Slavko više voli da mu je puno srce nego novčanik: Ovakav vodoinstalater se jednom rađa, kapa dole, dobri čoveče!

U vreme kada svaki dan stižu vesti o tome kako je teško pronaći dobrog i povoljnog majstora, priča o vodoinstalateru Slavku Barešiću koji onima koji nemaju da plate, radi besplatno, zvuči gotovo neverovatno.

Zamena slavine košta 4.000 dinara. Ugradnja bojlera između pet i šest, a otpušavanje kanalizacije, 6.000 dinara. Ali ima majstora, čiji se cenovnik zasniva na ljudskosti. Slavko Barešić je vodoinstalater dve decenije, nema situacije u kojoj se nije našao, a već pet godina, onima koji nemaju da plate, radi besplatno.

Sve je počelo kada ga je porodica sa troje dece pozvala da otpuši kanalizaciju.

„Ja sam rekao i cenu otpušavanja kanalizacije. Otpušio sam tamo i otpušio. Video sam u kakvom je kuća užasnom stanju. Bio sam prljav jer kanalizacija kada se radi, čovek se prosto prlja. Hteo sam ruke da operem, kažu bojler nam ne radi. Zašto bojler ne radi? Kažu ne radi već tri meseca. I onda sam prosto prišao bojleru da vidim da li curi. Bojler ne curi. Proverim elektriku i vidim da je grejač stradao. Odem u obližnju prodavnicu, kupim grejač, zamenim, ugrejemo vodu. Bilo je opšte veselje u kući i opšta radost“, priča majstor Slavko.

Pomaže bolesnima, samohranim roditeljima, socijalno ugroženima. Kaže, ne broji besplatne popravke. Važno mu je samo da ljudi budu srećni, a najčešće zovu da očisti bojler od kamenca, popravi vodokotlić, zameni slavinu.

„Često na terenu srećem situaciju gde ljudi nemaju novac, pa pogodim cenu, ali uradim besplatno. Na kraju kažem, ništa niste dužni, kad vidim situaciju u kući. Ti ljudi dosta ćute, neće da kažu. Neko za nekog zove, u većini slučajeva“, dodaje Slavko.

Onima koji nemaju da plate, ukoliko je nešto sitno, na primer, kada treba da se zameni plovak u vodokotluću, majstor Slavko kupi i materijal. Ljudi mu se uvek obraduju, ali ga, kaže, pojedini i čudno gledaju, nije im jasno kako to da neće da naplati.

„Posebno što me neki ljudi prvi puta vide ili zvali su me iz komercijalnih razloga, dogovorili smo cenu, a ja ne naplatim. Onda me gledaju malo čudno. Situacija je bilo raznih. Kod jedne porodice sam radio, isto je bilo troje ili četvoro dece. Pošto ja volim da pevam dosta, ja sam i zapevao i onda su kada su slavili detetu rođendan zvali mene da im ja budem gost i da pevam. Doneli su karaoke, pa sam ih zabavljao na rođendanu. Tako da je to bilo, puno srce, puno dvorište dece i ja sa njima“, sa osmehom se seća majstror Slavko.

Puno srce, puno dvorište i jedna prelepa priča koja nema cenu.

Bonus video:

(Espreso/RTS/Đurđa Marković/Prenela: N.J)