Pitali smo roditelje šta im klinci rade kad nisu za kompom. Odgovori? Kao s druge planete!

Dubok jaz se stvorio između generacija pa se čak i nama relativno starijima čini kao da smo dobar deo odrastanja nekih novih klinaca prespavali.

Kao da je za tren prošlo 10-15 godina kada nisam ulazio u kuću i bio redovno gladan jer mi je bilo žao da propustim i najmanji trenutak sa drugarima. Jedan paradajz, par redova čajne, sve to između dva parčeta hleba i vozi dalje dok se ne smrkne... Nije mi bilo bitno ko je na tom istom terenu, znalo se kada su stariji – mi se povlačimo po strani, svađali smo se ko će da im ide po loptu kada zaluta u “nekošeno”. A ako te pozovu da igraš sa njima, tad si bio glavni baja. Danas odmah vade skakavac “brate, uš’o si nam na teritoriju tebra, jesi svestan šta si uradio upravo??”

I onda odem na Kališ gledam kako penzioneri igraju šah, od njih sam bar jači ako dođe do frke.

U vremenu u kom tehnologija vodi glavnu reč i upravlja većinom današnjih mozgova, klinci bespotrebno postaju ograničeni i nesvesni svojih mogućnosti, knjige su zamenili aplikacijama, a zdravu dečiju znatiželju hrane lajkovima. Više ne mogu da pogodim ko je koje godište, zaletiš se u gradu na neku skockanu devojku, sve ide super i onda BAM, ona ima 16 godina, ooookej otišao sam pre nego što me privedu.

U čemu je zapravo problem, da li roditelji greše u nečemu ili su se jednostavno pomirili sa činjenicom da su oni odrastali uz neke druge stvari i da je period sedenja za kompjuterom samo jedna faza koju svako od novopečenih tinejdžera mora proći.

Zato smo priču okrenuli u kontra smeru i pitali roditelje šta im deca rade kada nisu za kompjuterom.

Vanja: Onda je na telefonu, konstantno i sve vreme na telefonu. Ništa čitanje knjiga, samo gleda snimke na Jutjubu. Nedavno smo bili na rođendanu i desila se jedna smešna stvar: Kamerman je snimao goste, idući od stola do stola i kada je došao do naše dece svi su sedeli jedni pored drugih i buljili u telefone.

Nataša: Moj sin je još uvek mali pa mu i dalje to nije toliko zanimljivo. Uglavnom gleda crtaće i igra se sa drugarima. Uz crtaće je pokazao interesovanje za engleski pa od malih nogu ide na časove. A u međuvremenu trenira karate.

Milan: Trenira dva sporta. Kada je u školi onda mu je slobodno vreme svedeno na vikend i neki sport sa drugarima ispred zgrade. To je leti uglavnom od 6-9 uveče kada smo mi kući, jer su on i dalje osnovci. Kada odemo kod mojih ili ženinih roditelja to je dosta drugačije jer je mali kraj i uglavnom su sva deca u jednom dvorištu.

Suzana: Sede na klupi ispred zgrade i bulje u telefon. Ne dozvoljavaju da se na njih utiče na bilo koji način osim onoga što samo što samo njih zanima. Pre neki dan sam šetala parkom i videla petoro tinejdžera kako sede bez telefona u rukama i razgovaraju. Došlo je čudno vreme kada stvari su nažalost postale iznenađenje. Ambicija im je teška i nepoznata reč, uopšte ne znaju šta to znači.

Milorad: Mislim da je tvoja generacija (‘93) poslednja kojoj čitanje znači nešto, kad nije za kompjuterom onda je tu telefon. Mom sinu je čitanje misaona imenica, najveća greška mi je što sam mu kupio neki tablet, i dozvolio da se previše uključi u čitav taj virtuelni svet. Zainteresuje ga nešto ali vrlo kratko, hteo je da kuva ali je stvarnost malo drugačija i često ih ošamari jer se prebrzo zanesu. Nedavno je kod nas u Rakovici nestala struja u sred bela dana a on je posle pola sata već počeo da krizira i nervira se. “Izađi napolje čoveče, prošetaj psa”.

Ivan: Mi smo zaboravili da imamo trpezariju, dosta smo ga razmazili i sve dobija na stolu i tacni. Nema devojku ali se bavi sportom, vrlo često igra basket ali je ovih dana zbog vrućine sve vreme u kući. A i gde bi drugo bio po ovako paklenom vremenu, šta da mu kažem? Ja na to gledam kao usputnu stanicu u odrastanju. Ranije su kriva kičma i ravni tabani bili “kuku lele”, a danas je to sve postalo normalno, kao dobar dan.

Svako vreme nosi svoje breme, verovatno je to, “usputna stanica” u odrastanju današnjih generacija. Ne zaboravite samo jedno, to su vaši životi i ne dozvolite da vas zaglupljuju razne stvari i ograničavaju vaše mogućnosti na putu ka ostvarivanju vaših snova.

A imate ih, tu su siguran sam.

(Espreso.co.rs / Noizz.rs)