JASNO JE DA NEĆU PREŽIVETI, RADIJE SAM MRTVA NEGO U VAŠIM RUKAMA: Pismo Srpkinje upućeno lekarima ZABOLEĆE SVE! (FOTO)

Kada smo pred šalterom ambulante, u bolnici, operacionoj sali, svi smo isti - bespomoćni i svi se uzdamo u čoveka sa belim mantilom, u čijim je rukama naš život. Iako pacijent i lekar treba da imaju isti cilj - što brže izlečenje, često nije tako.

Naime, mnogo je slučajeva kada smo suočeni sa neljubaznošću lekara i potpunom nezainteresovanošću za lečenje pacijenta. Često je ispijanje kafe sa kolegama ili otkačinjanje bolesnog brže i lakše rešenje.

Male plate, neadekvatni uslovi za rad i druge stvari, uvek su argumenti zdravstvenih radnika na žalbe građana. Ali, to nije opravdanje. Posvetili ste život lečenju drugih, ponašajte se u skada su sa tim! A i zašto se polagali Hipokratovu zakletvu, ako ste je davno okačili na čiviluk?

Na Fejsbuku je masovno počela da se šeruje objava jedne žene koja je sebe u pismu upućenom lekarima nazvala "Logorašica 5.2". Naime, ona je u objavi koja je potresla mnoge, objansila na koji način su se lekari ophodili prema njoj i koliko ih u stvari nije bilo briga!

Na kraju je žena rešila da će radije biti mrtva, nego ponovo u "njihovim" rukama.

Pismo vam prenosimo u celosti:

LOGOR SRBIJA

Izveštava logorašica 5.2, Institut za kardiovaskularne bolesti 'Dedinje'

Šta ja radim ovde?, pitala sam J. kad su me iz sale, nakon koronarografije koja je pošla po zlu, vratili u sobu, krvavu od naočara do stopala.

Dobro si, dušo, sad je sve dobro, živa si... Kaži ako te nešto boli da zovemo lekare, tako su rekli.

A boli me sve.

Ova na silu ošišana kosa, jer od bolesti opada.

Ovi četiri puta operisani nokti, koje su mi u reanimaciji, ne vodeći računa, ponovo povredili.

Ova slika u ogledalu u kojoj se i ono stidi da mi kaže šta vidi.

Imaš leptira na licu, nisi više najlepša na svetu, ogledalo meni.

Ćuti, skote, i gledaj me, ti to moraš, ja ogledalu.

Doktore, molim Vas, boli me...

Mora da boli, trpite.

Doktore, krvari mi ruka ispod 'narukvice', molim Vas da pogledate... Dajte joj morfijum da spava. Čekajte, čekajte, svucite se goli (u sobi iz koje, posle dva dana, umesto tri žene useljavaju tri starija muškarca)!

Ali, doktore, zar moram ovde? Degradirate sve ljudsko što pokušavam da sačuvam da ne poludim, kao da se pred ocem svlačim gola, nemojte, molim Vas...

A šta ste vi, Stevanović, zaštitnica prava pacijenata?, mladi, lepi, nadrkani doktor ironično.

Naravno, kad Vi ne znate da radite svoj posao. Ipak, pre toga sam samo gladna i očajna pacijentkinja. Proteini 22, a vi mi dajete parče hleba s margarinom i pola šolje čaja? Ahahaha... A Vi, doktore, šta ste Vi? Nemate čak ni uniformu, ni pločicu, bilo kakav dokaz da ste lekar... Možda odbegli pacijent psihijatrije, neki novi Neron, Cezar, Veliki Bog Univerzuma? Ne ponašajte se kao da sam mentalno nedovoljno razvijena osoba da biste prikrili neznanje i bezakonje koje činite.

Zašto niste uradili šta Vam je načelnica rekla, doneli toplomer, uradili dijagnostiku koja Vam je naložena, zašto ste pred njom kao pička čutali, pa se meni bolesnoj, u ovom dehumanizovanom logoru, narednih dana svetili kao najgorem neprijatelju?

Zašto ste ćutali kad sam Vas pitala jesam li ja 'jeftina ulaznica' kad me tako tretirate, i ne samo mene, nažalost, i ko je glavni za mito i korupciju, ako nadležnih za ljude nema?

Zašto ne znate šta mi je, a krijete to tako što me ubijate na rate i ne puštate da bar umrem dostojanstveno?

Zašto mi pominjete da čekate papire za Norvešku, da svoju decu lečite privatno, a mojoj indirektno šaljete signale da rezervišu grobno mesto? Zašto me posle anafilaktičkog šoka i vraćanja među ološ, čast izuzecima, s kojim radite, ubeđujete da ću do VMA doći brzo i lako, samo da skoknem 400 km do svog izabranog lekara i nazad?

Zašto je*eno lažete?

Lagali ste pretpostavljene, a ja vas plaćam. Lagali ste mene, jer ste u otpusnoj listi napisali neistinu. Znam i zašto, jbg, rekao mi Vaš kolega, ljudi su čudo.

Lagali ste kad ste se zaklinjali da ćete lečiti ljude, a ne stepen obrazovanja, platežnu moć, stranačku pripadnost, geografsko poreklo.

Lažete, doktore.

Nisam dobila uput, jer mi ga ne daju ovde gde sam. Kao i Vi, pominju protokole i 'tako je to...' sistem.

Zato Vam se javno i obraćam.

Pišem oporuku svojoj deci.

Knjige o moralu pokloniću Vama i kolegama kad krenete put belog sveta. S jednim parčetom margarina i hleba, oštećenom savešću i jebenom besmislenom diplomom doktora.

Hvala na svemu.

Radije ponovo mrtva, nego u Vašim rukama.

Jasno Vam je da neću preživeti čekajući da nabavite 'loop recorder' i izmerite mi i zvanično temperaturu?

S prezirom,

Logorašica 5.2

(Espreso.co.rs)