ONI SE BORE ZA PRAVA SEKS RADNICA U SRBIJI: Da li bi dobrovoljnu prostituciju trebalo KAŽNJAVATI? (VIDEO)

Predstavnica organizacije "Astra" koja se bavi pomaganjem žrtvama trgovine ljudima, ali i prava seksualnih radnica, Katarina Ivanović, bila je gost redakcije Espresa i odgovorila na tabue vezane za seks radnice u Srbiji.

Pogledajte intervju sa njom:

Čime se organizacija "Astra" tačno bavi?

- "Astra" je organizacija koja već sedamnaest godina pruža direktnu pomoć i podršku žrtvama trgovine ljudima. Svim osobama koje su preživele neki vid eksploatacije, bilo da su to žene, muškarci ili deca. Postoje različiti tipovi trgovine ljudima, ali najdominantniji oblik jeste seksualna ekspoloatacija i njoj su najčešće izložene žene i devojčice, međutim, u poslednjih nekoliko godina imamo i porast identifikovanih žrtava, trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije koja je karakteristična za mušku populaciju našeg društva. Ono što je takođe karakteristično i što moram da napomenem, u poslednjih deset godina je primećen trend interne eksploaticije, gde se trgovina ljudima odvija u našoj zemlji i da su njoj izložene naše državljanke i državljani. Postoji i dalje ta predrasuda da se trgovina ljudima dešava nekim tamo osobama, najčešće se to vezuje za Ukrajinu, Moldaviju i Rusiju i za devojke koje dolaze iz tih sredina. Međutim, mi možemo da kažemo da preko 90% identifikovanih žrtava trgovine ljudima jesu državljani i državljanke Republike Srbije.

Kada čujemo "seks trafiking" i "seks rad" svi mislimo da je to isto, a da li je? Šta je "seks trafiking", a šta "seks rad"?

- Ono što je osnovna razlika između trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije i dobrovoljnog seksualnog rada jeste upravo taj princip dobrovoljnosti. Uopšte, kod krivičnog dela, princip prisile, otmice, obmane i taj celokupni lanac trgovine ljudima je pod prinudom, što nije karakteristično i što mi smatramo kao krucijalnu razliku od dobrovoljnog seksualnog rada. Dobrovoljni seksualni rad jeste dobrobvoljni seks uz naplaćivanje usluga između dve punoletne osobe. Kada govorimo o trgovini ljudima u cilju seksualne eksploatacije, mislimo na najgrublje kršenje ljudskih prava.

Mislimo na držanje osoba u konstantnom strahu, prisili, da pružaju seksualne usluge bez mogućnosti da uopšte odlučuju o svom životu, o svom radu tokom celokupnog procesa eksploatacije, dok kod seksualnog rada nemate taj momenat. Seksualne radnice i radnici odlučuju kada će, koliko i za koliko novca raditi bez bilo kakve prinude ili prisile.

Neki legalizaciju prostitucije, seksualnog rada, kako ga vi nazivate, doživljavaju kao legalizaciju nasilja muškaraca nad ženama. Dakle, imate žene, koje su u našem društvu i širom sveta još uvek ljudska bića drugog reda i umesto da se borimo za njihovo pravo da budu jednake, mi se sada borimo da im damo pravo da ponižavanjem sebe zarađuju za život. Kako vi reagujete na ovakve teze?

- Takva teza je, pre svega, jedna globalna feministička perspektiva na pitanje seksualnog rada koja je zastupljena u različitim zemljama, kako u Evropi, tako i u velikom broju zemalja u svetu. Međutim, u Srbiji se seksualni rad sada prekršajno kažanjava. Kažnjavaju se i klijenti, ali i devojke i muškarci koji pružaju seksualne usluge. Tako da je Srbija negde uzela taj model da kažnjava i jedne i druge, za svaki slučaj, jer nije sigurna ni kako to da reguliše ni kako da zaštiti prava jedne grupe ljudi koja uopšte nije mala u jednoj zemlji. Stoga mi kao organizacija koja na prvo mesto stavlja poštovanje prava žrtava trgovine ljudima, ali se donekle bavimo i zaštitom prava seksulanih radnika, u smislu razdvajanja i prepoznavanja trgovine ljudima. Na primer, ukoliko je dobrovoljna prostitucija skliznula u nekom trenutku u prinudnu seksualnu eksploataciju i to je jako bitno, da naš zakonodavni okvir to prepozna. Zbog toga je jako bitno, npr. u sudskim posupcima, ukoliko imate preinačavanje krivičnog dela trgovine ljudima u

posredovanju u prostituciji i vi vidite da su ipak prisutni neki elementi trgovine ljudima, to svakako nije dobro po samu žrtvu, jer samim tim žrtva trgovine ljudima biva skrajnuta iz sistema i ne pruža joj se dovoljna zaštita. Stoga ono prvo pravilo koje bismo mi na tu tezu odgovorili, jeste da bi trebalo da se reguliše seksualni rad. Pre svega u zakonodavnim okvirima, ali i da se poštuju prava i čuje glas seksulanih radnica koje to dobrovoljno žele da pružaju. Sada ne bih želela da ulazim u uzroke zbog kojih se oni odlučuju za tu vrstu posla i rada, sigurno je da je uzroka mnogo. Tako možemo da ulazimo u uzroke drugih poslova koji isto tako, na neki način, diskriminišu i marginalizuju određenju grupu da mora time da se bavi.

Kakvu poruku šaljemo ženama govoreći im da je u redu da prodaju svoje telo? Da muškarcu dozvole da budu njegova roba, da budu njegovo vlasništvo, ukoliko on da novac za to? Nije li to upravo ista slika koju nam svako veče šalju sa rijalitija?

- Mi smo imali jednu jako zanimljivu kampanju 2008. godine koja je bila jako popularna jer se zvala "Gole činjenice". Na posteru i tokom cele kampanje su bili goli poznati muškarci. Nekadašnji ministar, različiti glumci i pevači, jako popularne i kredibilne osobe u našem društvu. Oni su pokazali da nije samo golo žensko telo, da nije samo žena objekt i roba koja se može prodavati, već to mogu biti i muškarci. Ta kampanja je izazvala različite kontraverze u različitim publikama, međutim, ono što je jako bitno jeste da pokažemo da žensko telo ne sme nikada biti roba. Tom kampanjom smo upravo skrenuli pažnju da i mušklarci i uopšte telo žene nije roba, da deca nisu roblje i to su te "gole činjenice" sa kojima mi moramo da se suočimo. S druge strane, vi imate osobe koje su se same odlučile da prodaju svoje telo.

Ja ne bih upoređivala sa rijaliti programima koji su sada sveprisutni jer je to više ostvarivanje profita, senzacionalizam, koji je zahvatio celokupnu medijsku scenu, ne samo u Srbiji. Možemo govoriti o celokupnom trendu i globalizovanju ženskog tela, o prodavanju različitih sadržaja koji su lako dostupni populističkoj masi i koji su prijemčivi za njihov mentalitet, ali ne možemo upoređivati sa žrtvama trgovine ljudima, niti sa seksulanim radnicima. Najbitnije nama, kao organizaciji, jeste zaštita prava žrtava trgovine ljudima i poštovanje tog prava. Međutim, kao što sam rekla, mi se donekle dotičemo i prava seksualnih radnika, ali u jako malom obimu. Stoga, možda donekle nismo ni relevantni da zastupamo njihova prava jer bi trebalo pitati osobe koje se bave seksualnim radom koja su to prava i šta ne valja u zakonodavnom okviru i šta bi trebalo popraviti.

Ostatak intervjua gledajte u video formi.