S RAŠIRENOM PETOKRAKOM JELENA JE DANAS SUZE LILA NA TRGU REPUBLIKE: Ujaci su mi preklani, otac mi je bio u ratu...

Srpskom prestonicom danas su se orilo: "Po šumama i gorama..." i "Požuri druže, brže još brže, "Hej, vojnici, vazduhoplovci", "Ide Tito preko Romanije", "Kud narodna vojska prođe", "Budi se Istok i Zapad", "Internacionala"...

Centar grada u potpunosti je bio potpuno paralisan, i to s dobrim razlogom. Danas je za mnoge, posebno starije sugrađane, dan za slavlje. Dan pobede. Danas je počelo obeležavanje 73. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

Osim muzike, nasmejanih lica danas su se na Trgu republike vijorile zastave. Jedna žena, dok su joj se suze slivale niz lice, držala je u rukama raširenu zastavu sa petokrakom.

Postavili smo joj jednostavno pitanje: Zbog čega je za nju i njenu porodicu značajan 20. oktobar?

- Meni on mnogo znači. Ovo je dan kad se posebno sećam moje rodbine koja je stradala u Drugom svetskom ratu. Rođena sam 1953. godine i od malena sam slušala priče o teroru koji smo preživeli.

- U ratu su mi stradali ujaci, našli su ih preklane na ulici.

- Od cele porodice preživeli smo sestra majka i ja, priča Jelena za Espreso. Dok briše suze i guta knedlu, ne odustaje. Nastavlja da govori...

- Znate, moj otac je bio partizan, borio se u ratu i kasnije preminuo 1991. godine...danas da je živ, bio bi zgranut nad svime što se dešava - priča naša sagovornica osvrćući se na život danas.

- Za vreme Tita, posle rata, kad sam bila dete, moglo je lepo da se živi. Danas dobro žive samo političari i pevaljke. Običan narod samo - preživljava. Pet dana pasulja, nemaština. Živimo u bedi - zaključuje Jelena sa Novog Beograda.

Ponosna žena, krvavih očiju od suza, nastavila je da drži zastavu u ruci. Dok su se prisutni razilazili, ona je sa prezirom gledala one koji su petokraku krili dok je njena porodica ginula za otadžbinu...

(S. Trajković)