GORDANI SU U BOSNI PRETILI KISELINOM, U BG JOJ PSOVALI MAJKU IZBEGLIČKU: Preživela je i poplave u Obrenovcu, a onda je stigla NAJVEĆA NEVOLJA

Juče se u Ustaničkoj ulici u Beogradu, desio pokušaj iseljenja Gordane Radović, nezaposlene žene koja je 1992. godine izbegla iz Sarajeva.

Nakon što su pripadnici policije i komesyrijata bili prisutni više od šest sati u njenoj zgradi, iseljenje je samo privremeno sprečeno.

VELIKA SRAMOTA I DRAMA U BEOGRADU: Nakon više od 6 sati, policija napustila zgradu Gordane Radović i ostavila je u suzama! (UŽIVO) (VIDEO)

Naime, za svaki dan u zgradi u kojoj žive izbegličke porodice, planirano je iseljenje jedne po jedne.

Radi se o ljudima izbeglim iz ratova devedesetih godina. Neki od njih su osobe sa invaliditetom, a svi su prošli kroz pakao rata i borbe za goli život. Ove porodice su se samoinicijativno uselile u prazne stanove namenjene za izbeglice i invalide, gde žive već 9 godina.

Smeštena u 16 kvadrata sa jednim radijatorom, dve palete, flašom vode, i malo hrane na tanjiru, Gordana je juče preživela jednu od mnogobrojnih trauma koje su je zadesile u životu.

Kao izbeglica iz Sarajeva, prošla je dug i težak put, preturivši svašta preko glave da bi se konačno skućila i provela starost u miru. Barem je tako mislila.

Nakon svega što sam preživela, nako rata, gladi, poplava, sad hoće da me isele iz ove sobice. Osećam se kao "š" klasa, posramnjeno i bedno, kaže Gordana za Espreso.

Gordana ima sestru, sina i roditelje koji imaju preko 80 godina i nalaze se u Bosni. Majka joj je dementna i jedva razlikuje nju i sestru, a otac je srčani bolesnik. Najviše žali što ne može da ih dovede i brine o njima jer kako kaže, duguje im sve.

- Jako sam tužna, osećam se beskorisno, želim da negujem majku, da se brinem o njoj. Ona ima 88 godina i ne znam koliko će još živeti. Ne mogu u Bosnu, a ne mogu ni da ih dovedem da im pružim pomoć kao njihovo dete. Ne znam ni gde ću, ni šta ću, ako me izbace, priča Gordana.

Pogledajte video:

Gordanin život uopšte nije bio lak, a pored rata i trauma, ona ima velikih zdravstvenih problema. Boluje od diskus hernije, glaukoma, a oprisala je i žuč. Pored toga, lomila je ruku i nogu, a imala je i operaciju zbog tromba.

Pored zdravstvenih problema, kao i većina izbeglica, u tom periodu jedva je sastavljala kraj sa krajem.

- Sećam se kad je nas četvoro delilo jednu konzervu, gledala sam samo kako dete da prehranim. Pretili su nam kiselinom, puškama, ali sam morala da ostanem jaka zbog svih, priseća se Gordana i dodaje:

Ne mogu da vam opišem koliko veša sam oprala, kuća sredila, ljudi čuvala, da zaradim i platim struju da bi me neko sada izbacio kao psa na ulicu. Gde je tu pravda, pita se ona.

Gordana kaže kako se u Sarajevu slagala i sa Hrvatima i sa muslimanima, a da je najgore iskustvo doživela kada je došla u Srbiju.

- Otišla sam iz Sarajeva sa sto maraka i burmom na ruci, a prvo odredište nam je bio Šabac. Zatim sam se sa porodicom preselila u Obrenovac, gde sam doživljavala svašta. Pošto nam je zet živeo u Nemačkoj, jednom prilikom mi je dao pet maraka, nakon čega sam otišla na pijacu po kajmak. Sve što sam tamo doživela je da čujem: "Je*em vam majku izbegličku, puni ste maraka", priseća se Gordana kroz suze.

Navikla na konzervisanu hranu, osnovne namirnice su za nju bile luksuz, a tu traumu je vukla i dugo nakon rata. Ipak, to nije jedina trauma koja joj se urezala duboko u podsvest.

Kada smo živeli u Obrenovcu, dešavalo mi se da se "štrecam" i saginjem kad god bi se nešto čulo, jer smo to radili i u Sarajevu kad god bi čuli bombu. Neke stvari se pamte zauvek, ali se ni tada nisam osćala jadno kao što se danas osećam, priča ona.

Gordana je radila sve i svašta kako bi preživela, a kao najteže iskustvo navodi rad na vašaru u Svilajncu.

Sećam se da sam jedne godine radila na novogodišnjem vašaru u Svilajncu, a tom prilikom sam živela u kombiju. Hladnoća mi se tada uvlačila u kosti, a sneg je bio do kolena. Jedva sam disala od zime, a tom prilikom sam zadobila i smrzotine, priča Gordana.

Iako je preživela rat, to joj nije najgore sećanje.

- Nikada neću zaboraviti kada su mi saopštili da mi je sin imao saobraćajnu nesreću. Taj strah za život sopstvenog deteta ne može da se poredi ni sa čim, objašnjava Gordana i dodaje:

- Moj sin je tada vozio, a bio je u kolima sa rođakom koji je tom prilikom poginuo. Moje dete je bilo "izlomljeno" i nisam mogla da ga prepoznam, ali je najteže bilo prebroditi smrt rođaka. Plašili smo se da će izvršiti samoubistvo i pratili smo ga svakog dana do kupatila jer smo se plašili, priča Gordana.

Nakon te tragedije, Gordaninu porodicu je zadesila nova katastrofa, ovog puta prirodna. Ona u Obrenovcu.

Bili smo u stanu kada je voda razbila prozore i vrata. Poplava nas je sve zatekla, a tom prilikom voda je odnela i našeg psa od 13 godina. Srce nas je bolelo jer smo ga gledali kao člana porodice, a od kuće nije ostalo ništa, priseća se Gordana.

Taman kada je mislila da je njenim mukama došao kraj, muž joj je umro. Od stresa i straha sa život porodice, srce Gordaninog muža nije izdržalo.

Nakon smrti muža, ostala sam sama. Ne plašim se ni da me zatvore, bar ću imati krov nad glavom i redovne obroke, a mogu i da me ubiju, meni će biti svejedno, priča Gordana.

U ovom stanu, ona nema vodu, struju, a ni stvari. Trenutno živi u strahu jer joj izvršitelji i policija dolaze svakog dana kako bi je izbacili na ulicu što bi sigurno i uradili da nema ljudi koji svakodnevno prave "živi zid" i pružaju joj podršku.

Pored paklice cigareta, i toplog radijatora, trenutno nema ništa, a svaki naredni dan za nju predstavlja novi stres.

Ne znam kako će se ovo završiti, ali biće mi najžalije moje velike terase i prelepog cveća. Onaj pogled na park, decu i njihove ljubimce koji se igraju preko puta moje zgrade će mi zauvek ostati u sećanju jer su to jednostavne, ali prelepe stvari u kojima sam svakodnevno uživala, nakon napornog rada, priča Gordana.

Sada, ona više ne skida pogled sa vrata jer strepi da bi izvršitelji i policija svakog trenutka mogli da provale i da je izbace na ulicu.

Borba za krov nad glavom se za Gordanu nastavlja i trajaće svakog dana dok se ne desi jedan od dva scenarija, ili će ostati u stanu gde će prezimeti ili će završiti na ulici gde će biti prepuštena sama sebi u sramoti koju kako kaže nije doživela ni od Hrvata ni od muslimana, već od ljudi na koje je najviše računala.

(J. J / M. B)