SPOMENIKOM HEROJIMA S KOŠARA PONOVO UBIJATE NAŠU DECU! Porodice junaka BESNE!

Idejno rešenje za spomenik posvećen izginulim junacima sa Košara naišlo je na otpor porodica nekih od junaka.

Obeležje koje je predloženo čini lopta - zemaljska kugla, na kojoj su trojica ratnika i svaki od njih bi nosio pravi karakter sprskog vojnika.

Šta su na to imali da kažu roditelji i rođaci izginulih junaka, pročitajte u nastavku:

Lozanka Radoičić, majka Vladimira (19), mrtvog heroja sa karaule Košare, rekla je:

- U vezi spomenika posvećenog herojima Košara mislim da ste promašili ideju. Ne znam sa kim ste i kako vodili razgovore oko spomenika ali trebalo je i nas roditelje tih poginulih boraca da neko konsultuje. Spomenik koji ste dali kao rešenje, najblaže rečeno, liči na spomenik onima koji su ubijali naše sinove.

Vojnici na vrhu planete nemaju veze sa granicom, a ni sa prkosom jedne male zemlje protiv najjačeg vojnog saveza, kaže ona.

Imena poginulih vojnika treba da budu postavljena na vidnom mestu gde će svako moći da ih pročita, a ne samo deca koja se uvuku unutra.

Ako se spominje broj od 108 (110) to su vojnici sa svih karaula a ne samo sa Košara, a to je još jedan dokaz da taj spomenik ne treba tako da izglada. Da li zbog toga želite da ih sakrijete? Da se ne vidi koliko je malo gubitaka imala VJ protiv tako nadmoćnim neprijateljem među kojima je bilo, pored UČK i svih iz NATO-a kao drugih plaćenika, mudžahedina i dr.

Oni su mrtvi pa samim tim nema veze gde se imena nalaze. Oni su u zemlji pa što ne i njihova imena... Koga još zanima ko su? A deca koja to budu pročitala ionako ne znaju mnogo o njima. Izjasnite se prvo da li spomenik podižete našim sinovima ili onima koji su ih ubijali. Kako sada izgleda spomenik se podiže upravo njihovim ubicama koji treba da oslobode i celu planetu. Od nas Srba.

Postoji ta „umetnička sloboda” vajara, ali ona treba da ide u pravom smeru a ne tamo gde niko ne može da prihvati osim par boraca koji su dali sebi za pravo da neke pojmove zamene i pregovaraju u ime, pre svega, onih poginulih.

Biljana Vasojević, sestra Ivana Vasojevića, poginulog heroja:

- Moje Pleme snom mrtvijem spava - odzvanja mi u glavi dok čitam o Spomeniku heroja Košara, i osećam se kao "jedna slamka među vihorove, sirak tužni bez nigdje nikoga". Sve čitam, i ne mogu da verujem.

Ne mogu da verujem da je Srbija dozvolila da se skupljaju pare za spomenik njenoj deci koja ne dozvoliše da noga neprijatelja zgazi svetinju!

Ne mogu da verujem da je SRBIJA dozvolila da se ovo nazove spomenikom. Kako spomenici izgledaju svima nam je poznato!

Gledam sliku, čitam kako će imena poginulih biti ispisana unutar zemljine kugle i razmišljam o tome kako neko želi da ponovo sahrani našu braću i sinove! Ne da večno žive, nego da ih sakrije, da ih zemlja ponovo proguta!

Majko Srbijo, da li se ti to pretvaraš u Medeju pa iznova ubijaš svoju decu!?

Ne razmišlja niko o porodicama poginulih kako se oni osećaju. Ne razmišlja kao što nisu ni do sada! Ne razumem... Da li ja to ponovo sahranjujem moga brata? Ko ne želi da se vidi njegovo ime!? Ko ne želi da se njegovo delo pominje?!

Vostani Serbie, davno si zaspala! Vostani Serbie ne odriči se svoje dece! Vostani Serbie, ne gazi svoje heroje! Vostani Serbie, pogledaj!

Moli te ova prkosna sestra što se usudila da napiše šta misli i koja je svoje oči izgubila na Košarama! Srbijo, još nije kasno, ne prodaj svoje junake!

Tomislav Račić, čovek koji je bio na prvoj liniji odbrane Košara:

- Pre svega, to nije spomenik, nego skulpturica visoka jedva 4 metara.

U razgovoru sa Miodragom Roganom, idejnim tvorcem „spomenika” i vajarom istog, došao sam do zaključka da on zapravo i ne zna šta pravi.

Pitanje koje sam postavio Roganu je, da li smo mi ratovali na Kosmetu sa munjama ili ličnim naoružanjem, kakve veze imaju munje sa ratnicima Kosmeta!? Odgovor je bio, da to nije planeta, nego Sunce, koje predstavlja život, da je to Tesla zaslužan za te munje i gromove. Pa je l' dižemo spomenik Tesli ili herojima Kosmeta!?

Opšta sramota je da narod skuplja novac za heroje koji su branili Državu Srbiju, a da ista lično o svom trošku ne podigne spomenik svojim braniocima.

Ko je pitao te iste branioce Otadžbine i njihove roditelje, da li je to ruglo od „spomenika” uopšte prigodno njihovoj žrtvi?

Bitno je izgleda mišljenje samog vajara Rogana, da to „mora” da bude tako kako je zamišljeno, i nikako drugačije!? Pa gospodine Rogane, ko Vas je ovlastio da to tako mora da bude? Ko Vam je odobrio idejno rešenje ? Kako se došlo do tog idejnog rešenja ?

Takođe, što se tiče zvanja umetnika Rogana, ko se razume u udruženja, takođe zna da skoro svako može da registruje udruženje i pitanje je ko je sve član istog, a mogu biti npr. i „naivci” može biti ko god hoće, bukvalno..

Roganovo zvanje „predsednika udruženja likovnih umetnika” ne znači da je on vrhunski vajar, umetnik, slikar... Ono što je takođe važno je izgleda tog nazovi „spomenika”?!

To uopšte nije spomenik, ili bar ne monumentalni spomenik kakav zaslužuju ti momci koji su položili svoje mlade živote braneći Otadžbinu 1999. godine protiv najjače svetske sile, već je to jedna apstraktna skulptura, koja sa Herojima Košara apsolutno nema nikakve veze! Znači niti ima veze sa Herojima, niti ima veze sa spomenikom, i sada mi recite: ko je taj koji pored roditelja poginulih boraca, preživelih boraca, pored same države Srbije, ima pravo da donosi samostalne odluke o ovako bitnim stvarima?!

Protiv sam varijante da narod putem donacija skuplja pare za spomenik, to je isključivo zadatak države. Ti momci, Heroji, ne zaslužuju nikakvu „pomoć, donacije” - oni zaslužuju monumentalni spomenik od države Srbije!

Ivan Dražić, srpski ratni veteran sa Košara:

Braćo i sestre, poštovani borci...

Kako je jedan od boraca rekao:

Spomenik palim borcima (bilo koje zemlje) treba imati: 1. Istorijske elemente 2. Vremenske 3. Geografske 4. Etničke

Kako ta četiri elementa tako i simbol države ili vojske, od tih elemenata ovaj spomenik nema ništa, pogledajte kakav je spomenik bio junacima Kumanovske bitke, o drugima i da ne pričam, ako ona neozbiljna skulptura postane spomenik, samo će se pokazati propadanje srpske ili narodne svesti od npr. Spomenika koji su podignuti u ranijem vremenskom periodu.

Veličina rata 1999. je u tome što je načinjen svetski presedan, da se jedna država bombarduje samoinicijativno, bez ikakave odluke Ujedinjenih Nacija i Saveta Bezbednosti, od strane NATO vojne alijanse i njihove kompletne podrške terorističko-plaćeničkim snagama UČK.

Napominjem ovo, jer žrtva koja je data i same godine herojske braće koja su pala za slobodu, istinu i čast Otadžbine čini mladost jedne države, neiskvarene, neokaljane - nevinost jedne Otadžbine!

U tom duhu ne slažem se sa brzopletim i jednostranim podizanjem spomenika koji nema tu veličinu i koji izlgedom i idejom ne predstavlja ono što bi trebalo da predstavlja! A to je herojska borba jedne male države u odbrani svoje teritorije, u odbrani časti i dostojanstva!

Obaveza i čast nam ne dozvoljavaju da zarad nečijih ciljeva zadovoljavamo ishitrenim rešenjima spomenika, već da bez rasističkog, partijskog ili bilo kog drugog deljenja treba napraviti monumentalno obeležje (Mauzolej, spomen - park) Braniocima Otadžbine za sve one koji su dali živote za Majku Srbiju!

(Espreso.co.rs / Čojstvo.rs)