potresno!
Dao sam mu hranu, vidim osmeh i zahvalnost sa dečačkog lica!OD PRIČE O GOLOM I BOSOM SRBINU STEGNUĆE VAM SE SRCE
Ova priča nikoga neće ostavitiravnodušnim!
Vladimir je na svom Fejsbuk statusu ostavio priču o susretu sa dečakom sa Novog Beograda zbog koje će i najtvrđi zaplakati.
Prenosimo priču u celosti:
“Stanem na Novom Beogradu da kupim sinu sladoled, kad kod mesta za poručivanje stoji mladić, ne više od 15-16 godina, u šortsu, a napolju duva li duva, provo pomislih ide sa nekog basket, jer je poprilično visok, ali kada sam stao priđe kolima i pita da li imam da mu dam nešto sitno.
U momentu mi se steže grlo i jedva mu rekoh da mu ne mogu dati pare ali da mu mogu kupiti da jede, blagi osmeh i prihvatanje sa njegove strane. Kupim mu obrok i dam, sada već širi osmeh na njegovom licu i iskrena zahvalnost sa dečačkog lica.
Krenemo kući i na momenat mi bi drago sto sam mu kupio da jede, ali sekund kasnije se steže srce. Zašto je na ulici, polugo, sam, možda nema šta da obuče, gde da spava, možda nema nikoga…?!
Požurim kući ostavim D, pokupim par trenerki, dukseva, jaknu i brzo nazad.
Sada mi je još teže, da li ću ga naći, nije mi trebalo dugo, eto ga ide… Sam, tumara ulicom, prvo me obuze toplina, ali onda i zebnja šta će mi reći…
I sve se moje sumnje obistinile. Nema nikoga, momčić od 17god, živi sam na ulici, spava po ulazima zgrada, kaže u dom ne može, katastrofa druga deca ga maltretiraju pa mu bolje ovako…
A ja nemam šta da kazem, nemam ni jednu reč, ništa, samo idem pored njega i slušam, a grlo i srce se steglo.
Dođem do kola i izvadim sve što sam mu poneo, baš se obradovao, iskren osmeh zahvalnosti, a meni jos teže, jedva izustim da li je još gladan, kaže nije, dovoljno mu je bilo ono sto sam mu kupio.
(Espreso.co.rs / Opanak)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!