STARAČKI DOMOVI SU U DILU S POGREBNICIMA! Kad smeštate nekog svog u te ustanove, ne smete dozvoliti da vam podvale OVO!

Domovi za stara lica postali su sve popularniji, tj. neophodniji u sve više slučajeva kad o starijoj osobi nema ko da brine. Bake i deke koji su teško bolesni ili nemaju bliskih srodnika obično završe u stračkom domu.

Na pomen staračkog doma, ljudi obično imaju loše reakcije, jer se automatski povezuju s najosnovnijim ljudskim strahovima kao što su gubitak dostojanstva ili da vaše bližnje stavljate na teret ljudima koje čak ni ne poznaju.

Starački domovi su ionako prilično neomiljeni, a nakon novih saznanja kojima ćemo se baviti u ovom tekstu mnogi korisnici i njihove porodice još više će prezati od pomenutih ustanova.

Starački domovi u Srbiji, kako kaže naš izvor, imaju dogovore s pogrebnim preduzećima, pa kad se desi da neko od starih ljudi premine u domu, o sahrani brinu isključivo oni.

Ali to nije sve.

Oni imaju svoje uslove, na koje rodbina mora da pristane.

Prema rečima našeg sagovornika, porodice preminulih ne mogu da uzmu pogrebnu opremu, niti da organizuju sahranu kod drugog pogrebnika, a u slučaju da nemaju novac, telo ostaje u hladnjači dok ne nabave novac, uprkos tome što neka druga pogrebna preduzeća daju mogućnost plaćanja na rate.

- Moji prijatelji su pre nekoliko nedelja izgubili tetku koja je bila u domu nekoliko meseci. Kad je preminula pozvali su ih iz doma, gde ih je sačekao pogrebnik. Rekao im je svoje uslove, koliko iznosi pogrebna usluga i sve što treba da se obavi oko sahrane. Pošto se to desilo iznenada, oni nisu imali dovoljno novca u tom trenutku, pa su ga pitali da li mogu da mu plate na nekoliko rata ili na čekove, međutim, on ih je odbio i rekao da ta opcija kod njega ne važi. A onda im je rekao da skupe novac, jer će u suprotnom telo biti u hladnjači dok ne nabave pare. Tako je i bilo. Dok nisu doneli novac, tetkino telo je bilo u hladnjači, nekoliko dana. Neka pogrebna preduzeća primaju čekove i dozvoljavaju plaćanje na rate, ali šta vredi kad je dom imao dogovor samo sa tim preduzećem - kaže V. D. za Espreso.

Vođeni ovom pričom kontaktirali smo nekoliko staračkih domova kako bismo proverili o čemu se zapravo radi. Iz jednog privatnog doma za stara lica rekli su nam da postoje ugovori koji su porodice klijenta dužne da potpišu, a odnosni se upravo na saradnju doma s određenim pogrebnim preduzećem.

Naime, prema rečima našeg sagovornika, takvi ugovori sklapaju se kao "mera predostrožnosti."

- Dešava se da porodica uopšte ne živi u Srbiji, već u inostranstvu i potrebno je da prilikom prijema u dom potpišu ugovor i daju saglasnost da u slučaju njihovog odsustva - sve oko sahrane preuzima dom. Takođe, mnogo puta se desilo da osoba premine, a da se porodica ne pojavi i po deset dana da preuzme telo. U tom slučaju telo je u hladnjači, obavlja se službena sahrana, a istu vrši pogrebno preuzeće s kojim starački dom ima ugovor - kažu nam iz jednog prestoničkog doma.

Ipak, iako se na takav "dil" dom i pogrebnog preuzeća gleda kao na nešto što je u interesu klijenta, građani smatraju da je to još jedan način zloupotrebe. Pa čak i ucene.

(M. Božinović)