UĐEM U UČIONICU, ONI DELE ULOGE - KRISTIJAN, STANIJA, BOJANIĆ! Ova ispovest sprske profesorke je GORKA I REALNA!

Često možemo čuti kako je prosvetarima lako - "oni imaju raspust, uživaju dva meseca", "nista ne uče decu, samo znaju da štrajkuju" i slicne izjave ljudi sa isto tako prosečnim platama, ali poslom u drugoj struci koja nikakvih dodirnih tačaka nema sa prosvetom.

Obično se takvi nisu dublje bavili ovom temom, niti ih preterano zanima, što nas opet navodi da mi sami promislimo malo dublje, te, po ko zna koji put, dolazimo do zaključka da je površnost definitivno bolest našeg društva!

Uhvati nas neka tuga, neka teskoba se oseti u grudima kada pomislimo kako se, i više nego očigledno, sistematski srozava kultura, obrazovanje, porodica... koja je je negde pri dnu na lestvici bitnosti. Podmeću nam se moralne nakaze, najgori šljam koji je iznedrilo ovo sve bolesnije društvo...

Naš napaćen narod se poistivećuje sa ljudima koji su sa margine društva, i to ne samo zato što vole goltinju, da voajerišu, ili su u pitanju neki drugi perverzniji porivi, već neka vrsta zadovoljstva kada vidiš da je nekom drugom gore nego tebi, da je i on manje uspešan, u nesrećnom braku, bez para i posla, pa valjda osetiš neku vrstu olakšanja! (Iako vam mnogi to neće priznati.)

Živimo u svetu koji sve više podseća na rijaliti program, ali ovom se kraj ne nazire!

Od jedne svakodnevnice, koja bi trebalo da nam donese neki mir, radosne trenutke, osmeh na licu, uvučeni smo, i to ne svojom voljom, već potpuno nesvesno, u jedan orvelovski svet.

Onda uđete u neku osnovnu školu i realnost vas udari posred čela!

Šta rade naša deca, naši đaci? Igraju neku igru, ali to nisu školice, ne, to je nova igra - Farma!

Tako je jednog dana, u našoj lepoj Srbiji, učiteljica zatekla svoje đake gde sede jedni preko puta drugih za improvizovanim stolom, i gde je najveća frka nastala oko podele uloga u igri: "Ja sam Kristijan!", "ne, ja sam!", "ko će da bude Stanija? ", "pa zna se ko je ku*va u školi!", "stoko!", "ti si seljačina, bićeš Miloš Bojanić!"

Zatim sledi jos niz psovki, uvreda, najgorih prostakluka koje su ti mali mozgovi upili, i to ne svojom krivicom, već roditelja, koji su svoju decu izložili tom smeću od programa.

Onda kreće veoma agresivno ponašanje, udaranje, gađanje, polivanje vodom... Poznato?

Hajde sada da se svi zapitamo ko to od naše dece stvara buduće nasilnike, kriminalce, psihopate? Ko promoviše taj model ponašanja?

Roditelji, dobro se zapitajte, jer se buduće generacije ove naše male države oblikuju vašim rukama, a odgovornost je na svima!

Krenimo sada malo do srednje škole. Šta tu zatičemo?

Razrednog koji kaže da mu je jako teško da radi na način koji je nametnut u poslednjih nekoliko godina, gde je bitnije pravilno popuniti svaku rubriku u dnevniku od kvalitetno održanog časa! Pa gde je tu logika?

Inače, imaće problem sa prosvetnom inspekcijom, kojom ga stalo zastrašuju.

Sve je više zatrpan gomilom papira, pedagoškim sveskama, raznim evidencijama koje mora da vodi, tako da nema dovoljno vremena da se bavi učenicima. A ko još danas proverava da li je dobar predavač, kakav je čas održao, ili šta su deca naučila!

Bitno je samo da su sve "ovce" na broju!

Govore mu: "Samo ih drži mirne koliko možeš, da ne prave haos u školi, da ne beže sa časova i prave neke gluposti napolju. Još će škola biti kriva! Ne moraš da im predaješ ako ne žele da slušaju ili ako budu bezobrazni!"

Eto dokle je dovelo nekažnjavanje problematičnih učenika - škola i profesori u strahu, država ćuti!

Čas je nemoguće održati i onima koji žele da uče, jer pored sebe u klupi imaju malog delikventa kome niko ništa ne može!

On maltretira povučeniju decu, gađa profesora papirićima, izgovara najgore psovke kada dobije jedinicu, i naravno, preti svojim opasnim tatom na visokoj poziciji!

Profesor ćuti. Trpi.

Dokle tako? Kaže, u poslednjih pet godina došlo je do srozavanja svih kriterijuma u školstvu. Neko je oduzeo skoro sva prava profesoru, rušeći mu autoritet, pre svega.

Ko zaglupljuje našu decu i oduzima im pravo na znanje? Kome su takvi potrebni?

(Espreso.co.rs)