TIRŠOVA DVA! Dečja klinika uskoro i na drugoj lokaciji, a poznato je i koliko će nas ona koštati!

Razvojna banka Saveta Evrope platiće izradu studije izvodljivosti za novu zgradu Univerzitetske dečje klinike, koja će se graditi na prostoru između Veterinarskog fakulteta i Višegradske ulice, u blizini auto-puta, a ne u Tiršovoj, saznaju “Novosti”. Uz donaciju od 200.000 evra, banka će nam dati i savetnika da pomogne u izboru kompanije koja će u okviru ove studije raditi i idejni projekat nove bolnice na 30.000 kvadratnih metara.

Marko Blagojević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima, potvrdio je juče za “Novosti” da se čeka samo potpisivanje ugovora sa bankom. Za izradu studije potrebno je nekoliko meseci, posle čega sledi objedinjena javna nabavka za projekat i izgradnju bolnice. To bi, kaže Blagojević, značajno trebalo da skrati rok za izvođenje ovog velikog posla.

ISPOVEST SRPSKOG ZATVORENIKA: Ovo nije život, kajem se zbog svega! Goranova priča je OPOMENA!

Dok se čeka studija izvodljivosti, trebalo bi da se sprovede administrativna procedura kojom bi se opredelila nova lokacija za “Tiršovu dva”.

Reč je o nekoliko hektara zemljišta. U ovoj fazi ne mogu se precizirati rokovi, ali Blagojević veruje da bi radovi na novoj dečjoj bolnici mogli da počnu do kraja 2018. Za izgradnju i opremanje potrebne su tri godine. Od ideje da se “Tiršova dva” radi pored stare zgrade, na prostoru sadašnjeg parkinga, sve do ruske ambasade, odustalo se.

- Više je razloga za to. Na tom prostoru bili bismo ograničeni jer nema dovoljno mesta, ostali bismo bez parkinga pa bi jedina alternativa bila garaža ispod bolnice, što bi značtno poskupelo izgradnju. Čak kada bismo sve ovo nekako premostili ostao bi problem pristupa bolnici koja bi trebalo da ima moderan urgentni centar, a zbog uskih uglavnom jednosmernih ulica oko “Tiršove” i gradnja na toj lokaciji bi bila otežana - kaže Blagojević.

Razmatrana je i lokacija na Novom Beogradu, gde bi trebalo da se gradi i nova zgrada GAK “Narodni front”. Na tom prostoru, na Bežanijskoj kosi, fizički je moguća gradnja dveju bolnica, a postojala bi i funkcionalna veza između porodilišta i dečje klinike, što bi bilo korisno, naročito za tretman visokorizičnih trudnoća. Ali i pored tih prednosti, ideja je upala u “ćorsokak”, jer bi onda da Novom Beogradu, gde je već lociran Institut za majku i dete, bile obe specijalizovane dečje bolnice.

Na to da je neophodno da se “Tiršova” proširi, ukazuje se već tri decenije. Kada je sagrađena pre 80 godina, ova bolnica sa kapacitetom od 100 postelja bila je najmodernija. Sada se na svakom koraku vidi da su potrebe odavno nadmašile kapacitete i ovde sad, u skučenom prostoru, svakog dana leži 300 teško bolesne dece. Procenjuje se da je za izgradnju nove bolnice potrebno 55 miliona evra.

- Imamo podršku svih institucija i Vlade, jer se svi slažu da je ovo projekat od najvišeg društvenog značaja i da naša deca zaslužuju uslove za lečenje poput onih koje imaju njihovi vršnjaci u evropskim zemljama - kaže prof. dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. - Imamo odlične lekare, a sada želimo da im obezbedimo uslove za rad kakve imaju njihove kolege. Ovo je strateški važno za dalji razvoj srpske dečje medicine, jer mladi lekari treba da ostanu ovde i da u Srbiji razvijaju naučnu i kliničku praksu.

U novoj bolnici, prema rečima profesora Radojičića, ambulante će biti povezane sa najsavremenijim dijagnostičkim centrom.

- Najvažnija promena biće uvođenje savremenog koncepta lečenja, koji podrazumeva da dete što manje vremena provede u bolnici, preko lečenja u dnevnim bolnicama kad god je to moguće - kaže prof. Radojičić. - To je manje stresno, medicinski efektnije i finansijski opravdano.

Deca ne provode vreme, posebno noću, u bolnici više nego što je neophodno, ne traumatizuju se gledajući teško bolesne vršnjake ako to nije potrebno, i borave u prijatnom ambijentu nalik igraonici u kojoj se primene tretman ili terapija. Planiramo moderne i prostrane operacione sale u kojima je moguće uvoditi nove standarde hirurškog lečenja i razvijati nove procedure, poput daljeg razvoja programa transplantacije, ali i drugih intervencija zbog kojih deca danas idu na lečenje u inostranstvo.

(Espreso.co.rs / Novosti.rs)