Neću se smiriti dok POSLEDNJI SRBIN na svetu ne bude mrtav! Nećete verovati - OVO JE NAPISAO SRPSKI GENERAL!

Za Mađare je bio nacionalni heroj. I danas se po njemu nazivaju ulice i trgovi, a poštuje se kao jedan od 13 revolucionarnih vođa i čovek koji se borio za nove ideje na kojima je ova država i nastala. Za Srbe, u pitanju je izdajnik koji je sopstveni narod “zavio u crno”.

Jovan Damjanić ili Janoš Damjanič, kako su ga Mađari nazvali, rođen je u selu Straža kod Vršca, tadašnjoj Vojnoj krajini. Bio je srpski graničarski oficir u Austrijskom carstvu i general mađarske vojske tokom Mađarske revolucije 1848.

I dok ga Mađari veličaju kao svog nacionalnog heroja, za Srbe on je bio izdajnik.

Nadimak koji su mu Srbi nadenuli “Ljuta guja” i “srpska izdajica”, zaradio je jer je predvodio mađarske snage protiv Srba koji su se borili za Srpsku Vojvodinu.

Izbijanjem revolucije 1848. godine unapređen je u čin majora. Iako je bio pravoslavni Srbin, bio je veoma privržen idejama mađarskih revolucionara i reformista.

– Srbi ne treba da postoje i neću se smiriti dok i poslednji Srbin na svetu ne bude mrtav, a kada se to dogodi, sam sebe ću ubiti –i zjava je koja se pripisuje Damjaniču, iako ne postoje pouzdani podaci da je ona istinita.

Budući da se u borbama istakao kao najhrabriji vojnik, te je posle bitaka kod Alibunara i Straže u revoluciji 1848. unapređen u čin pukovnika.

Damjanićeva hrabrost i učešće u borbama kod Horta i Hatvana, takođe i u krvavoj bici kod Išasega, pretvorile su ga u nacionalnog heroja. Ovo mu je potvrdio Lajoš Košut lično, kada mu je pred čitavim bataljonom predao svoj šešir.

Svoj vrhunac u vojnoj karijeri je doživeo kada je pobedio u bici kod mesta Nađšalo, koje je dovelo do oslobođenja tvrđave Komoran.

Posle bitke kod mesta Vilagoš i katastrofalnog poraza predao se ruskim snagama. Od tada je postala poznata njegova izjava da će tvrđavu predati jednoj jedinoj četi Kozaka, ali da će je braniti do poslednje kapi krvi protiv Austrijske carske armije.

Predao se ruskom generalu Dimitriju Buturlinu, koji ga je posle predao Austrijancima koji su ga 6. oktobra 1849. godine obesili u Aradu.

(Espreso.co.rs/Opanak.net)