LJUDI, NEMOJTE DA SE ZAFRKAVAMO, SVI GOVORIMO ISTIM JEZIKOM: Pančić o Deklaraciji o zajedničkom jeziku

Snježana Kordić je lepo napisala u svojoj knjizi "Jezik i nacionalizam" da mi zapravo govorimo istim jezikom, kazao je publicista i novinar Teofil Pančić u debati "O Deklaraciji o zajedničkom jeziku i drugim demonima" koja je u završnici književnog festivala Krokodil održana u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Osim Pančića u debati su sinoć učestvovali Snježana Kordić, Dragan Markovina i Igor Štiks.

Kralj Aleksandar je govorio CRNOGORSKIM akcentom! Ovaj jedinstveni snimak to DOKAZUJE (VIDEO)

Pančić je napomenuo da neko može da kaže da Snježana u svojoj knjizi ništa novo nije rekla.

- U tome je baš stvar. Snježana nam je kazala nešto staro: "Ljudi nemojte da se zafrkavamo jer mi govorimo istim jezikom". Zdrav razum nas odvraća od ignorisanja te temeljne činjenice - kazao je Pančić.

Cenjeni kolumnista je napomenuo da živimo u ludilu u kojem participiraju naše političke, akademske i naučne elite.

- U tim okolnostima reći da govorimno istim jezikom predstavlja radikalan čin. Ne bi trebalo da bude ali jeste radikalan čin u kontekstu sistema u školstvu i sudstvu i svuda gde je potreban recimo tumač za hrvatski jezik.

U našem društvu je multikulturalizam obrnuo stvari pa sada svaka grupa ljudi koja sebe proglasi za etnos, naciju ili nešto ima pravo da ima i zaseban jezik, ma koliko to bilo neverovatno.

Naše nacionalističke politike, a bogami i ove demokratske, pristaju na tu vrstu ucene. Svako ko tvrdi da ima zaseban jezik, dobije zasebno školstvo... Ljudi, to je legitimisanje najgoreg u tim nacionalističkim politikama - kazao je Pančić.

Deklaracija o zajedničkom jeziku nastoji na jedan pristojan način da pozove ljude na dogovor oko elementarnih činjenica.

- Tamo gde se može komunicirati bez prevodioca, bilo u svakodnevnom životu, bilo čitanjem medija, književnosti... tamo ne može biti govora o više jezika, bez obzira na države i nacije - rekao je Pančić.

Snježana Kordić, autorka knjige "Jezik i nacionalizam", kazala je da je Deklaracijom o jeziku razbijen monopol na dominatni narativ u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

- Prvi put nakon 25 godina intelektualci iz četiri pomenute države potpisuju Deklaraciju o zajedničkom jeziku. Za Srbiju je ova deklaracija vrlo značajna ne samo zato što sada o njoj razgovaramo u Beogradu, već zbog sprovođenja sudske, obrazovne i političke prakse kao da je reč o četiri različita jezika. Razdvajaju se deca u školama u ime ideje o četiri različita jezika baš kao i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, ili Hrvatskoj - kazala je Kordić.

Pisac Igor Štiks je istakao da neko ko je pročitao Deklaraciju o jeziku stekao bi utisak da je ona napisana za jedno popodne.

- Nije tako. Među ljudima koji imaju temeljne slične stavove o ovoj temi nije bilo jednostavno da sroče formulaciju koju bi svi potpisali. Prošli smo konsultacije sa brojnim jezičkim ekspertima i umnim ljudima. Neke reakcije su nadmašile sva očekivanja jer je bilo jasno da se radi o nečemu što je ključno mesto naših 200 godina zajedniccke istorije. Naš tekst je slobodarski, a neprijatelji su nas histerično vređali jer smo im dirnuli u jezik koji je često korišćen kao sredstvo razdvajanja, a ne spajanja. Maske su pale. Ili će neko podržati deklaraciju ili će teško braniti poziciju razdvojenih jezika - rekao je Stiks.

Istoričar Dragan Markovina je kazao da ne prođe dan da mu neko u Splitu ne kaže da je četnik ili Jugosloven, jer je dežurni neprijatelj.

- U Hrvatskoj je Deklaracija dočekana na nož jer je čitav smisao hrvstkog nezavisnog projekta antijugoslovenski. To je ona Tuđmanova mantra o Evropskoj zemlji nikako balkanskoj. Recezenti su moje radove na fakultetu gde radim vraćali zbog jezičkih nepravilnosti, iako sam u tom trenutku već bio doktor nauka. Tokom nisam želeo da pretvaram u Tijekom, ali izdavači su učinili to umesto mene - kazao je Markovina.

(Espreso.co.rs / Agencije)