NAJMRAČNIJA PORODIČNA TAJNA SLOBODANA MILOŠEVIĆA: Nikad nije otišao na očev grob, KOB SAMOUBISTAVA PRATILA IH CEO ŽIVOT!

Jedna od najtamnijih porodičnih priča iz života Slobodana Miloševića vezana je za razvod roditelja u njegovoj ranoj mladosti i kasnija samoubistva, prvo oca, pa onda i majke.

Profesorka Smilja Avramov je svojevremeno ispričala da je su se Miloševićevi roditelji razveli, a uzrok razvoda je bio taj što je njegova majka tražila da otac napusti sveštenički poziv.

"Majka Stanislava bila mu je komunistički orijentisana, jer je njen rođeni brat bio general, ali on je, nažalost, otišao na Goli otok i tamo je završio život. I ona se posle toga (1972. godine) obesila. Nakon razvoda stariji Slobodanov brat Borislav ostao je kod oca, a Slobodan je otišao sa majkom", ispričala je Avramov.

U knjizi "Vatre i potop" Pero Simić i Dejan Lukić pišu kako je Svetozar Milošević, slobodanov otac, napustio Požarevac i ostavio porodicu "kada je Slobodan imao tek 4 godine", odnosno "da je prekinuo svaku vezu sa suprugom i sinovima" i otišao da živi i radi u rodnoj Crnoj Gori, gde se 1962. i ubio. Slobodan Milošević nije došao na njegovu sahranu, za razliku od svog starijeg brata Borislava, istražuje Darko Hudelist za Nedeljnik.

Može se samo nagađati zašto je studentski seminar na Bohinjskom jezeru, u avgustu 1962, Slobodan Milošević proveo tako vedar i optimistički raspoložen, kao da mu se ništa ružno u porodici nije dogodilo - a pogotovu kao da mu se, uoči odlaska u Bohinj, nije ubio rođeni otac.

"Isplatilo se biti kul u danima kada ti se ustrelio otac. Kasnije oni Miloševiću nude da ode do Lijeve Rijeke gde mu je očev grob, uz napomenu da je lepo prihvaćen u tom kraju, i u celoj Crnoj Gori. Nude mu helikopter, terensko vozilo, sve, ali on odbija, njega to ne interesuje. Mislim da Slobodan nikad nije bio na očevom grobu", piše Hudelist, citirajući i svedočenje Nebojše Dragosavca.

Njegov cimer-kolega u omladinskom domu na Bohinju Špiro Galović rekao je da između oca Svetozara i sina Slobodana nije ni postojala emotivna bliskost.

"To je, možda, odgonetka neke tajne Miloševićeve pojave u politici, u životu itd. Ja ne znam da je on s bilo kim bio u prisnim odnosima, u nekom odnosu, kako bi se reklo, dubljeg prijateljstva. Sve je uvek bilo površno, osim s Mirom", objasnio je Galović.

1972. godine život je sebi oduzela i Slobodanova majka Stanislava. S brojem samoubistava u porodici Milošević/Koljenšić napredovaće, sve vrtoglavijim tempom, i politička karijera Slobodana Miloševića, navodi Hudelist.

U sećanje njegove profesorke Smilje Avramov, kako je ispričala Hudelistu još pre jedne decenije, snažno se urezao trenutak ulaska u ćeliju Haškog tribunala, u kojoj je sedeo njen nekadašnji omiljeni student Slobodan Milošević.

"Ulazim u haški zatvor, vrata ćelije otvara oficir NATO, i ja se pojavljujem na vratima... A Milošević je stajao iza pisaćeg stola, okamenjen, kako kakav spomenik, a oči su mu bile staklaste... I to je trajalo nekoliko sekundi ili minutu, jedna totalna blokada. On mene vidi, i ja prekidam to i kažem: "Predsedniče, donosim vam tople pozdrave iz Beograda!" A on pojuri meni u zagrljaj, on me je tako čvrsto zagrlio da je to trajalo... Ja sam tog trenutka osetila da sam ja njegova majka! On je mene doživveo kao svoju majku, tog trenutka... Bio je vezan za svoju majku, kad ju je imao. A onda se osetio usamljen, potpuno usamljen, i razočaran time što mu ni deca nisu došla, naročito ćerka koja je mogla doći... I kad sam se ja pojavila, imajući u vidu naše ranije kontakte, ja pretpostavljam, ne pretpostavljam nego sam duboko ubeđena, da je on mene doživeo kao svoju majku. Da mu je bila potrebna ta veza ta toplina..."

(Espreso.co.rs / Nedeljnik)