ESPRESO U SARAJEVU: Posetili smo medresu - muzej, biblioteku i džamiju iz 16. veka! (VIDEO)

Espreso je posetio u Sarajevu najstariju medresu u Bosni iz 16 veka, koja je danas muzej, islamsku biblioteku, jednu od najznačajnijih u Evropi, takođe iz 16. veka, ali i Begovu džamiju, u koju je bivši muftija Muamer Zukorlić, tokom svog četvorogodišnjeg školovanja išao pet puta dnevno.

Narodni poslanik Muamer Zukorlić pokazao nam je ove veoma značajne istorijske objekte u Sarajevu, i objasnio nam njihov značaj.

- Ova medresa je najznačajnija na Balkanu. Poznata je pod imenom Kuršumlija, formirana u 16. veku. Njen osnivač je Gazi Husrev beg, i zapravo njenim nastankom možemo kazati da je utemeljeno obrazovanje u Bosni, na kome je kasnije nastalo sve to što se tiče obrazovanja. Na svim nivoima, od nižeg do višeg univerzitetskog. Dakle ono što je Bolonja odnosno Bolonjski Univerzitet za Evropsko obrazovanje, Medresa je za obrazovanje na Balkanu - rekao je Zukorlić.

Inače, ova medresa danas je muzej.

- Nedaleko od ovog objekta je izgrađena nova medresa, ali definitivno ovde su uspostavljeni temelji obrazovanja. u Zadužbinskoj povelji ili Vakufnami ove Medrese stoji rukom osnivača Gazi Husrev Bega pisana poruka kako će se održavati i razvijati ova škola, i šta će se u njoj učiti. Doslovce, pre 500 godina se nabrajaju oblasti. Veoma interesantno, veoma bogato od društvenih, do prirodnih, matematičkih... Dakle, maltene Univerzitetsko obrazovanje za to doba. Prosto nepojmljivo za Evropu, a pogotovo za ove prostore, tako da je ovo jedan od najznačajnijih objekata za obrazovanje na prostoru Balkana - rekao je Zukorlić.

Posetili smo i najznačajniju islamsku biblioteku u Evropi, ako se izuzmu one u Istanbulu. Ona je takođe osnovana u 16. veku.

- Osnivač je isti kao i medrese, Gazi Husrev Beg. Zapravo je to bila biblioteka koja je formirana da služi medresi kao prvoj obrazovnoj ustanovi. Ona se kasnije razvijala. Dakle tu su najvredniji rukopisi na osmanskom, arapskom, persijskom, i ona je konačno, pre nekoliko godina dobila i ovo novo zdanje, po najvišim standardima, i u pogledu prostora i u pogledu zaštite rukopisa, sa celokupnom tehnologijom očuvanja tih starih rukopisa i materijala sa kojim se raspolaže. Ona je otvorena za sve istraživače, bez ikakvih posebnih uslova, i predstavlja neizmerno bogatstvo - rekao je Zukorlić.

U poznatoj Begovoj džamiji, bivši muftija Zukorlić tokom svog četvorogodišnjeg školovanja u medresi u Sarajevu, bio je pet puta dnevno.

- Mi, učenici medrese, morali smo pet puta dnevno da budemo u medresi. Dakle, prvi put pre izlaska sunca, drugi put tačno u podne, a treći put negde između podneva i zalaska sunca, četvrti put nakon zalaska sunca, i peti put nakon večeri, negde dva sata iza zalaska sunca. Svi ostali vernici mogli su da biraju u kojoj će džamiji obavljati molitvu, a mi nismo mogli, zato što je ovde postojala kontrola da li redovno dolazimo na molitvu. Nije nam teško padalo da idemo u džamiju jer smo vaspitani u duhu vere i molitve, ali nam je teško padalo što moramo uvek u istu džamiju - rekao je Zukorlić, i dodao da tek sada, nakon toliko godina oseća koliko je identifikovan sa ovom džamijom.

On kaže da tek sada shvata šta znači četiri godine, pet puta dnevno dolaziti u jedan prostor.

- Zapravo to jeste džamija koja je deo zadužbine Gazi Husrev - bega, dakle sve što smo obišli su zadužbine Gazi Husrev - bega i vidite kakva je moć dobrotvornog dela. Posle skoro pet stotina godina, nešto postoji, ali ne postoji samo u spomeničkom smislu već u potpunom produkcijskom smislu. Džamija kao duhovna ustanova, medresa, nova i stara, biblioteka... Dakle, naučno, istraživačko, muzejsko, obrazovno... Nešto što je i mene fasciniralo kada sam osnivao razne ustanove u Novom Pazaru i Sandžaku - rekao je Zukorli.

Celu reportažu iz Sarajeva pogledajte u videu:

(M.R.)