zapis iz prve ruke
TRAŽILI SU MI DA IM DAM JEDNOG SINA ILI DA GA UBIJU: E Srbi moji, ovako je to radio Nikola Kalabić! (FOTO)
"Klali su po kraju. Izvedu celu familiju u dvorište, čoveka bace potrbuške, kleknu mu na leđa i zakolju, a moraju svi da gledaju. Ko sakrije oči - biju"
Rehabilitacija Nikole Kalabića otvorila je mnoge rane u Srbiji, a jednu od njih izvesni Srbin opisao je na Fejsbuku. On je preneo svedočenje svoje bake, koje je opisao kao "zapis iz prve ruke".
ODLUKA KOJA ĆE PODELITI JAVNOST U SRBIJI I REGIONU: Rehabilitovan četnički komandant Nikola Kalabić!
Svedočenje prenosimo u celosti:
"Moja baka je imala dva sina i moju majku. Kad je počeo rat, i kad su vojske krenule da se muvaju po njihovom kraju (selo Žabare, kod Topole, dakle samo srce Srbije) Nana je sinove posakrivala i povremeno se samo mlađi pojavljivao, da obavi šta muškarci obavljaju.
Prođu tuda Nemci, ništa. Prođu partizani, ništa. Onda dođu četnici gibaničari u selo ("Samo uđu u dvorište, polegaju po travi, i traže da im napraviš gibanicu za sve. A mi nemamo ni za sebe.") i njihov major naredi da dovedu moju Nanu pred njega.
Naravno, selo malo, neko već ocinkario. I major kaže, "Majko, mi znamo da imaš dva sina. To je mnogo za jednu kuću sad kad otadžbina krvari. Nego da se dogovorimo: ostaviću ti mlađeg ako mi sutra ujutru pošalješ starijeg pod kokardu. A ako ne dođe, opet ćeš da ostaneš bez jednog, pa ti vidi."
"Kako da ostaneš bez jednog?" pitao sam Nanu.
"Pa da ga zakolju."
"Čoveka da zakolju? Ujka Mitu? Lažeš."
"Klali su po kraju. Izvedu celu familiju u dvorište, čoveka bace potrbuške, kleknu mu na leđa i zakolju, a moraju svi da gledaju. Ko sakrije oči - biju."
Narednog jutra, moj drugi ujak, Dušan Ilić, postao je silom četnik. Javljao se po glasnicima neko vreme, dok mu je četa bila tu negde, a onda je i napisao tri pisma kad su prešli u Bosnu, a onda je zamro trag, još pre oslobođenja.
Moja Nana je pešice prešla centralnu Srbiju tražeći ga, ili sina ili telo, stigla i do istočne Bosne, molila da joj kažu, ništa. Onda smo zamolili advokata Boška Janićijevića da nam napiše pismo na francuskom, za Crveni krst u Ženevi, gde su vođeni međunarodni spiskovi ratnih zarobljenika, nestalih i mrtvih, i opet ništa.
Nikad joj ta rana nije zacelila. Dušanov sin Boban (koji se tek bio rodio kad su mu oca oteli) i njegova majka Rajna živeli su pod istim krovom sa porodicom mog drugog ujaka Mite.
Kad sam Nanu jednom pitao, pa koji su to bili četnici, jel' se znalo, odgovorila mi je: "Kalabićevi, bili su na najgorem glasu. Seme mu se zatrelo, rekla je. Na grobu mu kučići pevali".
Dobro jutro, Srbijo", napisao je on.
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
