Kako smo uz badnjak počeli da kitimo i jelku? (FOTO)

Kako je katolički običaj ukrašavanja zelenog drveta, star više od deset vekova, osvojio naše krajeve? Prvi ukrasi okitili su srpske kuće početkom 19. veka. Srpsko stanovništvo dugo je odbijalo ukrašenu jelku! Sveti Nikola kao Božić bata: Hrišćanska legenda o srpskom Deda Mrazu Prve božićne jelke, dvadesetih godina 19. veka okitile su aristokratske porodice, koje su imale rodbinske veze u Nemačkoj, Beču i Budimpešti. Drvo kome se svi smeju: Požarevačka jelka opet predmet podsmeha na internetu (FOTO) Staklene anđele, jaganjce i svećice ispod kojih su bile šarene kutije sa poklonima, dugo su čežnjivo gledali siromašniji građani. Na javnom mestu velika ukrašena jelka prvi put je postavljena 1859. godine u jaslicama Lajoša Velđija u Subotici, kada je i prvi put organizovana proslava Božića u obdaništu.

Svečano proslavljanje Hristovog rođenja brzo se proširilo i u druge ustanove gde su boravili najmlađi, a akcenat je bio na simboličnim poklonima koji su se nalazili ispod jelke. - Proslave su u vrtićima potom organizovale mesne zajednice, a na njima su učestvovala sva deca, bez obzira na versku pripadnost. Okićeno božićno drvo tada je na velika vrata počelo da ulazi u građanske porodice i odomaćuje se u severnim krajevima. Bogati su se utrkivali čija će biti veća i sjajnija, dok je siromašni sloj i seosko stanovništvo u kući imao samo jedno zimzelenu granu sa pokojim ukrasom.

Dok su u bogatom gradu ukrasi bili stakleni i luksuzni, a društvo im pravile svilene bombone i svećice, po selima su se pravili od grančica, gline, često su i tvrđi medenjaci i orasi krasili borove grane. Vrlo brzo, jelka je postala i statusni simbol. Domaćice su se utrkivale koja će napraviti lepše zvezdice i anđele, koji su po pravilu krasili vrh jelke. Preko 500.000 lampica je iskorišćeno za ovu dekoraciju dvorišta (FOTO) Javno proslavljanje Božića 25. decembra traje sve do kraja Prvog svetskog rata, kada je ukinuto i postalo samo porodična svetkovina. Dolaskom komunističke vlasti sredinom minulog veka, koja je zabranjivala verske obrede, božićno drvo se ukrašavalo krišom i to mahom po selima i manjim vojvođanskim mestima. Trudeći se da lep običaj ne predaju zaboravu, katolici su jelku počeli da kite koji dan kasnije, tako da su ukrasi i ikebane postavljeni uoči novogodišnje noći.

Polako su ukrasi i jelka prelazili Dunav i Savu i 70-ih godina došli prvo u gradove, a potom i u manje sredine južnijih krajeva naše zemlje. Dugo je srpsko stanovništvo imalo i dozu odbojnosti prema ukrašenim jelkama, smatrajući da će njima, na neki način, izneveriti pravoslavni badnjak, koji se takođe krišom unosio u kuće. Deda Mraz za jedan dan pređe 316.8 miliona km i unese 226 milijardi kalorija! (FOTO) Prava ekspanzija kićenja kod nas počinje upravo osamdesetih godina prošlog veka, kada su ukrasi i jelke počeli da se prodaju na ulicama, a ukrašavani su ne samo kuće, nego i izlozi, trgovi, javne ustanove...

Prema predanju, sveti Bonifacije je spasao život detetu koje su pagani hteli da žrtvuju, tako što je pesnicom sravnio sa zemljom hrast oko koga su se okupili. Na tom mestu nikla je jela, kao simbol večnog života. Drugi mitski koren je legenda o jelki, kedru i boru koji su rasli ispred pećine u kojoj se rodio Isus Hrist. Pošto jedino jelka nije imala plodove kojim bi darivala novorođenče, anđeo ju je okitio zvezdom. (Espreso.co.rs)