Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...

Imala je interesantno ime, ali i istu takvu sudbinu. Kada govorimo o dinastiji Karađorđević, retko ko je pominje, iako je bila unuka velikog vožda, a njen brat bio je kralj, i to onaj koji je do danas ostao najdraži srpskom narodu. Njen život trajao je jedva 20 godina. Zvala se Kleopatra Karađorđević.

Kleopatra Karađorđević bila je ćerka kneza Aleksandra Karađorđevića, mlađeg sina vožda Karađorđa. Sa suprugom Persidom, unukom vojvode Jakova Nenadovića, Aleksandar je imao desetoro dece. Četvoro je preminulo u ranoj mladosti. Ostali su Poleksija, Kleopatra, Petar, Jelena, Đorđe i Arsen.

Kleopatra je rođena 1835. godine u Krajovi, tadašnjoj Kneževini Vlaškoj, gde je porodica živela. U Srbiju su došli 1839. kada je njen otac postao ađutant kneza Mihaila Obrenovića. Nakon što je Aleksandar Karađorđević 1842. izabran za srpskog kneza, preselili su se u Stari dvor, današnju Skupštinu grada Beograda.

Kleopatra Karađorđević odrastala je sa starijom sestrom Poleksijom. Kada su napunile 12, odnosno 10 godina, po preporuci Ilije Garašanina i Jovana Hadžića dobile su privatnog učitelja Matiju Bana, uglednog dubrovačkog profesora, književnika i političara srpskog porekla. Bilo je to prilično čudno za vreme u kojem se smatralo da žene ne treba da imaju bilo kakvo obrazovanje. Ali, knez je razmišljao drugačije.

Što se bore misli moje

Hroničari kažu da je princeza neobičnog imena bila lepa, vrlo učena i uglađena, ali povučena. Navodno, knez Mihailo Obrenović zapravo je njoj napisao pesmu "Što se bore misli moje", a ne, kako se dugo verovalo, bliskoj rođaki Katarini u koju je bio zaljubljen. To je 2003. godine otkrio dokument sa posvetom koju je uputio Karađorđevoj unuci za 15. rođendan. Štampan je u Beču na francuskom jeziku i predstavlja notni zapis za klavir jedne od najlepših naših romansi iz 19. veka.

Muziku za pesmu napisao je češki kompozitor Alojz Kalauz, koji je Kleopatri davao časove klavira, da bi je kasnije ponovo komponovao Kornelije Stanković. Često se izvodila na balovima, a i sada je jedna od omiljenih starogradskih balada.

Da li je bilo nekih simpatija između Kleopatre Karađorđević i Mihaila Obrenovića, koji je bio poznat po zaljubivoj prirodi? Zbog čega je baš njoj posvetio čuvene stihove? Da li je ona bila njegova zabranjena ljubav, a ne rođaka Katarina? Verovatno nikada nećemo saznati.

Ona se, u svakom slučaju, u februaru 1855. godine udala za drugog – diplomatu Milana Petronijevića, sina bivšeg predsednika Vlade Avrama Petronijevića. Međutim, sreća je prekratko trajala. Kleopatra, koja je po svemu sudeći bolovala od tuberkuloze, posle nekoliko meseci je pala u postelju. Preminula je u julu u banji Glajhenberg u Štajerskoj, gde je bila na lečenju. Nije imala ni 20 godina. Petronijević se kasnije oženio Jelisavetom Cukić, sestrom političara Koste Cukića.

Kleopatrina česma

Na putu prema Topoli, gde je sahranjena u porodičnoj grobnici, Kleopatrino telo prenoćilo je u crkvi-brvnari Vavedenja Presvete Bogorodice u selu Nemenikuće pod Kosmajem. Seoske devojke, dirnute nesrećnom sudbinom mlade princeze, istkale su joj pokrov, a u znak zahvalnosti ožalošćeni roditelji kasnije su u porti podigli česmu. Danas je to crkva Svetih apostola Petra i Pavla, sagrađena na temeljima stare. Prethodni, svileni pokrov, kneginja Persida poklonila je hramu, gde se i dalje čuva.

Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita.

Bonus video:

Espreso/BlicŽena/M.L.