Objavila sam na Fejsbuku da imam sidu! Zašto bi iko normalan to radio? Evo zašto

Šta onda? Rešila sam da napravim eksperiment i da na Fejsbuk profil postavim sledeći status: Ispovest Beograđanina koji je HIV pozitivan: Ne smem da kažem porodici da sam inficiran! - Juče sam saznala sam da sam HIV pozitivna... Ne želim da se krijem, pa sam sakupila dovoljno hrabrosti da napišem ovaj status. Ovo je teška bolest i borba tek predstoji. Razumeću sve koji će me obrisati sa lste prijatelja i iz života... Sad se verovatno pitate zašto bi bilo ko normalan tako nešto radio? Zašto bi plašio i šokirao ljude koje poznaje i voli, nečim tako neumesnim?

Objasniću vam. Svi su svesni da neko boluje od side, ali pošto nije česta i pošto nema šanse da se "baš to meni (vama) desi", onda nema veze. A i ko još poznaje nekoga ko je HIV pozitivan? O tome slušamo u raznim emisijama ili čitamo tuđe ispovesti. Rekao sam zubaru da imam HIV, a on meni: Marš, stoko sidaška! (FOTO) Međutim, kad ste se zapitali kako je ljudima koji boluju od ove smrtonosne bolesti? Kada ste poslednji put stupili u seksualni odnos s nekim, razmišljajući o zaštiti?

Da li uopšte znate da u Srbiji s HIV infekcijom živi oko 2.000 ljudi? Minimum. I kad ste poslednji put seli da razmišljate o tome? Verovatno ne skoro, pošto je lakše izbegavati razmišljanje o teškim temama. Poenta objave mog statusa na društvene mreže je bila baš u tome - da vas nateram da razmislite i shvatite da je ova bolest stvarna. Da pokušam da vam podignem svest o njenom postojanju.

Neki su shvatili o čemu se radi. Drugi su bili tu da mi pruže podršku. Treći su se prepali i zvali me da vide šta se dešava. Bilo je i onih koji su bili trulo duhoviti, ali ok, tako vam je to s ljudima. U svakoj korpi ima trulih jabuka. Gomila poruka, poziva, pitanja. Poentu sam postigla - na trenutak sam uspela da skrenem pažnju svih mojih prijatelja na ozbiljan problem, koji POSTOJI i koji je tu oko nas.

Izvinjavam se onima koje sam prestravila. Ovim tekstom moći će da vide na šta sam želela da im ukažem. Komentari su bili razni - ali omiljeni su mi bili oni pravi, prijateljski, puni podrške i ljubavi, od ljudi koji me ne bi odbacili da boljem od ove bolesti.

Čuvajte svoje zdravlje, ono je na prvom mestu. Mislite o njemu. Uvek i svuda. Jer, na žalost, svakom može da se desi najgore. (Dunja Čavić)