OBJAVLJEN IZVEŠTAJ POLICIJE O RUŠENJU U SAVAMALI: Zaprepastićete se kad vidite ŠTA JE OTKRIVENO ZA GODINU I PO DANA! (VIDEO)

Istraživački portal KRIK objavio je izveštaj MUP o nezakonitom rušenju objekata u beogradskoj četvrti Savamala. Do ovog izveštaja došli su koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Materijal za ovaj izveštaj skupljali su, više od godinu dana, pripadnici odeljenja za privredni kriminal Uprave kriminalističke policije Beograd, a on je početkom juna dostavljen Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Za više od godinu dana policija nije uspela da otkrije ko su osobe sa fantomkama koje su bespravno srušile privatne objekte u Savamali, niti po čijem naređenju su to učinile, pokazuje izveštaj policije o ovom događaju do koga je došao KRIK. Neki detalji izveštaja, ipak, ukazuju da su rušitelji te noći imali podršku beogradskih javnih preduzeća.

Ljudi s fantomkama koji su zarobili prolaznike, neobeleženi bageri koji nelegalno ruše privatnu svojinu tokom noći i policija koja ne odgovora na pozive građana u pomoć – zastrašujući su događaji iz beogradske četvrti Savamala tokom izborne noći 2016. godine.

Ovaj zločin potresao je domaću javnost, koja je tražila odgovor ko je toliko moćan da organizuje rušenje dela Hercegovačke ulice nadomak centra Beograda. Evropski parlament istakao je značaj ovog slučaja i pozvao srpske vlasti da ga što pre reše.

Srpska policija i tužilaštvo, međutim, ovom događaju nisu odmah pridali mnogo važnosti. Za slučaj su se zainteresovali tek deset dana kasnije. Policija zbog kasne reakcije nije izvršila ni uviđaj – jer su do tada gradske vlasti već uklonile porušene objekte i očistile ulicu.

Nakon istrage koja je trajala više od godinu dana, policija je tužilaštvu dostavila izveštaj u kojem je prezentovala svoje nalaze. Oni su poražavajući.

Ne samo da policajci nisu utvrdili ko je naredio i organizovao operaciju rušenja, već ni ko su bili najniži članovi organizacije – oni koji su zarobili prolaznike dok se rušenje odvijalo. Nisu uspeli da otkriju ni kojoj firmi pripadaju bageri koji su rušili, prema izveštaju do kojeg je došao KRIK.

Policajci su, zapravo, istragom saznali manje od onoga što su novinari već otkrili javnosti o slučaju. Inspektori odeljenja za privredni kriminal Uprave kriminalističke policije Beograda saslušali su 16 svedoka, pregledali snimak događaja, sakupili – ali ne i analizirali podatke o telefonskoj komunikaciji, i tražili informacije od različitih javnih preduzeća koja su u noći rušenja na neki način bila angažovana u Savamali.

One koji su javno pričali o odgovornima za ovo rušenje policija, međutim, nije saslušala. Tako, nije razgovarala sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji je ranije izjavio da iza rušenja stoji vrh gradske vlasti. Nije saslušana ni bivša supruga gradonačelnika Beograda Siniše Malog koja je u intervjuu za KRIK februara ove godine ispričala da joj je on lično rekao da je organizovao rušenje.

Iako ne donose odgovore na ključna pitanja, detalji iz izveštaja ipak ukazuju na to da je bila organizovana šira zavera kako bi se izvelo rušenje u Hercegovačkoj.

U toj akciji očigledno je da su ulogu imala i javna preduzeća koja su misterioznim ljudima sa fantomkama i bagerima obezbedila prolaz do mesta rušenja, kao i prekid struje kako bi nelegalna operacija privukla što manje pažnje.

Tako su svedoci, čija su imena skrivena u izveštaju dostavljenom KRIK-u, primetili da je rasveta u ulici u sred noći ugašena, kao i da je Parking servis uklonio automobil koji se našao na putu bagera koji su došli da ruše. Radnici Gradske čistoće te noći nisu čistili Hercegovačku ulicu iako su to radili svake noći. Pojedini tragovi vode i do skupštine Beograda.

Izveštaj MUP-a mesecima se krio od javnosti.

KRIK je do izveštaja došao koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Tužilaštvo je najpre odbilo da ga dostavi i tek nakon intervencije Poverenika Rodoljuba Šabića poslalo ga je novinarima KRIK-a.

U nastavku su otkriveni svi značajni detalji iz dokumenta:

Ruševine u Hercegovačkoj ulici

Vezani čuvar

Razgovori sa svedocima obavljeni su tek deset dana posle događaja. Neki od njih policiji su rekli da ne mogu da se sete svih detalja koje su te noći primetili. Čuvar koji je obezbeđivao nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici, koji su tada porušeni, ispričao je da su oko dva sata iza ponoći u dvorište „upala tri maskirana lica, rekla mu da napusti (čuvarsku) kućicu i pođe sa njima“. Napadači su mu oduzeli mobilni telefon.

„Nakon toga je porušena čuvarska kućica u kojoj je on do tada boravio“, piše u izveštaju. „Tom prilikom video je tri bagera koji su rušili okolne objekte… Video je i dvadesetak maskiranih ljudi kako se postavljaju u krugu firme ʼIskra ogrevʼ.“ Nešto posle tri sata ujutru ljudi sa fantomkama su otišli, rekavši mu da ne poziva nikog u narednih deset minuta.

Na osnovu podataka iz ovog svedočenja, novinari KRIK-a utvrdili su da je reč o čuvaru Slobodanu Tanaskoviću koji je preminuo nešto više od mesec dana posle rušenja.

On je bio primljen u bolnicu u predinfarktnom stanju, gde je preminuo nakon nekoliko dana. Deo javnosti posumnjao je da njegova smrt ima veze sa onim što mu se dogodilo u noći rušenja, ali je ministar zdravlja Zlatibor Lončar to demantovao rekavši da pacijentu „ništa nažao nije učinjeno“.

Tanasković je pre smrti više puta davao izjave za medije i ispričao da su ga muškarci pod fantomkama držali vezanog. O ovome nema reči u policijskom izveštaju. Pošto istraga još nije otvorena, njegov iskaz ne može da bude upotrebljen na sudu.

Miloš Đorđević koji je te noći svirao u klubu „Sava mali“ policiji je do detalja opisao kako su ga ljudi sa fantomkama zadržali kada je, posle svirke, unosio opremu u svoja kola parkirana u Hercegovačkoj ulici.

„Prišla su mu tri lica koja su imala maske na glavi i naredila mu da krene sa njima iza paravana na kojem je bila reklama ʼBeograda na vodiʼ. Iza paravana bili su još neki ljudi koji su već bili dovedeni od strane maskiranih ljudi. Ukupno je bilo dvadesetak maskiranih ljudi. Počeo je da radi bager i ruši objekte iza njegovih leđa, ali on nije primetio odakle je došao bager jer mu je glava bila okrenuta ka paravanu i na dole… Za vreme rušenja maskirana lica su ispitivala ljude koji su tu bili šta rade i oduzeli im mobilne telefone“, piše u izveštaju.

Još nekoliko svedoka ispričalo je gotovo istovetnu priču otkrivajući polako detalje koji govore o tome da su oni koji su rušili imali podršku gradskih javnih preduzeća.

Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ organizovala je proteste zbog nelegalnog rušenja.

Parking servis

Jedan od svedoka, čuvar na Savskoj promenadi, rekao je da mu je prišao čovek koji se predstavio kao radnik obezbeđenja gradilišta „Beograd na vodi“ i zamolio ga da pomeri automobil parkiran nedaleko od kafane „Savanova“, na putu ka gradilištu. Dodao je i da će doći „pauk“ da skloni drugi automobil parkiran na ulazu u Hercegovačku, što se i dogodilo.

„Nakon odlaska pauka došlo je nekoliko vozila iz kojih je izašlo desetak ljudi koji nisu imali maske na licima i koji su po izlasku iz automobila otišli ka Hercegovačkoj ulici“, rekao je čuvar. „Nakon toga su prošli bageri iz pravca gradilišta ‘Beograda na vodi’ i otišli ka Hercegovačkoj.“

Javno preduzeće „Parking servis“ policiji je potvrdilo da je te noći uklonilo vozilo koje je blokiralo ulaz u Hercegovačku ulicu – čime je otvoren prolaz bagerima za rušenje. Objasnili su da su samo radili svoj posao.

„Naveli su da je navedena lokacija predmet redovnih kontrola i obilazaka, s obzirom da se na istoj nalazi veliki broj noćnih klubova, te da postoji učestala potreba za intervencijom“, stoji u izveštaju.

Dodatne informacije o tome šta se te noći dešavalo policiji je dao čuvar zgrade Geozavoda koja se nalazi na početku Hercegovačke ulice. On je ispričao da je ulaz u ulicu bio zatvoren kamionima dok se rušilo.

„Bili su parkirani tako da zapreče prolaz od kružnog toka do Lastine stanice. Po njegovom sećanju kamioni su bili sa tovarnim delom bez cerade, ne seća se šta je pisalo na kamionima i koje su registracije bile.“

Da je Hercegovačka bila zatvorena, policiji je ispričao i Đorđević. Naime, kada su ga pustili da ide, primetio je da bager i dalje ruši, a da su izlaz iz Hercegovačke poprečili kamioni. Tada su mu prišla trojica muškaraca bez maski i uputila da prođe drugom ulicom.

„Navedena lica nisu imala nikakva obeležja, bili su sasvim normalno obučeni, jedan od njih je bio visok, ćelav sa bradicom, krupne građe, dok se druge dvojice ne seća, nisu imala neki poseban naglasak.“

Problemi sa video-nadzorom

Zanimljivo je da je većina sigurnosnih kamera postavljenih na okolnim objektima te noći prestala da radi.

Zbog planiranog preseljenja „Lastine“ stanice, struja i kablovi za video-nadzor isečeni su četiri meseca ranije, pa kamere nisu bile u funkciji, ispričao je policiji pomoćnik direktora ove firme.

Čuvar stanice rekao je da video-nadzor u portirnici koji bi trebalo da snima deo Hercegovačke ulice nije radio, tako da „na monitorima nije mogao da vidi rušenje“.

Ovo je bio veliki gubitak za istragu jer se dolazni peron „Lastine“ stanice nalazi tačno preko puta mesta gde se sve odigralo.

Radnik preduzeća „Simpo“ čija je poslovna zgrada na početku Hercegovačke ulice policajcima je ispričao da je „sistem pao i da su izbrisani snimci video-nadzora za prethodni period“.

„Takođe je napomenuo da ne poseduje arhivu video-snimaka. U razgovoru smo obavešteni da video-nadzor snima i čuva podatke 28 dana“, piše u izveštaju.

Neki snimci su, ipak, sačuvani.

Novinari KRIK-a su svega četiri dana nakon događaja uspeli da dođu do snimaka kamera sa obližnjeg objekta na kojima je zabeležen ceo događaj. Policajci su zatražili snimke od KRIK-a tek 20 dana posle njihovog objavljivanja.

U izveštaju piše da su policajci „pokušali da ʼfiltriranjemʼ video-materijala dobiju bolji snimak ili sliku da bi došli do podataka o mašinama i licima koja su učestvovala u rušenju, ali u tome nisu uspeli zbog lošeg kvaliteta.“

Ipak su, kako piše, izvukli nekoliko zaključaka.

„Na snimku je uočeno da su radne mašine prvo rušile unutrašnji deo, odnosno objekte koji se ne nalaze na samoj ulici“, navodi se u izveštaju i dodaje da su potom rušeni objekti koji su do trotoara. „Na snimku je takođe uočeno da više NN lica obilaze navedenu lokaciju i nadgledaju rušenje.“

Snimke su, uz izveštaj, dostavili tužilaštvu.

Mrak u Hercegovačkoj

Nisu samo kamere otkazale te večeri. U jednom trenutku isključena su ulična svetla, pa se rušenje odvijalo u potpunom mraku.

U izveštaju se konstatuje da se na snimcima rušenja do kojih je došao KRIK vidi da je na početku događaja radila ulična rasveta u Hercegovačkoj ulici.

„Nakon sat i 43 minuta snimka može se videti da ulična rasveta prestaje sa radom, najpre jedna sijalica, a zatim i sve sijalice“, piše u izveštaju.

Radnik beogradske autobuske stanice policiji je rekao da je mrak u Hercegovačkoj ulici bio „čudna“ okolnost.

„Takođe je primetio da se to veče nije čistila Hercegovačka ulica iako se to radilo uvek u isto vreme svaki dan“, piše u izveštaju.

Da je rasveta isključena, policiji je potvrdilo još nekoliko svedoka.

Policija je zbog toga zatražila informacije u beogradskoj Elektrodistribuciji. Od njih su dobili obaveštenje da „nije bilo planskih isključenja sve do prijave dobijene preko poprečne veze sa gradom“, ali u izveštaju nije objašnjeno šta to znači.

Iz Elektrodistribucije su još naveli da je u pola šest ujutru policija prijavila da je ispod mosta Gazela provodnik pao na zemlju. Nakon izlaska na teren konstatovali su da je „elektroenergetska mreža koja je napajala objekte u Hercegovačkoj i Mostarskoj pokidana.“

Policajci su prikupili podatke o telefonskoj komunikaciji u Savamali iz noći rušenja, ali ih nisu obradili. U izveštaju su zaključili da je u pitanju uži centar grada u kome postoji veliki broj baznih telefonskih stanica i mnogo korisnika, zbog čega se nisu upuštali u analizu.

„Izvršena merenja baznih stanica rezultirala su dobijanjem velikog broja baznih ćelija iz čega evidentno proizilazi da će se raditi o veoma velikom broju mobilnih pretplatnika koji su na gorenavedenoj teritoriji bili prijavljeni odnosno ostvarivali mobilni saobraćaj“, piše u izveštaju.

Rušenje ispod Gazele

Rušenje privatne imovine u Savamali, međutim, nije jedino koje se te noći dogodilo.

U izveštaju je prepričano i svedočanstvo čuvara koji je obezbeđivao objekte firme „Toplica trans“ ispod mosta Gazela – delu grada koji se nalazi sa druge strane gradilišta „Beograda na vodi“ i u kome je iste noći bespravno porušeno nekoliko privatnih objekata.

Ispričao je da su se maskirani napadači dovezli „crnim zatamnjenim automobilima bez registarskih oznaka.“

„Ukupno je bilo 10 ili 12 lica koja su ga izvela iz čuvarske kućice, uzeli mu mobilni, izvadili karticu i telefon mu vratili. Zatim je iz pravca reke Save došao bager koji je prvo srušio zgradu železničkog kluba, a zatim kancelarije ‘Toplica trans’. Pre nego što su srušili kancelarije obili su ih, a (čuvaru) su rekli da se udalji, da se ne okreće i da nigde ne svraća.“

On je otišao u policiju, koja je na mesto događaja došla nešto posle četiri ujutru, nakon što su maskirani ljudi i bageri porušili objekte i nestali s lica mesta.

„Millennium team“

S obzirom da je jedan od svedoka rekao da su bageri u Hercegovačku ulicu stigli iz pravca gradilišta „Beograda na vodi“, logičan potez za policajce bio je razgovor sa predstavnicima firme „Millennium team“ angažovane na izgradnji ovog projekta.

Jedan od dvojice vlasnika „Millennium tima“ Ivan Bošnjak prijatelj je gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Predstavnici kompanije negirali su umešanost u rušenje i rekli da te noći „nije bilo aktivnosti, nisu izvođeni radovi i da građevinska mehanizacija nije napuštala gradilište“.

Svoje navode nisu mogli da potvrde jer, kako su rekli, gradilište ne poseduje video-nadzor.

Svi objekti koji su te noći srušeni, podsetimo, nalazili su se na prostoru na kome je predviđena izgradnja „Beograda na vodi“.

Policajci su prikupljali informacije o vlasništvu srušenih objekata, kao i o tome da li su bili legalizovani. Pričali su sa vlasnicima firmi čiji je poslovni prostor srušen, a podatke su zatražili i od katastra.

Jedan od vlasnika preduzeća „Iskra“ čiji su objekti srušeni ispričao je da je jutro nakon događaja razgovarao sa policajcima iz stanice Savski venac koji su mu rekli „da akciju rušenja sprovodi komunalna policija, građevinska inspekcija i skupština grada.”

Policija nije odgovorila na pozive

Jedna od ključnih tema u vezi sa ovim događajem jeste nereagovanje policije. Kada su je građani zvali tokom noći i prijavljivali da vide rušenje i prolaznike lišene slobode, iz policije niko nije intervenisao i otišao do Hercegovačke ulice.

Tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković izvršio je kontrolu njenog rada. U izveštaju koji je sastavio citirani su razgovori policijskih službenika koji su te noći primili pozive iz Savamale. Iz njih se vidi da su građane usmeravali na komunalnu policiju i da je naređenje da ne izađu na teren stiglo „sa vrha“.

Tužilaštvo je zatražilo od unutrašnje kontrole da proveri rad policije tokom događaja u Savamali. Javnosti nisu dostavljene informacije o tome da li je postupak pokrenut i dokle je stigao.

U izveštaju do kojeg je došao KRIK navodi se samo to da su policajci zatražili obaveštenje od komunalne policije. U dopisu je navedeno da je u vezi sa rušenjem u Savamali komunalna policija primila dva poziva od osobe kojoj su objasnili da ti problemi nisu iz delokruga njihovog rada i koju su uputili na nadležne organe.

„Takođe je navedeno da patrole komunalne policije nisu imale postupanje u odnosu na rušenje u Hercegovačkoj ulici“, piše u izveštaju.

Istraga bez rezultata

Ovo je sve što je policija za više od godinu dana saznala o slučaju.

Izveštaj je u junu poslala Višem tužilaštvu u Beogradu koje je na osnovu njega trebalo da odluči da li ima osnova za pokretanje istrage.

Nakon analize izveštaja, Više javno tužilaštvo proglasilo se nenadležnim i zaključilo da se radi o krivičnim delima kojima se bavi osnovno tužilaštvo. Osnovna tužilaštva zadužena su dela za koja je propisana blaža kazna.

Iz izveštaja je jasno da se policija nije bavila pozadinom rušenja – ko ga je naredio i sa kojim ciljem.

Tragovi vode do gradonačelnika Siniše Malog

Nejasno je zašto policija, pre svega, nije pozvala na razgovor one koji su u javnosti rekli da imaju saznanja ko je organizovao ono što se te noći dogodilo – predsednika Aleksandra Vučića i bivšu suprugu gradonačelnika Beograda Mariju Mali.

Podsetimo, mesec i po dana nakon rušenja, Vučić je rekao da iza njega stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu, ali nije želeo da imenuje odgovorne – nazivajući ih samo „kompletnim idiotima“. Ispričao je da su podaci kojima raspolaže stigli iz policijske istrage, ali da će tužilaštvo odlučivati o tome da li ima elemenata krivičnog dela.

Marija Mali je preciznije objasnila da je „taj vrh gradske vlasti“ u stvari njen bivši suprug koji joj se, kako je ispričala novinarima KRIK-a, pohvalio da je naredio rušenje.

„Siniša je imao zadatak da očisti taj prostor jer je ispregovarao sa Arapima da tu izgrade ‘Beograd na vodi’. Ispričao je to kao najobičniji događaj. ’Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio.’ To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice“, ispričala je u februaru Marija Mali za KRIK.

Nakon što je policija poslala ovaj izveštaj tužilaštvu, Mali je izjavio da mu se raduje i da se nada da će mu se novinari izviniti ako se ispostavi da njega u izveštaju nema. Nije poznato da li je Mali u tom trenutku znao sadržinu policijskih nalaza.

Istraga policije, u svakom slučaju, nije stigla ni blizu otkrivanja onih koji stoje iza ovog događaja. Imena svih odgovornih za rušenje ostala su nepoznata.

(Espreso.co.rs/KRIK)