JA NIKAD NE KUPUJEM U PEKARI, RADILA SAM U NJOJ: Bivša radnica otkriva istinu o onome što se zaista tamo dešava

Nije tajna da je rad u pekarama veoma težak, i uglavnom malo plaćen posao. Mnogi radnici su veoma ogorčeni zbog uslova u kojima rade, ali tu uglavnom ispaštaju mušterije.

- Da znate šta se sve radi iza zatvorenih vrata, nikada više ne biste svratili u pekaru - počinje svoju priču jedna od radnica jedne beogradske pekare.

J. M, zaposlena u jednoj pekari u Beogradu kaže da je najžustriji seks imala upravo tamo.

- U prostorijama gde se mesi hleb i prave peciva vrlo je toplo, i svi se mnogo znoje pogotovo leti. Tamo često, pogotovo leti, sve pršti od strasti. Ja sam "poklekla" već posle nekoliko dana. Mladić, prezgodan, sa jakim rukama, nešto mlađi od mene pozvao me u skladište brašna da napavimo pauzu. Za dva minuta smo završili valjajući se na džakovima. Na vašu žalost vam moram reći da se iz pekare ništa ne baca - objašnjava J. M, koja sa razlogom želi da bude anonimna.

ON JE DRŽAVNI PRVAK IZ PANČEVA ČIJA JE PRIČA UZDRMALA SRBIJU: Povredilo me što profesori šire laži o meni! (FOTO)

Da higijena u pekarama nije na zavidnom nivou, svi znamo, ali neke činjenice nas zaista teraju na odluku da više nikada tamo ne kročimo.

J. Z, mladić iz Beograda i radnik u pekari objašnjava da cena ne garantuje sigurnost.

- Bureci od 100 dinara i pice od 120 dinara koje kupujete u pekari uglavnom se proizvode u prostorijama po kojima bubašvabe gmižu doslovno u rojevima, a protrči tu i tamo neki miš pa i pacov. Radio sam u pekari u kojoj počneš da praviš sendviče (oni fini "posni" i slični sendviči u celofanu koji koštaju preko 100 dinara) i ako ti uđe mušterija ti moraš te napola spremljene sendviče da ostaviš na 5 minuta, a kada se vratiš, po njima gmiže 10-ak bubašvaba - priča sa gađenjem J. Z..

Pored toga, radici u pekarama nekada namerno ne vode računa o higijeni.

- Dešavalo mi se vidše puta da dođem pripit na posao i često nesvesno pipam nos ili se češem za genitalije. Znate kolege bukvalno stavljaju ruke u gaće i posle mese testo, retko ko tu pere ruke. Takođe, mnogi radnici imaju gljivice na rukama koje dobiju od testa, i ne nose rukavice već sa takvim prstima nastavljaju sa radom. To je zaista užasno, ali nažalost veoma istinito - priča J. Z.

Još jedna radnica pekare u Beogradu kaže kako je bila zgrožena ponašanjem svojih kolega na poslu, nakon čega je i ubrzo dala otkaz.

- Nismo se poklopili, nisam mogla da radim sa takvim ljudima. Svako pecivo koje padne na pod uredno se vraća na policu. One pečurke na pici se nikada ne peru pre upotrebe (a ja se pitala zašto sve devojke koje rade u pekari imaju crne nokte – ne, ta prljavština ne može da se spere), verujte mi na reč. Ja sam se trudila da maksimalno vodim računa i da ubedim i druge radnike, ali sam naišla na zid. Njih jednostavno nije briga - objašnjava J.M.

Pored pekara, najveću opasnost predstavljaju restorani, kao i lokali koji spremaju "fast food" hranu.

- Moj dečko je radio u jednom fensi restoranu i sećam se da mi je rekao da je ispred njega protrčalo par pacova. Pored toga, namirnice u restoranima se čuvaju na neadekvatan način (stoji oljušten krompir u vodi u frižideru po 2 dana, koriste se suhomesnati proizvodi kojima je istekao rok, itd.) Od tada izbegavam restorane svake vrste - priča M. N.

Kada sledeći put ogladnite ili vas zaboli glava, razmislite o varijanti da sami sebi spremite hranu!

(Espreso.co.rs)