BILI SMO NA MESTU SMRTI KOJE KRIJE MRAČNU MISTERIJU: Ovde su umrla dva lovca, a CELO SELO ŠAPUĆE O OVOJ TAJNI! (FOTO)

Između sela Žitorađe i Vratarnica, nadomak Zaječara - muk. Prošlo je malo više od mesec dana od jezivog događaja koji je zavio stanovnike u crno.

Ljubiša Tomić (58) i Zoran Gmitrović (54) umrli su na gotovo istom mestu. Na nekoliko metara razdaljine, dva lovca su u istom danu izgubila život.

Prema zvaničnim podacima, došlo je do gotovo neverovatne situacije. Kod čeke, mesta na kojem se lovci okupljaju i čekaju divljač, Zoran i Ljubiša preminuli su u razmaku od samo nekoliko časova.

Kako meštani tvrde, Ljubiša je prvi preminuo, a Zoran ga je takvog zatekao. Od šoka i stresa, i on je doživeo infarkt i ostao na mestu mrtav!

Meštani Vratarnice, ali i Žitorađa bili su u potpunom šoku. Niko nije mogao da veruje, da su dva iskusna lovca izgubila živote. Niotkuda. Iznenada. Tiho, ali uz jezive krike te tišine koja je ostala da jezdi nad čekom i šumom.

Krike o kojima se i danas govori, ali šapatom.

Ulazimo u jedinu prodavnicu koja odvaja ova dva sela, u potrazi za odgovorom - šta se zapravo desilo? Tri muškarca sede i gledaju nas kraičkom oka. Znaju zašto smo došlii.

Ne žele da se slikaju, niti da se predstave. Neprijatna tišina nastupa kada im pomenemo preminule lovce i čeku koju želimo da posetimo.

- Bio je moj prijatelj. Gotovo mi je umro na rukama! Ima ovde ta neka zla sila, koja ljudima ne da da budu spokojni. Pa i dete, ona mala Anđelina! Ubi je i silova onaj Vladica!

- To nije normalno šta se ovde dešava! Kao da je celo mesto ukleto! - besno nam je poručio jedan od trojice muškaraca, ali je uporno odbijao da stane pred objektiv ili barem kaže svoje ime. Druga dvojica su ćutala, pognute glave.

- Idite u šumu. Čeka se vidi sa velike udaljenosti. Naći ćete je. Ali, ne pitajte previše - govori nam i odmahuje rukom.

Ka šumi i mestu užasnetragedije, zaputili smo se istog momenta, a usput smo sreli još nekoliko ljudi. Njihove izjave bile su potpuno kontradiktorne. Jedni su pričali o vlaškoj magiji i tajni ukletog sela, dok su drugi ismevali ovakva navođenja i objašnjavali da je u pitanju velika nesreća. Ali, svi su se sklanjali i nerado pričali. Na pomen kamere, ne bi nam se ni obratili.

Čeka, visoka nekoliko metara, do koje smo jedva stigli, stajala je kao da se nikada ništa nije dogodilo.

Na tom mestu, dva čoveka su za par sati izgubila život. Dva prijatelja, lovca, koji nisu ni razmišljali da će taj dan biti koban po njihove subine.

Pored lovišta stajalo je obeležje. Drvo i slika jpreminulog lovca - Zorana Gmitrovića. Flaša piva, vode i zagašena sveća. Muk, i prodorna tišina.

Blaga jeza obuzima nas pri pomisli da stojimo na mestu gde je neko izgubio život.

Vetra nema, dok sunce prži. Sam taj dan, kako su preneli pojedini mediji, mogao je uticati na ovu užasnu tragediju.

Visoke temperature i klima mogli su uticati na zdravstveno stanje, pogotovo kod srčanih bolesnika. Stojimo u visokoj travi i dalje u neverici da se sve baš ovde dogodilo.

Dva prijatelja, zajedno, otišla su u smrt.

Poslednji put gledamo ka gustoj šumi. Ona je ista, netaknuta. Jedini svedok užasa, koji je zavio ovaj predeo u mračne boje.

(D. Čavić)