Ovako sigurno ne čuvate svoj automobil: 6 mitova koji su vas puno koštali! (FOTO)

Većina nas promatra automobile kao nešto između sastavnog dela svakodnevnog života i samoubilačke zveri koja svako malo može eksplodirati. To je zato što svi znamo da je samo pitanje vremena dok se nešto gadno ne pokvari, a onda nam se loše piše. Otkrivena tajna koja sve zanima: Evo zašto auto-mehaničari drže erotske kalendare u radnjama (VIDEO) (FOTO) Posledica toga su brojna pravila o održavanju ljubimaca na četiri točka koja se prenose s kolena na koleno, vredna mudrost predaka pomoću koje možemo držati automehaničara što dalje od našeg novčanika. Jedini problem je u tome što je dobar deo tih saveta u najboljem slučaju zastareo, a u najgorem samo stvara dodatnu štetu.

6. Promenite ulje svakih 5.000 kilometara Mit – Kako bi što više produžili život vašeg motora trebali bi promeniti ulje i filter svakih 5.000 kilometara. A zatim bi trebalo da se pomolite bogovima kvarova da Stvarnost – Uverenje kako se ulje mora menjati svakih 5.000 kilometara toliko je rašireno da čak ima i svoju Wikpedia stranicu – kako bi se raskrinkalo! Ova zabluda ima svoje korene još u sedamdesetima, kada je tehnologija ulja još bila u nastanku i motor nije radio u urednom i kontrolisanom okruženju kao sada. Ali tokom decenije tehnologija je toliko napredovala da je i životni vek ulja u vašem automobilu sada daleko duži od tih 5.000 kilometara. Zašto se onda još uvek držimo toga. Zato što očigledno niko ništa nije rekao proizvođačima ulja. Te jadne, naivne kompanije, u svome neznanju još uvek ‘preporučuju’ menjanje ulja svakih 5.000 kilometara, uprkos činjenici da se već godinama prodaju sintetička ulja koja bez problema traju i do 25.000 kilometara.

5. Zagrejte motor pre nego što krenete Mit – Kada god upalite motor, posebno kada je napolju hladno, morate ga pustiti da se zagreje do svoje normalne temperature, inače će eksplodirati. Ili tako nešto. Stvarnost – Dokle god ne pritiskate pedalu za gas sve vreme do kraja, možete krenuti čim okrenete ključ. Mit ima razumljivo poreklo: raznim delovima motora i ulju treba nešto vremena dok se ne ugreju pre nego što počnu da rade punim kapacitetom. Ali, ako držite motor u ‘leru’ trebaće mu više vremena da se zagreje, tako da će na kraju biti puno više habanja zbog hladnog starta na taj način nego da odmah lagano krenete. Razmislite malo, ako vam motor radi, i tako stvara energiju, pa zašto se ona ne bi koristila za pokretanje vozila. Uz to, postoje i drugi delovi automobila kojima treba zagrevanje, poput transmisije i ležajeva kotača, a njima se ne pomaže dok auto miruje. Samo izbegavajte troznamenkaste brzine i nagla ubrzanja prvih nekoliko kilometara i možete odmah krenuti, bez obzira kolika je zima napolju. Jasno, ovo se odnosi na novije automobile, s ubrizgavanjem goriva. Ako imate neki od starijih modela, onda ćete ipak morati provesti malo više vremena na parkingu.

4. Aditivi za gorivo su dobri za vaš motor Mit – Benzin je ionako samo skup mrtvih dinosaura. Prepun je prljavštine, taloga i komadića kostiju. Aditivi pomažu u sprečavanju nakupljanja prljavštine koja bi mogla začepiti dovod goriva. Neki navodno mogu i smanjiti potrošnju goriva ili sprečiti smrzavanje dovoda. Stvarnost – Benzin stvarno sadrži smeće koje se taloži u motoru. Zbog toga svaki proizvođač i mora dodati deterdžente koji sprečavaju nakupljanje taloga. Naknadno korišćenje aditiva je poput trljanja dva sapuna zajedno, ne čistite ništa više ali zato delujete glupo dok to radite. Antifriz aditivi za benzin isto su većinom beskorisni jer je većina benzina dobra do temperatura od -40°C, a ako se vozite po vremenu hladnijem od toga, vreme je da se preselite.

3. Redovno podešavajte motor Mit – Podešavanje motora pomaže da vam auto radi s najboljim performansama i vaš mehaničar bi to trebao redovno da radi kako bi produžio rok trajanja vašeg motora. Ako ne idete na podešavanje svakih šest mjeseci, vozilo će vam se urušiti i implodirati. Stvarnost – Većina ‘podešavanja motora’ samo je skup naziv za zamenu svećica i vazdušnog filtera. Stvar je u tome da su stari automobili imali puno različitih komponenti koje su morali pažljivo balansirati kako bi auto radio pravilno. Ali danas sve to kontroliše automobilski brojilo i ne može se tek tako promjeniti bez nabavke novog čipa. Iako je verojatno mudro odvesti auto kod mehaničara nakon svakih 80.000 kilometara kako bi vam proverio svećice, remenje i razne tečnosti u autu, računalo se bez problema nosi sa redovnim podešavanjima, ionako sve proverava hiljadu puta u sekundi, i automatski vrši podešavanja.

2. Pripremite auto za zimu Mit – Zbog brutalnih zimskih uslova kojima je izložen vaš auto, mnogi mehaničari preporučuju posebnu pripremu kako bi izmenili sve tečnosti sa onim otpornim na hladnoću. Stvarnost – Osim stavljanja zimskih guma i prilagođavanja pritiska u istima, vaš je auto potpuno spreman za zimu. Ovaj mit još jedan je ostatak iz prošlih vremena kada su postojala posebna ulja za leto i posebna za zimu. To je zbog toga što ulje postaje gušće na niskoj temperaturi a ređe na visokoj. Zbog toga bi letnje ulje bilo previskozno za zimske uslovo, dok bi zimsko bilo preretko kad otopli. Danas ulja jednako funkcionišu i leti i zimi, jer je neki inženjer shvatio da se izmene godišnjih doba ionako događaju svake godine. Zbog toga su moderna ulja prilagođena svim temperaturama. A u vezi tečnosti za hlađenje motora, osim ako ne živite negde daleko na severu, čak su i letnje tečnosti prilagođene za temperature do -36.7°C.

1. Visokooktansko gorivo je bolje za vaš motor Mit – Korišćenje premijskog, visokooktanskog goriva daje vam više snage i ujedno smanjuje potrošnju, a i motor vam bolje radi. Samo razmislite o tome, kao i u slučaju plate ili seksualnih partnera – veći brojevi su uvijek bolji. Stvarnost - S izuzetkom malog procenta automobila koji zahtevaju visokooktansko gorivo, korišćenje tako nečega neće nimalo pomoći vašem autu. Motori s visokim stepenom kompresije, poput onih u sportskim automobilima zahtevaju visokooktanski benzin, kako ne bi prerano eksplodirao u motoru. Većina automobila koristi motore s nižim stepenom kompresije, tako da prerane detonacije nisu problem. Korišćenje visokooktanskog benzina neće vam dati više snage, niti će smanjiti potrošnju, niti će motor raditi bolje. Količina oktana samo pokazuje koliko je gorivo otporno na prerane eksplozije i nama nikakve veze s količinom energije. U stvari, s obzirom da mnogi prodavači goriva sada dodaju 10 posto etanola u svoj benzin (čist etanol ima oktanski rejting od 113, ali ustvari ima 34% manje energije od benzina), ukupna količina oktana često je i malo viša od službene oznake – npr 87-oktanski benzin bliže je 90 oktana nakon što mu je dodano 10% etanola.

(Espreso.co.rs / Izvor: net.hr)