"DA GA NIJE SPREČAVALA DA VIĐA DETE, MOŽDA BI BILI ŽIVI": Zoran Milivojević optužio žrtvu monstruma iz Rakovice!!!

Tragedija ispred centra za socijalni rad u Rakovici, kada je Marko Nikolić zverski ubio sina Mihajla (4) i nevenčanu suprugu Maju Đorđević, potresla je celu Srbiju.

Građani su odmah pozvali na odgovornost državne organe, koji nisu učinili sve što je trebale da zaštite ženu i dete, a na svetlost je isplivao i niz loših odluka državnih institucija koje su dovele do tragedije.

Pa ipak, niko, ali baš niko nije okrivio žrtvu za ovaj pokolj.

Sve do teksta psihoterapeuta Zorana Milivojevića, objavljenog u Politici.

On se ovde, naime, bavi analizom zločina, i motivacijom ubice.

Ipak, u jednoj rečenici, Zoran jasno stavlja do znanja da krivi i žrtvu zločina, Maju, za sve što se desilo.

Evo te rečenice:

"Da majka nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete, možda se ova tragedija ne bi desila."

Dakle, deo krivice, jasno je odavde, Zoran nalazi i u odluci majke da, i pored svih jasnih pretnji koje joj je ubica upućivao, kako njoj tako i njenom detetu, "ne poštuje odluke suda".

Evo i celog teksta, kako biste se uverili da ništa nije izvučeno iz konteksta:

"Jedna od najstrašnijih stvari jeste ubistvo malog deteta. Kada to čini njegov roditelj koji bi po prirodi stvari trebalo da ga voli, neguje, čuva i štiti, to je toliko užasan postupak da je mnogima nepojmljiv.

Svako ljudsko ponašanje, pa i ona najužasnija, izvire iz neke iskrivljene logike onih koji se tako ponašaju. Za slučajeve čedomorstva je tipično da majka ubija dete zato što veruje da će joj rađanje deteta „upropastiti” život. Ona je u nekoj vrsti dileme „ili ili”, u kojoj treba da odluči čiji život će uništiti – svoj ili detetov.

Postoji još jedan motiv iz kojeg se roditelj odlučuje da ubije dete: da se osveti drugom roditelju jer zna da će mu tako naneti najveću moguću patnju. Takav motiv je opisan još u antici. U Euripidovoj „Medeji”, nakon što je Medeju i zajedničku decu zbog druge žene napustio Jason, ona mu se sveti ubistvom zajedničke dece. Na osnovu te priče je situacija kada jedan roditelj ima ubilačke porive prema vlastitoj deci, motivisane osvetom prema drugom roditelju, opisano kao Medejin kompleks.

Svaka osveta proističe iz mržnje, a upravo je međusobna mržnja ono što obeležava značajan broj savremenih razvoda. Za supružnika koji mrzi, bivši supružnik je zlo biće, koje upravo zato što je zlo – što mu je „uništilo život” – zaslužuje najgore: da pati i da umre. Zato onaj koji mrzi čini zle postupke, koji su njemu potpuno opravdani, a kako bi drugog povredio i tako kaznio. Kako mržnja jedne strane po pravilu rađa mržnju druge, ubrzo se bivši supružnici nađu u igri moći i inata u kojoj u slepoj mržnji pokušavaju jedan drugog da što više povrede, ne obazirući se na decu ili ih, štaviše, zloupotrebljavaju okrećući ih protiv omrznute strane.

Svaka savremena tragična priča, uključujući onu u kojoj je otac bacio pred majku zadavljeno dete, nakon čega ju je usmrtio nožem, ima svoju istoriju i svoj kontekst. Da majka nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete, možda se ova tragedija ne bi desila.

Pored ovakvih krvavih tragedija nakon razvoda, koje privlače pažnju javnosti, postoje stotine i stotine drugih u kojima nema mrtvih, ali u kojima svi trpe, a najviše deca. To su drame porodičnih raspada u kojima jedan roditelj „trujući odnos” emotivno otuđuje dete od drugog, u kojima se pored pravnih vode pravi psihološki ratovi i u kojima se obe strane trude da izmanipulišu sistem.

Da bi sistem sprečio ovakve tragedije, mora da ima integritet, objektivan i pravedan pristup koji uvažava prava svih uključenih, majke i oca, a pogotovo dece. Mora da ima delotvorne načine da svoje odluke i presude sprovede u delo. U protivnom, kako nepravda rađa nepravdu, a kako doživljena nepravda postaje opsesija i strast, postoji bojazan da ćemo imati još tragičnih slučajeva."

Naravno, i čitaoci Politike su odmah reagovali na ovaj problematičan stav Milivojevića. Prenosimo neke od komentara, onako kako su napisani.

""Da majka nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete, možda se ova tragedija ne bi desila." Mnogo sam Vas postovala i pratila Vas rad doktore Milivojevicu, ali posle ove recenice sam blago receno razocarana."

"strasno, da majka nije pokusavala zastititi dete od pretnji , koje su ocigledno bile realne, dete bi najverovatnije ranije skoncalo. strasno kako ljudi okrecu teze i kako uvek zrtva mora biti kriva!!!"

"Da li je realno da vi smatrate da bi se tragedija izbegla tako što bi se dete u startu dalo psihopati? Da li je realno da vi mislite da je psihopatija izlečiva ili još gore da je moguće postati psihopata usled tuđih postupaka (u ovom slučaju nedozvoljavanjem viđanja deteta od strane jednog roditelja), pa ga je taj drugi eto zato ubio, ali inače ne bi...!...cvrc! Da mogu hiljadu minusa bih na ovo dala i pali ste u mojim očima kao psiholog a još više kao čovek! Sramota!"

"Možda majka nije dala ocu da viđa dete zato što je naslutila sta je u stanju da uradi"

"Problematicna mi je recenica "da majka nije sprecavala oca da vidi dete...ovo se mozda be bi desilo..." ili tako nekako...Da li je to u krajnjoj liniji opravdavanje oca zlocinca? Nije on jadan kriv nego ga je "ta uzasna zena", samim tim sto je zena (o, divne li analogije?!) naterala na zlo?! Razumem nameru autora da naglasi ulogu spirale zla i do cega ona dovodi (setimo se filma Rat Rouzovih sa Majklom Daglasom i Ketlin Tarner), ali meni s cini da u poslednja dva slucaja ta tvrdnja ne pije vodu. Mislim da su gospoda psiholozi i socijalni radnici debelo zakazali, a mislim da je na delu i tipicno balkanski sentiment po kome se muskarac, sin i, jel', glava porodice, abolira od svake odgovornosti, pa i toga da ispuni svoju funkciju, u ovom slucaju brige o detetu. Zbog cega je u ova dva slucaja ocevima dozvoljeno da vidjaju decu ako je vec utvrdjeno da su neuravnotezene nasilne licnosti? Najlakse je proganjati zrtve, pogotovo kada je za njih vec kasno..."

(Espreso.co.rs/Politika)