U pojedinim delovima Srbije danas i do 20 stepeni ispod nule: Vreme može da bude opasno, ovo morate da znate!

U pojedinim delovima Srbije temperatura će danas pasti do skoro - 20 stepeni, ovakve vremenske prilike mogu biti i potencijalno opasne po zdravlje, te je važno pratiti sva uputstva nadležnih. Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" izdao je detaljne preporuke za postupanje u uslovima ekstremne hladnoće.

U biometeorološkoj prognozi koju je objavio RHMZ, i oni upozoravaju na veoma niske jutarnje temperature vazduha, naročito u centralnoj i južnoj Srbiji.

- One mogu nepovolјno uticati na osobe sa cerebro i kardiovaskularnim obolјenjima. U popodnevnim satima očekuje se povolјnija biometeorološka situacija, a oprez se savetuje nervno obolelim osobama - kažu iz RHMZ.

Meteoropatske reakcije su moguće i u vidu malaksalosti i glavobolјe. Građanima se savetuje adekvatno odevanje.

Javnozdravstvene preporuke za postupanje u uslovima ekstremne hladnoće

Dodatni faktor rizika u uslovima ekstremne hladnoće predstavlja i učešće u saobraćaju, s obzirom na pojavu leda na putevima. U slučaju neophodnosti izlaska iz urbanih celina u kojima je uspostavljeno redovno čišćenje i odmrzavanje putnih pravaca, ne savetuje se kretanje na duže relacije vozilom bez pratnje, s obzirom na mogućnost zastoja usled snežnih nanosa, u izolovanoj sredini, bez dostupne pomoći, što za posledicu može imati hipotermiju i eventualni smrtni ishod.

Prolongirano izlaganje veoma niskim temperaturama vazduha (temperature smrzavanja) može za posledicu imati ozbiljne kliničke manifestacije poput rovovskog stopala, promrzlina i hipotermije. U upozoravajuće znake spadaju:

• nekontrolisano drhtanje
• nejasan i nerazgovetan govor
• nespretni pokreti
• osećaj zamora
• konfuzno ponašanje

Ukoliko se neki od pomenutih znakova primete kod izložene osobe neophodno je hitno zatražiti stručnu lekarsku pomoć!

Posebno osetljive grupe

Prema "Batutu" posebno osetljive grupe ljudi u situacijama izloženosti ekstremnoj hladnoći su:

• osobe sa dijagnozom dijabetesa, hipertenzije i kardiovaskularnih poremećaja zdravlja
• osobe sa ordiniranom specifičnom terapijom (moraju proveriti kod svog izabranog lekara da li je neophodno izvršiti izmene u uslovima ekstremne hladnoće, usled vazokonstriktornog dejstva ovih klimatskih uslova)
• starije osobe, deca predškolskog uzrasta, trudnice

U uslovima ekstremne hladnoće zaštita organizma postiže se korišćenjem odgovarajuće garderobe, kao i adekvatnom ishranom.

Preporuke građanima u slučaju izlaganja ekstremnoj hladnoći

Postupanje u slučajevima jakih zima - ekstremno niskih temperatura:

• Pravovremeno prepoznati uslove u neposrednoj okolini koji mogu dovesti do hladnoćom izazvanih poremećaja zdravlja i povređivanja.
• Upoznati se sa znacima i simptomima hladnoćom izazvanih poremećaja zdravlja i povreda i sa tehnikama pružanja pomoći, sebi i drugima.
• Koristiti garderobu propisanu za hladne, vlažne vremenske uslove.
• Preduzimati česte kratke pauze, u toplim i suvim prostorijama, kako bi se telu povratila toplota, ukoliko ste prinuđeni da duže vreme boravite napolju, izloženi hladnoći.
• Neizbežnu fizičku aktivnost sprovoditi u najtoplijem delu dana.
• Izbegavati stanja iscrpljivanja i premora, s obzirom da je neophodno energiju utrošiti za zagrevanje mišićnog tkiva.
• Koliko je to moguće, ne izlaziti u spoljašnju sredini bez pratnje.
• Piti tople zaslađene napitke (zaslađenu vodu, rastopljen med u mlakoj vodi), izbegavajući napitke sa visokim sadržajem kofeina ili alkoholna pića.
• Jesti topla, visokokalorična jela, poput jela sa testeninom.
• Pratiti obaveštenja o trenutnim vremenskim uslovima i potrebnim informacijama na svim dostupnim elektronskim medijima, društvenim mrežama.
• Nabaviti dovoljne količine ogreva i namirnica.
• Što manje boraviti na otvorenom ili u negrejanom zatvorenom prostoru (posebno hronični bolesnici, deca, trudnice i starije osobe).
• Pre izlaska na otvoreno, obući dovoljno toplu odeću i obuću, sa naglaskom na zaštitu glave, gornjih i donjih ekstremiteta (šake i stopala).

U fazi pripreme za postupanje u ekstremnim klimatskim uslovima na nivou stambene zgrade obezbediti uvid u spisak stanara koji spadaju u posebno vulnerabilne grupe stanovnika, poput starih, nemoćnih, dece i trudnica, kako bi se obezbedili svi uslovi za njihovo nesmetano funkcionisanje u datim uslovima.

Kao vlasnik ili korisnik stambenog ili poslovnog prostora dužni ste redovno i pravovremeno održavati, čistiti od snega i poledice pločnike ispred prostora, puteve koji vode do vašeg objekta. Ako se led ne može očistiti s trotoara, onda je potrebno zaleđenu površinu posipati adekvatnim materijalom za otapanje (so, pepeo itd.).

- Sneg ili led koji preti da će pasti s krova objekta neophodno je ukloniti (sami ili angažovanjem stručnih službi). Pažnja! Čišćenje snega s krova je opasan posao te je bolje za to angažovati stručnu službu - navode oni.

Zdravstvene posledice niske temperature

Kako kažu iz "Batuta", poznato je da nižu temperaturu čovečiji organizam lakše podnosi uz smanjenu vlažnost vazduha i odsustvo strujanja vazduha. Intenzivnija fizička aktivnost takođe olakšava podnošenje niže temperature u sredini u kojoj čovek boravi, pošto je produkcija toplote veća.

- Drhtanje koje nastaje kao jedan od odbrambenih mehanizama je takođe, vid fizičke aktivnosti koja nastaje na početku izlaganja organizma nižoj temperaturi. Tu nesvesnu fizičku aktivnost čovek pojačava svesnim odbrambenim mehanizmima, kao što su cupkanje, skakutanje itd - objašnjavaju.

Pored toga, organizam reaguje vazokonstrikcijom sa sledstvenim povišenjem krvnog pritiska, pojačanjem rada prednjeg režnja hipofize, nadbubrežne i štitaste žlezde, sa ciljem povećanja oksidacionih procesa u organizmu, čak 5-7 puta.

U uslovima niske temperature, koža se najbrže hladi, te se smanjuje taktilna osetljivost, naročito isturenih delova tela (ruke, noge, nos, uši, lice). Niska temperatura smanjuje funkciju cilijarnog aparata sluznice disajnih organa, smanjenjem pokretljivosti cilija dovodi do stvaranja transudata i stagnacijom mukusa (sluzi) pospešuje razvoj respiratornih oboljenja.

- Pri niskoj temperaturi se javlja i leukopenija uz smanjenu fagocitoznu moć leukocita. Navedene promene na respiratornim organima objašnjavaju pojavu češćih infekcija u zimskom periodu - napominju iz "Batuta".

Akutne zdravstvene posledice niskih temperatura mogu biti čak i katastrofalne sa pojavom tzv. bele smrti, koja nastaje najčešće kod planinara, skijaša, beskućnika, alkoholičara...

- Pri boravku na temperaturi nižoj od 0°C duže vreme, dolazi do: hlađenja čitavog tela uz nemogućnost organizma da sačuva čak ni minimalnu telesnu temperaturu, oštećenja centralnog nervnog sistema, naglog pada reakcija na bol, pospanosti, stanja sličnog narkotisanom i vrlo brzog smrtnog ishoda - pojasnili su.

Smrzavanje (opšta hipotermija)

Smrzavanje je stanje snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti.

Alkoholisana stanja, iscrpljenost i niska temperatura okoline, ubrzavaju nastanak smrzavanja. Novorođenčad i mala deca su vrlo sklona smrzavanju zbog male telesne mase i nerazvijenih zaštitnih termoregulacionih mehanizama.

U početku smrzavanja osoba ima osećaj hladnoće i drhti (ovaj stadijum može i izostati). Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ponekad se javljaju priviđenja. Sa daljim snižavanjem telesne temperature osoba gubi svest. Disanje i rad srca se jako usporavaju. Ako se ne pruži pomoć, smrt nastupa zbog prestanka disanja i srčanog rada.

Šta ako je osoba smrznuta

Ako je smrznuti pri svesti:

• Uneti ga u toplu prostoriju.
• Vlažnu i mokru odeću zameniti suvom.
• Dati mu topla, zaslađena, bezalkoholna pića.
• Može se upotrebiti termofor i slični izvori toplote za zagrevanje bolesnika (topla cigla, kamen), ali ne prislanjati ih direktno na telo, nego preko slojeva odeće.
• Ako na raspolaganju nema tople prostorije, pokušati sa izolovanjem osobe sa svih strana odećom /tekstilom/prostirkama, novinskim papirom ili drugim materijalom. Pozvati pomoć.

Ako smrznuta osoba nije pri svesti proveriti disanje i srčani rad i po potrebi započeti mere oživljavanja.

U stanju hipotermije disanje i srčani rad mogu biti toliko oslabljeni i usporeni da se ne primećuju, to jest teško registruju od strane zatečenih lica.

Postojanje i minimalnog disanja od samo 2-3 udisaja u minuti isključuje potrebu oživljavanja. Pri oživljavanju smrznute osobe treba biti uporniji nego inače jer vredi pravilo da bolesnik nije mrtav dok nije topao i mrtav.

Zagrevanje smrznute osobe bez svesti treba sprovoditi postepeno i to tako da se prvo greje trup bolesnika, tj. predeo srca.

Ravnomerno zagrevanje celog tela moglo bi biti kobno jer širenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce što može izazvati srčani zastoj.

Promrzline

Promrzline su lokalne povrede nastale izlaganjem delova tela niskim temperaturama. Javljaju se najčešće na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) usled kompromitovane cirkulacije krvi, što se pospešuje tesnom i vlažnom obućom i stanjima opšte iscrpljenosti. Često se javljaju zajedno s opštom hipotermijom tela.

Tipične okolnosti nastanka smrzotina su duži boravak u prirodi u zimskim uslovima - izviđači, planinari, alpinisti… Tesna obuća smanjuje cirkulaciju u stopalu i time pogoduje nastanku smrzotina, pogotovo ako se duže vreme ne skida.

Kako prepoznati i tretirati smrzotinu

U početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli znak su početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekad i plikovi.

Postupak tretiranja smrzotine:

Osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama.

• Smrzotine pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem.
• Ruku ili nogu sa smrzotinom treba imobilisati i staviti u povišen položaj.
• NE trljati promrzle delove tela.
• NE bušiti plikove.
• NE stavljati prašak, mast i sl. na smrzotinu/promrzlinu.
• NE navlačiti rukavice ili čarape na smrznute delove.
• NE zagrejavati promrzle delove tela termoforom i sličnim izvorima toplote.
• NE dozvoliti osobi za smrznutim stopalom da hoda.

Rovovsko stopalo

Rovovsko stopalo je vid oštećenja tkiva stopala koje nastaje pri dugotrajnom izlaganju temperaturama nižim od 4°C, u uslovima pojačane vlage, tesne obuće, odsustva kretanja.

Najčešće nastaje kod vojnika koji dugo borave u rovovima, kao posledica smanjenja cirkulacije krvi u nogama. Promene su u početku tipične, kao kod smrzotina I i II stepena, a kasnije dolazi ireverzibilnih oštećenja usled staze, edema, razvoja gangrene.

Pogoršanje kvaliteta vazduha tokom ekstremnih hladnoća

Prema izvorima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) procentualna zastupljenost prevremene smrti usled zagađenja ambijentalnog vazduha je sledeća:

• 80% - ishemijska bolest srca, moždani udar
• 14% - COPD hronična opstruktivna bolest pluća/ akutne infekcije donjeg respiratornog trakta;
• 6% - karcinom pluća

Osnovni izvor električne energije u Srbiji je rad termoenergetskih kompleksa sa pogonom na lignit, poput TENT Obrenovac, TE Kolubara, kao i TE Kostolac. Pored ovih značajnih stacionarnih izvora zagađenja vazduha, ne manje štetni po javno zdravlje su i lokalna kućna ložišta.

Takođe, pored ove dve vrste prepoznatih izvora zagađenja ambijentalnog vazduha, ono se može posmatrati i u skladu sa prirodom naselja čiji se kvalitet vazduha prati, pa tako razlikujemo urbane i ruralne izvore zagađenja vazduha.

Lokalna kućna ložišta češće su prisutna u ruralnoj sredini, u Srbiji, dok je prisustvo saobraćaja veoma značajan izvor zagađenja u urbanoj sredini.

S obzirom na činjenicu da izlaganje ekstremnoj hladnoći već, samo po sebi dovodi do kompromitacije odbrambenih mehanizama koji prirodno postoje u gornjim respiratornim partijama, a kasnije i do ozbiljnijih respiratornih oboljenja, jasno je da izlaganje organizma kombinovanom dejstvu hladnoće i zagađenog ambijentalnog vazduha može značajno doprineti snažnijem štetnom dejstvu na respiratorno i kardiovaskularno zdravlje, pre svega.

Preporuke za postupanje stanovništva u slučaju istovremene ekstremne hladnoće i konstatovanog povećanja zagađenosti ambijentalnog vazduha:

• Svesti boravak u takvom okruženju na minimum, u slučaju posebno osetljivih populacionih grupa: stara lica, hronično oboleli, osobe sa nestabilnim lokomotornim sistemom koje se sporo kreću, deca i trudnice.
• Fizičke aktivnosti, poput sportskih treninga realizovati u zatvorenim, za to propisanim prostorima.
• Pratiti medijska saopštenja o stanju kvaliteta vazduha.
• Na nivou lokalne samouprave podizati svest o neophodnosti redukcije korišćenja individualnih vozila, sa ciljem smanjenja saobraćajnog zagađenja vazduha; podsticati zajedničko korišćenje istih, to jest njihovu racionalnu upotrebu.
• Podizati svest o uštedi električne energije, s obzirom da se na taj način omogućava smanjenje sagorevanja lignita u termo-energetskim kompleksima u Srbiji, a samim tim i samo aerozagađenje, kao pretnja po javno zdravlje populacije.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)