu!

Priroda, naočigled obična, izgleda veličanstveno, a mir koji vas ispunjava pri samom prilasku Visokim Dečanima je - neopisiv.

Sa seoskog puta dolazimo do sužavanja i šume. Dok zora sviće i sunčeve zrake baca kroz krošnje drveća, mir najednom nestaje.

Razlog tome su punktovi. Betonske barikade su na putu, a tu je i ograđeni punkt KFOR-a.

Prizor je, za one koji su poput mene ovde došli prvi put - pomalo sablastan. Rampa propušta srpske turiste. Mir se vraća jer je jedno sigurno - ovde smo bezbedni, ONI nas čuvaju.

BAKA SVETLANA JEDNA JE OD POSLEDNJIH SRPKINJA U PRIZRENU: A nekad nas je bilo 10.000 puta više u ovom drevnom carskom srpskom gradu

Na brdašcetu među krošnjama parkiraju se autobusi.

Sve je u senci, sem manastira. Svetinja je obasjana, ali do nje treba doći.

Pred kapijom koja nas uvodi u Dečane nalaze se vozila KFOR-a. Vojni punkt čuvaju našu svetinju. Pred njima su vojnici, naoružani i nasmejani.

Italijani koji nas čuvaju vole Srbe.

ŠIPTARSKI ILI SRPSKI? Kosovski policajac je ušao u autobus pun Srba, a svojom reakcijom me je POTPUNO RAZORUŽAO! (VIDEO)

- Dobar dan, kako ste? - govore onima koji ih pozdravljaju iz reke ljudi koja se sliva u Dečane.

- Dobar dan, kako ste vi? - pitala sam ih na engleskom, da bismo se razumeli. Iako znaju da pozdrave, to je to od poznavanja našeg jezika.

Ljubazni momak i devojka u uniformama sa italijanskim zastavama osmehnuli su se i rekli:

- Dobro smo, evo radno - rekoše, a na moje pitanje kako im je u Srbiji odgovorili su:

- Fino. Ovde je lepo, Srbija je lepa, a ljudi su divni - rekao je ukratko momak, dok se devojka osmehivala.

Nisu govorili mnogo, i zamolili su me da im ne fotografišem lica. Za razgovor ali i fotografisanje potreban je niz odobrenja. Ipak, za kratko ćaskanje nije bilo potrebno ništa.

Nastavila sam sa vernicima ka kapiji koja vodi ka Dečanima.

Nasmejana lica KFOR-ovih vojnika teško da ću nekad izbrisati iz svoje memorije. Trebalo mi je vremena da prezupčim u mozgu da su i oni "okupatori". Da su i oni, rame uz rame sa drugim zemljama napravili združenu agresiju na Jugoslaviju.

Videla sam, još jednom, besmisao tog ratovanja.

NATO bombe padale su na Srbiju, a danas nas isti ti čuvaju od Albanaca kojima smetaju naši manastiri na Kosovu...

Srbija...i njena sudbina...