zašto nam ide kako nam ide?
NOVI ŠOPING CENTAR U KNEZU PUN LJUDI, A USTANOVE KULTURE ODMAH PORED - PRAZNE! Fotografije sve govore, OVO JE SLIKA SRBIJE (FOTO)
Sudar svetova u Knez Mihailovoj
Beograd je od juče postao bogatiji za još jedan šoping centar. U Knez Mihailovoj ulici, strogom centru grada, svečano je otvoren moderan tržni centar Rajićeva.
Objekat u staklu, prilično odskače od svog okruženja. Naime, u njegovoj neposrednoj blizini nalaze se Biblioteka grada Beograda i Fakultet likovnih umetnosti. Većina objekata u tom delu Knez Mihailove postoji još od 19. veka, pa je izgradnja modernog kompleksa, u ambijentu koji čuva istorijsko i kulturno nasleđe, mnogima zasmetala.
Međutim, ima i onih koji koji podržavaju sve što je novo, pa su pohrlili u centar grada, kako bi videli šta takav centar nudi, a možda i kupili nešto.
Odlučili smo da se prošetamo ovim delom grada i saznamo da li su lep i sunčan dan u Beogradu, ljudi iskoristili kako bi posetili novi šoping centar, ili ima i onih koje radoznalost ipak nije odvukla od Gradske biblioteke.
Na prvi pogled, šoping centar je drugačiji od onih na koje smo do sada navikli. Objekat je izgrađen od stakla, što je neobično s obzirom na to da su tržni centri uglavnom pravljeni po principu "kutije" u kojoj izgubite pojam o vremenu, a samim tim i trošite više novca. Međutim, saznali smo da je ova zgrada trebalo da bude hotel, pa ne čudi što je ovako sagrađena.
U Rajićevoj se nalaze imena poznatih brendova, čak i nekih prilično skupih, a tu su i imena koja se po prvi put pojavljuju u Beogradu. Neizostavni su kafići, restorani i igraonice, a ono što nam je najviše privuklo pažnju je terasa na samom vrhu, odakle se pruža pogled na jedan deo Beograda.
Na trgu ispred Rajićeve naišli smo na veliki broj ljudi. Jedna starija gospođa, odmarala se ispred šoping centra, pa smo je pitali kako joj se čini novi, moderan deo, najpoznatije pešačke zone u Srbiji.
- Bila sam sinoć na otvaranju i jako sam zadovoljna. Sviđa mi se prostorno, raspored radnji, jako se dobro snalazim i uživam. Tu je Kalemegdan, restorani, firme tako da se tržni centar lepo uklapa - rekla je zadovoljna gospođa.
Međutim ima i onih koji smatraju da su neke stvari mogle da budu drugačije:
- Dobro je da centar grada ima ovakav tržni centar, međutim arhitektonski mi se ne sviđa, uopšte se ne uklapa. Sam tržni centar i radnje su ok, ali izgled ne ide uz ostatak ulice - rekla nam je gospođa iz Beograda.
Mlađa populacija, iako rado posećuje centre popud ovog, slaže se da ovo nije bilo najidealnije rešenje za ulicu poput Knez Mihailove.
- Smatram da mu nije ovde mesto. Čitao sam izjave arhitekata, da je sve prilagođeno i ne odstupa od urbanističnog plana, ali meni se ne sviđa - rekao je mladić, koji takođe smatra da je centru grada nedostajao ovakav tržni centar.
Nekoliko koraka dalje, nalazi se Gradska biblioteka. Međutim, gužva je na ovom mestu izostala. Razgovarali smo sa Sarom Ivković Marković, portparolom Biblioteke grada Beograda, koja nam je rekla nešto više o posećenosti ove ustanove.
- Prvo moram da kažem da je Biblioteka grada Beograda velika mreža. Imamo skoro 80 objekata širom grada, a zgrada u Knez Mihailovoj, je glavna, matična zgrada. Ovde je zaista veliki promet, praktično svakoga dana od 500 do 1.000 ljudi posećuje biblioteku, uzimaju i vraćaju knjige, posećuju programe, itd. Moram da kažem da su nam leti čitaonice uvek pune, a čitaju oni koji moraju - studenti i srednjoškolci najviše. Imamo dve velike čitaonice, tri sale, pravimo dosta dešavanja kao što su promocije knjiga, tribine, cikluse, koncerte, imamo i galeriju Atrijum gde su svakih 15 dana nove izložbe - rekla nam je portparol Biblioteke grada Beograda Ivković Marković.
Ona dodaje da je ovo najaktivnija biblioteka od svih u ovoj mreži.
- Imamo skoro pola miliona knjiga samo u ovoj zgradi. Trudimo se da se poveća broj korisnika i to je naš primarni i osnovni cilj dvadeset godina unazad. U poslednjih 10 godina svake godine imamo neznatno, ali povećanje korisnika. Preko 130.000 je članova Biblioteke grada Beograda, ali pošto je ovo grad od 2 miliona ljudi, taj broj bi mogao da bude mnogo veći - dodaje ona.
Biblioteka grada Beograda trudi se na različite načine da privuče nove članove. Organizuju razne događaje, koncerte, popuste. S obzirom na to da se bliži sajam knjiga, planiraju da naprave u oktobru popust od 50%.
- Trudimo se da izađemo u susret korisnicima. Stalno imamo neke projekte. "Svetski dan knjige", "Svetski dan dečije knjige", sajamski popust, novogodišnji popust, itd. Na primer, populacija penzionera puno čita, tako da smo pre deset godina napravili program 65 plus, koji podrazumeva da osoba starija od 65 dodina samo da sliku, plati 150 dinara i postaje trajno član Biblioteke grada Beograda - navodi Ivković Marković.
Interesovalo nas je i ko čini čitalačku publiku, da li su to samo penzioneri, ili i mlađi vole da provode vreme uz dobru knjigu.
- Nažalost najmanje čitaju ljudi od 30, 40 godina. Pretpostavljamo da je to zbog obaveza. Studenti i srednjoškolci sa druge strane dosta čitaju. Takođe, prema statistici, više od 50% korisnika čine žene. Među deset najčitanijih knjiga ne ulazi lektira koja se zapravo najviše uzima, uglavnom su to knjige i romani koji su dobili nagradu, da li NIN-ovu, da li Nobelovu. Tu su i knjige po kojima su snimljeni poznati filmovi ili serije, popularna psihologija koja je izuzetno čitana i istorijski romani - objasnila nam je portparolka Biblioteke grada Beograd.
Pitali smo je i šta misli o novom šoping centru, koji se nalazi pored biblioteke.
- Šoping centar je zaista lep. Od 1998. godine tu nije bilo praktično ništa, jedan ograđen deo u kome se ništa nije nalazilo. Sigurno da je ovo mnogo lepše i bolje i ja se nadam se trg ispred [oping centra lepo iskoristi za neka kulturna dešavanja koja bi na primer organizovala Biblioteka grada Beograda, to bih zaista najviše volela - zaključuje Ivković Marković.
(B.K./K.Đ.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!