doktori otkrili
''Tu života nema'' Liste čekanja za transplataciju organa divljaju, a svaki dan 20 ljudi s njih umire
Na tim listama sad je bezmalo 2.000 ljudi u Srbiji.
Čak i ako srce i dalje kuca, a mozak je mrtav - tu života nema. Čudo nije moguće, ali i te kako jeste da ta, nažalost, neminovna smrt postane šansa za život za neke druge ljude, od kojih mnogi umiru na listama čekanja za transplantaciju organa i tkiva. Na tim listama sad je bezmalo 2.000 ljudi u Srbiji.
- Smrt lica nastupila je ako je na osnovu medicinskih kriterijuma sa sigurnošću utvrđen i potvrđen potpuni i konačni prestanak moždane cirkulacije - moždana smrt - jasan je Pravilnik o medicinskim kriterijumima, načinu i uslovima za utvrđivanje smrti (videti okvir).
Nacionalna koordinatorka za transplantacije, anesteziolog asist. dr Aleksandra Plećaš Đurić ističe za Kurir da je "moždana smrt trajni i nepovratni gubitak svih funkcija mozga, koja se utvrđuje i potvrđuje strogo utvrđenim i preciznim medicinskim postupcima i predstavlja smrt čoveka".
- Činjenica da je srčana aktivnost prisutna ne menja činjenicu da je smrt nastupila, jer srce kuca zahvaljujući brojnim medicinskim postupcima, primeni aparata i medikamenata kojima se u određenom vremenskom periodu može očuvati funkcija organa i stvoriti uslovi za spasavanje života donacijom i transplantacijom organa - objašnjava dr Plećaš Đurić, koja i razgovara s porodicama potencijalnih donora u UKC Vojvodine zarad dobijanja saglasnosti za doniranje organa.
To isto u Beogradu radi i anesteziolog asist. dr Saša Knežević, koordinator za transplantaciju iz UKC Srbije. Ističe da tome što porodice odbijaju doniranje organa voljene osobe najčešće kumuju predrasude, ali i neznanje i lažna nada koju daje kucanje srca.
- Srce moždano mrtve osobe veštački održavamo u pokušaju dobijanja saglasnosti porodice i potom obavljanja transplantacija. Kako je srce mišić i ima svoj automatizam, može da se kontroliše uz aparate i lekove kako bismo tog mrtvog donora, to jest njegove organe održali još neko kratko vreme. Srce čak može da pulsira i van organizama, pa i u toj kutiji za transport za transplantaciju - objašnjava za Kurir dr Knežević i dodaje:
- Imao sam čak ljude koji se bave medicinom, a koji od tolike tragedije koja ih je zadesila nisu prihvatili da im je član porodice moždano mrtav. Nisu želeli u proceduru doniranja organa. Međutim, kad se sve vrlo brzo završilo i toj osobi i srce prestalo da kuca, rekli su mi da su pogrešili. Ali bilo je kasno. Imamo strašno mali vremenski okvir u kom možemo moždano mrtvog pacijenta da držimo na aparatima kako bi njegovi organi mogli biti transplantirani. I praktično mora veoma brzo da se odlučuje.
Posebna stavka u ovoj bolnoj, ali važnoj priči je ta da ne može svako moždano mrtav biti donor organa.
- Procena podobnosti je kompleksan medicinski postupak, u koji je uključen multidisciplinarni tim lekara, koji procenjuje mogućnost za donaciju organa. U prošlosti je samo veoma mali procenat potencijalnih donora ispunjavao kriterijume. Napredak medicine pre svega, ali i sve veći pritisak pacijenata čiji život zavisi od transplantacije, doveli su do proširenja medicinskih kriterijuma za procenu podobnosti organa za donaciju. Tako se danas apsolutnim kontraindikacijama smatraju prisustvo maligne bolesti i aktivnih krvlju prenosivih infekcija - navodi dr Plećaš Đurić i dodaje:
- Ipak, treba istaći da je broj pacijenata koji svakodnevno budu stavljeni na liste čekanja daleko veći od broja doniranih organa. Na globalnom nivou svakih 10 minuta se doda po jedna osoba ne neku od lista čekanja za transplantaciju organa, a približno 20 ljudi umire svakog dana jer ne dočeka donaciju organa i potrebno lečenje.
U Srbiji, kao što rekosmo, skoro 2.000 ljudi čeka. A od 29 potencijalnih donora samo porodice devetoro moždano mrtvih dale su saglasnost prošle godine. Bilans je svega 30 transplantacija u 2024. Ako onih 20 "ne" pomnožimo s bilo čim - jedan, dva, tri, četiri, pet ili šest, u zavisnosti od toga koliko se organa (srce, jetra, bubrezi) i tkiva (rožnjače) uzme od preminule osobe, brojevi su u najmanju ruku dvocifreni, ako ne i trocifreni!
MEDICINSKI KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJA MOŽDANE SMRTI:
1) ireverzibilno (nepovratno) oštećenje mozga
2) poznat uzrok - etiologija, šta je dovelo do oštećenja mozga
3) ako lice ima kliničku sliku apneične kome (nema spontanih pokreta disanja i ima ugašene reflekse moždanog stabla) i nalazi se na mehaničkoj ventilaciji
SMRT PO NEUROLOŠKIM KRITERIJUMIMA UTVRĐUJE KOMISIJA ZDRAVSTVENE USTANOVE OD NAJMANJE DVA DOKTORA:
- anesteziolog
- neurolog
- pedijatar (obučen za rad u odeljenju intenzivnog lečenja pedijatrijskih bolesnika) za osobe starosti do 12 godina
KLINIČKI ZNAKOVI MOŽDANE SMRTI SU ODSUSTVO:
1) reakcije zenica na svetlost
2) kornealnog refleksa
3) reakcije na bolni nadražaj u području inervacije nerava n. trigeminusa
4) okulocefaličnih refleksa
5) okulovestibularnih refleksa
6) faringealnog refleksa
7) trahealnog refleksa
8) spontanih mišićnih pokreta
9) spontanog disanja pri apnea testu
10) negativan atropinski test
MOŽDANA SMRT UTVRĐUJE SE NA OSNOVU DVA UZASTOPNA KLINIČKA PREGLEDA, A IZMEĐU PRVOG I DRUGOG TREBA DA PROTEKNE NAJMANJE:
1) šest sati za maloletno lice starosti preko 12 godina života i za punoletno lice
2) 12 sati za maloletno lice starosti od dve do 12 godina života
3) 24 sata za maloletno lice starosti od dva meseca do dve godine života
MOŽDANA SMRT UTVRĐENA NA OSNOVU DVA UZASTOPNA KLINIČKA PREGLEDA POTVRĐUJE SE JEDNIM OD SLEDEĆIH DIJAGNOSTIČKIH POSTUPAKA:
1) elektroencefalografijom - EEG (potrebna dva EEG snimka bez moždane električne aktivnosti u trajanju od 30 minuta, obavljena u jednakim vremenskim intervalima, kao i klinički pregled)
2) evociranim moždanim potencijalima
3) transkranijalnom dopler sonografijom
4) konvencionalnom cerebralnom panangiografijom
5) CT multislajsnom kontrastnom panangiografijom
6) perfuzionom radionuklearnom scintigrafijom
* Izvor: Pravilnik o medicinskim kriterijumima, načinu i uslovima za utvrđivanje smrti
NE PROPUSTITE
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
