STARAČKI DOM TRAŽIO JE MOJOJ BAKI DA IM PREPIŠE SVU IMOVINU! Na pitanje jedne Beograđanke dali su FRAPANTAN ODGOVOR!

Iako su sve potrebniji, pa samim tim i "unosniji" biznis, većina nema lepa iskustva sa domovima za stara lica

Naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna, ispričala nam je s kakvim problemom se susrela kada je želela da svoju baku smesti u jedan od staračkih domova.

Ona je za Espreso.co.rs objasnila zbog čega je odustala od smeštanja bake u ovu ustanovu i odlučila da brigu o njoj preuzme geronto domaćica.

STARAČKI DOMOVI SU U DILU S POGREBNICIMA! Kad smeštate nekog svog u te ustanove, ne smete dozvoliti da vam podvale OVO!

- Baka ima 90 godina. Nepokretna je, a boluje i od demencije. Ima samo mene, a ja sam konstantno zauzeta poslom i u nemogućnosti da brinem o njoj. Još je gore što ja živim u Beogradu, a ona na jugu Srbije. Ne može da živi sama, te sam pokušala da je smestim u starački dom - počinje svoju priču naša sagovornica.

- Zvala sam centar za socijalni rad u mestu gde baka živi i nakon onoga što su mi rekli ostala sam u šoku. Državni dom košta 40.000 dinara mesečno. Obzirom da je bakina penzija nepunih 15.000, ja bih morala da šaljem ostatak. Međutim, kako sam i ja u teškoj finansijskoj situaciji, pitala sam ih da li postoji još neka opcija - objašnjava naša sagovornica i dodaje da su podaci koje je dobila od radnice centra za socijalni rad za nju bili frapantni.

- Rekla mi je da se bakina penzija automatski prebacuje na račun doma, a ukoliko nemamo novca da platimo ostatak, baka je u obavezi da imovinu prepiše domu. Ta informacija me je šokirala. Pitala sam kako je to moguće i šta se dešava ako mi baka premine nakon par meseci boravka u staračkom domu. Prepiše im svu imovinu, još im da i penziju, a ako umre uskoro - opet sve ostavlja njima. Socijalna radnica mi je rekla da je takva procedura i da o tome nema pogovora - priča ona.

Međutim, kako nam je objasnila, njoj je ovo delovalo kao neka vrsta prevare ili zloupotrebe starih, nemoćnih ljudi, te je odlučila da brigu o baki prepusti geronto domaćici, koja za mnogo manje novca svakodnevno obilazi i vodi temeljnu brigu o njoj.

Priča naše sagovornice navela nas je da istražimo ovu, ni malo naivnu situaciju sa kojom se susrela većina ljudi. Ekipa Espresa kontaktirala je nekoliko privatnih i državnih domova za stara lica kako bismo saznali da li je posredi nesporazum, ili se ova praksa redovno primenjuje.

Iz jednog beogradskog privatnog doma za stara lica objasnili su nam da kod njih postoji samo mogućnost plaćanja u kešu, a da je prenos imovine klijenta zabranjen.

- Nama zakon ne dozvoljava da tako funkcionišemo. Stara lica koja nemaju dovoljno novca da plate dom, ne mogu da zaveštaju imovinu kod nas bilo ugovorom o doživotnom izdržavanju ili u nekom drugom obliku, jer je to sukob interesa. To je zakon za nas, doktore i advokate. Ja konkretno sam bila stavila na mom sajtu da klijenti to mogu da urade, ali su me zvali iz ministarstva i upozorili da je to nezakonito - kaže naša sagovornica.

Inače, cena staračkih domova se razlikuje od toga da li u pitanju državna ili privatna institucija. I dok se boravak u državnom domu kreće od 30.000 do 40.000 dinara, u privatnim je ta cena i duplo veća. Između 80 i 90.000 dinara! Što se tiče privatnog doma, u okviru te cene, klijent je smešten u jednokrevetnoj ili dvokrevetnoj sobi sa TV - om, klimom, telefonom, kupatilom, a lekari i medicinske sestre ih obilaze svakodnevno. Takođe u cenu je uračunat i obrok, odnosno njih pet, dok lekove i pelene za odrasle donosi porodica.

Smeštaj u državnom domu dobija se na osnovu rešenja Centra za socijalni rad, dok se u privatnom sve reguliše ugovorom između stare osobe ili članova njihovih porodica i nadležnih u ovim ustanovama.

Iz jednog beogradskog državnog doma za stara lica, na naše pitanje, zašto se od osoba traži da prenosu imovinu, i šta se dešava ako stara osoba premine ubrzo nakon dolaska u dom, nisu bili raspoloženi da odgovore. Naime, rekli su nam da se to završava sa Centrom za socijalni rad i da oni nemaju ništa s tim, kao i da nisu upućeni.

Kako Espreso.co.rs saznaje, zloupotrebe starih osoba su učestale, uglavnom u nastojanju da ih primoraju da potpišu ugovor o doživotnom izdržavanju iliti prenosu imovine. Iz Centra za socijalni rad rekli su nam, da je nemoguće očekivati od države da plaća smeštaj za staru osobu, ako postoje živi srodnici, a da o prenosu imovine ne mogu da razgovaraju "tek tako" i da to niko neće objasniti putem telefona, već se sve u vezi toga "rešava" nakon prijema u dom.

Kako se vama čini ovo "objašnjenje"?

(M. B.)