Bojan pravi OGROMNE BOŽANSKE SKULPTURE OD DRVETA! Ovo je jedna od najlepših umetničkih priča Srbije (FOTO)

Talentovani, neafirmisani umetnici, često su nezasluženo u zapećku društvene lestvice, jer iskrivljene, nametnute moralne vrednosti današnjice, ne dozvoljavaju da ono što je dobro i kvalitetno, ispliva na površinu. U dahu se guta jeftina zabava za napaćenu sirotinju, koja je pogrešno naučena da je umetnost za neke „druge“, bogate ljude. Ona sa druge strane, u kom god obliku i sferi života da postoji, pruža utočište i oplemenjuje dušu onih, pred čijim je čulima zablistala.

Vođeni ovom idejom, pronašli smo u jednom malom gradu na granici sa Bosnom, talentovanog umetnika, vajara, čija dela ostavljaju bez daha. Bojan Grujić iz Ljubovije, pravi velike, monumentalne skulpture, izrađene najčešće od drveta, kamena i metala, a inspiraciju pronalazi u slovenskoj mitologiji i velikanima istorije.

Iako se u jednom trenutku pokolebao, jer je životni put umetnika težak, neizvestan i trnovit, shvato je da je taj put, kakav god on bio, za njega jedini.

- Ne bih tačno mogao da kažem kada sam odlučio da se bavim umetnošću, pre bih rekao da je to bio dug period, tokom kog sam vagao i razmišljao o odluci da budem umetnik. Mogao bih reći da sam tek nedavno, u trenutku kada sam skoro odustao od umetnosti shvatio da to nije jedan od puteva, već jedini, umetnost za mene nije životni izbor, već sastavni deo života.

Bojan se osvrnuo na svoje početke, a njegov talenat došao je do izražaja, već u najranijem detinjstvu.

- Prve skulpture sam napravio sa četiri godine. Pravio sam tenkove i vojna vozila. Bilo je to u periodu rata u bivšoj Jugoslaviji, a vojska je u našem malom gradu, Ljuboviji, bila uvek prisutna, kako smo na samoj granici sa Bosnom. To su ujedno i jedna od mojih prvih, neizbrisivih sećanja. Kao dete sam jako brzo pravio skulpture, za svega par minuta, bez gledanja u ono što pravim uradio bih malu figuricu. Tada sam pravio od obične gline, koja je bila više kao ilovača, a kasnije sam pravio od plastelina, voska.

Inspiracija, mašta, talenat, rad, vreme...Sve to je neophodno kako bi nastalo jedno zapaženo umetničko delo. Nismo mogli da ne pitamo Bojana, gde on crpi inspiraciju i kakve skulpture najviše voli da pravi.

- Volim da pravim velike, monumentalne skulpture, koje iziskuju veliki fizički i mentalni rad. Ponosan sam kada napravim nešto veliko i toliko zahtevno da ni sam ne znam kako sam to izveo. Nepresušnu inspiraciju pronalazim u slovenskoj mitologiji, iz knjiga koje opisuju drevna mitološka bića i bogove, poput Svaroga, Peruna, Lade. Čitajući tekstove i članke imam viziju skulpture koja sama navire i tada oblikujem i stvaram. Takođe, veliku inspiraciju za mene predstavlja skulptura socijalnog realizma i futurizma, kao i ekspresionističko slikarstvo.

Međutim, postoji jedna ličnost koja se ipak izdvojila, kao najveća inspiracija.

Inspirišu me velike istorijske ličnosti, naučnici, umetnici, državnici, nacionalni heroji, borci, ljudi koji su posvetili ili dali svoj život za opšte dobro i napredak čovečanstva. Ako bih morao da biram pojedinačnu ličnost, bio bi to Marko Aurelije, čovek koji je bio veliki državnik i mislilac, daleko ispred svog vremena.

Bojan svoje skulpture prodaje. Ipak, smatra da se u Srbiji umetnost ne ceni dovoljno, a za to su ponekad i sami umetnici krivi.

- Često imam porudžbine, a nekad prodajem i skulpture koje nisam pravio samo zbog prodaje. Najčešći kupci mojih dela su ljudi iz Srbije. Smatram da ovde ima izuzetnih, pametnih i prosvetljenih ljudi koji hoće da ulože u umetnost. Srbija ima veliki potencijal umetničkog tržišta, a zadatak je na nama, umetnicima, da dopremo svojom idejom do ljudi. Potrebno je da veći broj ljudi shvati da se posedovanje umetnosti ne svodi na luksuz i prestiž, već na esencijalnu potrebu za lepim. Umetnici prave svoje skulpture iskreno, a ne da rade ugledajući se na druge, zapadne savremenike. Takođe, imamo taj problem da ljudi smatraju umetnike nekakvim ludacima, a nažalost za to su često i sami umetnici krivi. Mi smo specifična zemlja i narod, i umetnost treba da bude ogledalo naše kulture i temperamenta, slika društva, a ne kopija nekog stranog stvaraoca, kakve sam i sam uspeo u više navrata da vidim.

Kako se na Bojanovom Fejsbuk profilu i stranici nalazi pregršt fotografija neverovatnih skulptura, interesovalo nas je šta je to što mu kupci najviše traže.

- Kako se bavim slovenskom mitologijom najčešće ljudi hoće da imaju figure slovenskih bogova i mitoloških bića. I sam to preporučujem kupcima, pošto je to jedan magičan i fascinantan svet, a i deo je našeg kulturnog nasleđa i istorije.

Potvrdu za svoj talenat i naporan rad, Bojan je dobio na raznim takmičenjima i izložbama. Dve godine zaredom, on je u onome što najbolje radi, predstavljao našu zemlju u Rusiji.

- Učestvovao sam na prestižnim međunarodnim takmičenjima i izložbama. Bio sam prvi predstavnik iz Republike Srbije na šestom festivalu drvenih skulptura „Lukomorje“ u Irkutsku, Rusiji, 2016 godine, gde sam napravio 4 skulpture od 2,5 metra u drvetu, pod nazivom „Svetovid“. A pre samo dva meseca sam bio takođe prvi predstavnik Srbije na najvećem međunarodnom festivalu rezbarenja motornim testerama u drvetu pod nazivom „Prazdnik Topora“, sa neverovanih 200 međunarodnih učesnika. Taj festival se održao po deseti put u gradu Tomsku, takođe u Rusiji, a ja sam napravio statuu visoku 2,5 metra koja predstavlja drevnog boga zaštitnika zapadnih Slovena, Triglava. To je prva i jedinstvena statua tog boga. Radio sam i samostalne izložbe, a upravo spremam samostalnu izložbu pod nazivom „Stara vera“. Biće to dvadesetak statua srednjeg formata u kamenu, urađenih na temu srpske mitologije i starih verovanja.

Put do zarade od umetnosti u Srbiji je težak, ali moguć. Ipak, neki se zbog loše finansijske situacije, njome bave isključivo u slobodno vreme. Bojan je uspeo da trudom, zalaganjem i napornim radom pretoči svoj talenat u u posao od koga može da živi.

- U Srbiji može da se živi od umetnosti, i veliki je broj umetnika koji žive od toga. Naravno, to je težak put, i u početku ste prinuđeni da radite više poslova, pošto kao nepoznat umetnik nemate previše porudžbina. Potrebno je vreme i strpljenje do trenutka kada možete da živite samo baveći se umetnošću. I naravno, dodatni posao. Potrebno je i dosta truda i žrtvovanja svog vremena da biste uspeli kao umetnik. Trenutno radim na 8 različitih projekata u skulpturi, i nekada mi je zaista naporno da sve postignem.

Stanovnici Ljubovije, ponosni su na svog sugrađanina. Ne libe se da mu na različite načine pruže podršku, a Bojan je odlučio da im se za to i oduži.

- Ljudi u malom gradu su najbolja publika. Do sada sam imao samo podršku sugrađana, makar to bila i usmena pohvala. Mnogi od njih prate moju fesjbuk stranicu Bojan Grujić gde redovno objavljujem fotografije i snimke radova. Imam i par kupaca iz svog mesta i to mi je najdraže ostvarenje. Ljubovija je mali grad ali su ljudi velikog srca. Iz tog razloga, do kraja godine planiram izradu statue koja će biti oko 3-4 metara visoka, a uradiću je kao poklon svojim sugrađanima. Već sam razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave i uz malo podrške, realizovaćemo i to.

Osim što se bavi vajarstvom, Bojan je i nastavnik u osnovnoj i srednjoj školi. Interesovalo nas je čega bi se pre odrekao, rada sa decom ili pravljenja skulptura.

- Ne mogu da poredim umetnost ni sa jednim drugim zanimanjem, jednostavno - odricanje od umetnosti za mene nije opcija niti bih tako nešto mogao pomisliti. Volim i svoj posao u školi, naravno, mada je nekad izuzetno naporan i zahtevan. Rad sa decom iziskuje dosta energije i strpljenja, odgovoran je i za celo društvo jako važan posao, ali nažalost, u Srbiji i dalje malo plaćen.

Posebno je interesantno i da je vlasnik jednog tatu-studija u Ljuboviji. Očekivano, ljudi u malom mestu nisu toliko zainteresovani za "šaranje" tela.

- S obzirom na to da je Ljubovija malo mesto, studio za tetoviranje ovde teže opstaje. Ne postoji veiliki broj mušterija, pa to ovde ne može da bude nečije jedino zanimanje. Ipak, ima zainteresovanih ljudi, iako u malom broju.

Bojanov talenat, trud, i uspeh, inspiracija su onima koje strah i neizvesnost sputavaju da se bave onim što vole. Taj put možda jeste duži, zahtevniji i teži, ali su upravo zato i plodovi uspeha neuporedivo "slađi".